Loš prelazni rok već košta

- pogrešna formacija - kao odgovor.Kada je dolazio na mesto trenera nekadašnji igrač Beograđana Ivan Tomić obećao je ofanzivni model koji je i u prošlosti, a trebalo je u budućnosti, da crno-belima donese uspehe.

Ne menjajući sistem sa tri špica, koji su pre njega postavili Zoran Milinković i Ljubinko Drulović mladi stručjnak uspeo je da pokrene ekipu, dovede je do drugog mesta na tabeli i, još važnije, trofeja Kupa. Lansirao je mladog Nemanju Mihajlovića, Božinova ,,naterao“ da postiže golove i činilo se da je Partizan na pravom putu da se vrati na staze uspeha. A, onda je došao prelazni rok, odustajanje od svrsishodne formacije i dovođenje čak devetorice igrača.

A, šta je ustvari trebalo uraditi? Pojačati napad po desnoj strani, što su Beograđani uradili dovođenjem Marka Jankovića. Pojačali su i vezni red dolaskom Brazilca Leonarda. A, onda, sve karte baciti na dovođenje dvojice štopera i napadača. Crno-beli su znali da Balažic neće nastupati ove polusezone (jer, ne želi da produži ugovor koji mu ističe na zimu) takođe, očigledno je da Gogua ne uliva preteranu sigurnost.



Što se napada tiče, tu su stvari vrlo jasne – uz svo poštovanje prema Nikoli Đurđiću, njegove partije ne pokazuju da je pojačanje. A, i kako bi, kada isusni špic pre Partizana nije imao kontinuitet igara u jakom klubu. Đurđić sledeće godine neće biti mlađi, i teško je očekivati da će se iznenada raspucati i biti igrač renomea većeg kluba nego što je Partizan. Ista stvar važi i za Radovića, koji je Đurđiću direktna ispomoć.



Šta reći za Božinova i Vlahovića? Bugarski internacionalac nije spreman, to je očigledno, ali prošle sezone je pokazao da bi mogao biti koristan. Dakle, crno-beli bi trebalo da ga imaju u nekoj projekciji. Što se mlađeg kolege tiče, očigledno je da još mora da poradi na tehnici (pre svega, prijema lopte pa i driblingu), a potom i na brzini koja mu je veliki nedostatak. On, trenutno, ne može biti prvi izbor. 



  I. Lazarević