Марина Маљковић: Медаља је чудо, велика срећа и радост
После освајања историјског европског злата прошле године наше кошаркашице су предвођене селекторком Марином Маљковић у Рију заблежиле још једно чудо. После пораза у полуфиналу од Шпаније девојке су смогле снаге да се подигну, одиграју најбоље поротив Француске и освоје бронзану медаљу. У истрији ће остати забележено и то да је селекторка тада у етар послала следеће речи:
- Да ли схватате да је освојена бронзана медаља на Олимпијским играма у женској кошарци. Ово је чудо, велика срећа, велика радост” Када се погледа да је Маринин мото: “Увек може још, увек може боље, увек може више” не треба да зачуди да ће Србија од кошаркашица у будућности моћи да очекује још неко чудо.
* Од када сте ви дошли на место селекторке нешто је почело да се покреће у нашој женској кошарци. Освојено је Европско првенство, а онда и бронза на Олимпијским играма. Отпутовали сте у Рио са ватерполстима, изгледа да су вам били талични?
- Тачно, морам да истакнем тај дух заједништва који је кренуо када смо одлазили са ватерполистима, сјајним момцима. Наставио се са осталим нашим спортистима са којима смо заједно били у згради у олимпјском селу. Биле су то заиста специфичне околности у којима смо се сви нашли. Пошто смо били изоловани били смо скроз усмерени једни на друге. Освајање мушког тима сребрне медаље и женског бронзе је огромна ствар за српску кошарку. Идемо даље, а жеља нам је да што више девојчица буде на кошракашким теренима.
* Имали сте тежак посао у групи, колико вам је то касније помогло?
- Ми смо увек навикли да идемо тежим путем. Тако је било и на Европском првенству прошле године. Онда смо исто почели слабо као и сада у групи, па смо играли све боље и боље како је такмичење одмицало. Све време смо се борили, то нас је красило током читавог олимпијског турнира. Имамо бронзану медаљу, створен је један тим чија је величина управо у томе што умеју да се дигну након пораза, и то онаквог какав смо ми имали у полуфиналу од Шпаније. Успели смо да се издигнемо и да будемо најбољи када је најтеже.
* Колико ће ове ваше кошаркашке медаље у Рију помоћи да се што више дечака и девојчица баве овим спортом у будућности?
- Максимално ће помоћи. Теодосић је овога лета покренуо једну фину акцију са кампом и радом са дечацима а ја сам прошле године након европског злата покренула покрет “Марина Маљковић” којем је циљ да се што више девојчица бави кошарком. Желимо да покренемо ствари. Држава помаже, градови помажу, пре свега Београд, али идемо даље. Понављам жеља је да се што више дечака и девојчица потпуно бесплатно бави спортом. Ми смо дефинитивно нација која је предодређена за успехе у спорту и дефинитивно смо на овим Олимпијским играма добили потврду за то.
* Да ли се саветујете са својим оцем Божом Маљковићем који је, такође, познати кошаркашки тренер?
- Не не саветујем се, одавно већ имам неки свој пут. Разговарамо као отац и ћерка и то је све – закључила је Марина Маљковић.
Уговор са репрезентацијом Србије и даље има, нови изазови су пред екипом, а Марина ће од јесени после неколико година проведених у Француској сести и на клупу турског Галатасараја.
Гордана Маленовић