Novi Sad i evropska prestonica rukometnih veterana
na najbolji način je odslikalo trodnevna dešavanja na 12. međunarodnom turniru u rukometu(Turnira prijatelja 2017) u konkurenciji veterana i veteranki, koji je organizovao RK Novi Sad 021. Ove godine viđen je do sada najkvalitetniji rukomet, a bilo je i najviše učesnika do sada - 450 u 36 ekipa (23 muške i 11 ženskih) iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, BiH, Crne Gore, Italije, Slovačke i Srbije. U muškoj konkurenciji je trijumfovao Zrenjanin 023, a u ženskoj Frajle inaternacionale Eks-Ju.
Tri dana u kaćkim dvoranama (Hram i OŠ “Đura Jakšić”) na sve strane je pRSStalo od rukometa, ali ne bilo kakvog, već onoga po čemu je u svetu bila prepoznaljiva jugoslovenska škola, gde su igrači samo po godinama bili veterani, a novi naraštaji imali šta i da nauče. I ovoga puta kvalitetan rukomet pratili su druženje i dobar provod, što je samo doprinelo da Novi Sad i sam turnir budu ocenjeni najvišom ocenom.
- I ove godine smo imali slatke muke, nismo mogli da prihvatimo sve zainteresovane ekipe. S jedne strane nam je drago što svi žele da dođu na naš turnir, a s druge nam je žao jer nemamo dovoljno kapaciteta. Ono što je najvažnije je to da je turnir protekao u najboljem redu, sjajnoj atmosferi i da su svi otišli zadovoljni kućama. Pripreme za turnir ovakvog karaktera ne traju deset dana, već pola godine kidanja, planiranja, čak i tenzija, gde smo vodili računa o svemu, o svakoj sitnici, jer nekada su i ljubaznost konobara, osoblja u halama, recepcionara presudne za kompletnu sliku – kaže predsednik RK Novi Sad 021 Zoran Dejanović.
On je posebno istakao prisustvo legendarnog Hrvoja Horvata, koji je prihvatio da bude promoter.
- Ko ne razume težinu prisustvo svetske rukometne legende taj ne ceni i ne razume ovu rukometnu priču. Ovim činom smo želeli da pokažemo mladima da od njih rukomet ne počinje i da legende nikada ne treba da budu zaboravljene - istakao je Dejanović.
Pored Dejanovića, najveći teret organizacije izneli su direktor Petar Vokić, prdsednik Organizacionog odbora Ivica Oličkov i član UO kluba Darko Horvat.
- To su sve naši prijatelji, čak 95 odsto njih sa kojima se susrećemo po drugim turnirima. Zato je svako od nas imao zaduženja da im se nađemo pri ruci, tu je i naša otvorenost i širina. A, po tome smo, slobodno mogu da kažem, jedinstveni smo, što su, između ostalog, potvrdili i iz slovačkog Tatrana iz Stupave, koji su učesnici pet evropskih prvenstava. Ko god jednom dođe u Novi Sad na naš turnir uvek se vraća. Stvorili smo imiy, brend i bez ustezanja možemo da kažemo da je Novi Sad postao prestonica veteranskog rukometa. Mnogima smo pomogli da pokrenu turnir, pošto znaju da mi za sobom povlačimo bar 10-ak ekipa - dodao je Petar Vokić.
Ivica Oličkov je podsetio da svega lepog ne bi bilo da nije bilo prijatelja, kao i pomoći Gradske uprave za sport i omladinu, odnosno načelnice Ljubice Savić, te Nade Anđelić i Stevana Popova.
- Posebnu zahvalnost dugujemo hotelu Novi Sad, JGSPNS, Klaris, kao i predsedniku RSS Božidaru Đurkoviću - rekao je Oličkov, da bi Dejanović dodao: - Nažalost, razočaran sam zbog sudijske organizacije Grada i Pokrajine, koja nikako da se opameti i da shvati da se rukomet ne igra zbog njih, već da su oni tu zbog rukometa. Zar nije žalosno da preskačemo GRSNS i RSV, a da nam podRSSku pruža RSS. Na kraju, mi smo se sami organizovali, pa su sami igrači, među kojim su i bivše sudije, delili pravdu, i to na izuzetno visokom nivou – kazao je Zoran Dejanović.
Jovo Galić
Najbolje ekipe i pojedinci
Muškarci: 1. Zrenjanin 023, 2. Mojkovac, 3. Tatran Stupav. Najbolji pojedinci - najbolji igrač: Radoje Kljajević (Mojkovac), strelac Luboš Bašti (Tatran), golman Aleš Kramar (Kopar)
Žene: 1. Frajle internacionalke Eks-Ju, 2. Slavonski brod, 3. Sombor. Najbolji pojedinci - najbolji igrač: Nataša Stjepanović (Šabac), strelac Mladenka Katinić (Slavonski brod), golman Danijela Stošić (Frajle).
Najbolje sudije: Zoran Kuzmanovski i Nikola Bisimov (Makedonija).
Nema ga u Evropi
Pobedničku ekipu Zrenjanina 023 predvodio je Miroslav Kantar.
- Iako smo dugogodišnji učesnici, prvi put smo osvojili turnir. Tajna našeg uspeha je u tome što smo ovoga puta popili samo po jedno pivo između utakmica - kroz osmeh je rekao Kantar i dodao: - Ovo je najjači turnir, nema ga u Evropi, sve je na visokom nivou, igrao se ozbiljan rukomet. Radujemo se svakom novom dolasku i susretu, jer srećemo se sa rukometnim prijateljima posle toliko godina. Možda po imenima nismo toliko poznati, ali smo veliki drugari i predstavljamo zrenjaninski rukomet.
Doktori nauka
Šapčanka Jelena Tošković je još 2015. godine okupila devojke, koje su tada bile bez angažmana, iz Rijeke, Petrinje, Prijedora, Travnika, Šapca, Loznicve, Rume i Salcburga, a prosek im je 35 godina.
- Mi smo najobrazovanija ekipa, sa dva doktora nauka, a ostale devojke su žene, majke, kraljice. Ovo je sjajno organizovan turnir, sve je bilo na izuzetno visokom nivou, tako da smo se već prijavile da i sledeće godine branimo trofej - zadovoljna je Jelana Tošković.
Vojvodina prvi put na turniru
Prvi put na turniru su zaigrali veterani Vojvodine, a prema rečima Dejana Aničića, ove godine su ispitivali puls, a već sledeće dolaze po pobednički pehar. Aničić je naglasio da trenera Željka Vujakliju neće menjati, iako su pobeđivali samo kada on nije bio na klupi. Jelena Despotov iz ženske Vojvodine kaže da su druženje i rukomet bili za medalju.