Marina Maljković: Medalja je čudo, velika sreća i radost

Posle osvajanja istorijskog evropskog zlata prošle godine naše košarkašice su predvođene selektorkom Marinom Maljković u Riju zabležile još jedno čudo. Posle poraza u polufinalu od Španije devojke su smogle snage da se podignu, odigraju najbolje porotiv Francuske i osvoje bronzanu medalju. U istriji će ostati zabeleženo i to da je selektorka tada u etar poslala sledeće reči:

- Da li shvatate da je osvojena bronzana medalja na Olimpijskim igrama u ženskoj košarci. Ovo je čudo, velika sreća, velika radost” Kada se pogleda da je Marinin moto: “Uvek može još, uvek može bolje, uvek može više” ne treba da začudi da će Srbija od košarkašica u budućnosti moći da očekuje još neko čudo.

* Od kada ste vi došli na mesto selektorke nešto je počelo da se pokreće u našoj ženskoj košarci. Osvojeno je Evropsko prvenstvo, a onda i bronza na Olimpijskim igrama. Otputovali ste u Rio sa vaterpolstima, izgleda da su vam bili talični?

- Tačno, moram da istaknem taj duh zajedništva koji je krenuo kada smo odlazili sa vaterpolistima, sjajnim momcima. Nastavio se sa ostalim našim sportistima sa kojima smo zajedno bili u zgradi u olimpjskom selu. Bile su to zaista specifične okolnosti u kojima smo se svi našli. Pošto smo bili izolovani bili smo skroz usmereni jedni na druge. Osvajanje muškog tima srebrne medalje i ženskog bronze je ogromna stvar za srpsku košarku. Idemo dalje, a želja nam je da što više devojčica bude na košrakaškim terenima.

* Imali ste težak posao u grupi, koliko vam je to kasnije pomoglo?

- Mi smo uvek navikli da idemo težim putem. Tako je bilo i na Evropskom prvenstvu prošle godine. Onda smo isto počeli slabo kao i sada u grupi, pa smo igrali sve bolje i bolje kako je takmičenje odmicalo. Sve vreme smo se borili, to nas je krasilo tokom čitavog olimpijskog turnira. Imamo bronzanu medalju, stvoren je jedan tim čija je veličina upravo u tome što umeju da se dignu nakon poraza, i to onakvog kakav smo mi imali u polufinalu od Španije. Uspeli smo da se izdignemo i da budemo najbolji kada je najteže.

* Koliko će ove vaše košarkaške medalje u Riju pomoći da se što više dečaka i devojčica bave ovim sportom u budućnosti?

- Maksimalno će pomoći. Teodosić je ovoga leta pokrenuo jednu finu akciju sa kampom i radom sa dečacima a ja sam prošle godine nakon evropskog zlata pokrenula pokret “Marina Maljković” kojem je cilj da se što više devojčica bavi košarkom. Želimo da pokrenemo stvari. Država pomaže, gradovi pomažu, pre svega Beograd, ali idemo dalje. Ponavljam želja je da se što više dečaka i devojčica potpuno besplatno bavi sportom. Mi smo definitivno nacija koja je predodređena za uspehe u sportu i definitivno smo na ovim Olimpijskim igrama dobili potvrdu za to.

* Da li se savetujete sa svojim ocem Božom Maljkovićem koji je, takođe, poznati košarkaški trener?

- Ne ne savetujem se, odavno već imam neki svoj put. Razgovaramo kao otac i ćerka i to je sve – zaključila je Marina Maljković.

Ugovor sa reprezentacijom Srbije i dalje ima, novi izazovi su pred ekipom, a Marina će od jeseni posle nekoliko godina provedenih u Francuskoj sesti i na klupu turskog Galatasaraja.

Gordana Malenović