ZA “DNEVNIK” GOVORI MVP BASKETAŠ EVROPSKOG PRVENSTVA STRAHINJA STOJAČIĆ Do zlata na nikada luđem turniru

Možda ovako tesan rezultat nije bio očekivan u našoj javnosti, ali su, sve one koji su finale imali priliku da uživo gledaju, Litvanci uverili da imaju ozbiljnu, jaku i upornu reprezentaciju. To je, dakle, bilo van sfere očekivanog, ali, kada je već tako, jasno je bilo da odlučujuća lopta mora da završi u rukama Strahinje Stojačića i da će on, tu već sumnja nije postojala, da reši susret.

- Čitavo prvenstvo odigrali smo na jednu loptu – rekao je za „Dnevnik“ ovaj sjajni Novosađanin. – Svih pet duela protekli su u izjednačenom tonu, bilo bi neobično da se i finale nije završilo u istom stilu. Iskren da budem, nikada u karijerama nismo odigrali luđi turnir, ali se i on završio onako kako smo želeli – osvajanjem prvog mesta.

Uspeli su Litvanci da izjednače na 20:20, iako se činilo da ćete bez problema da završite finale?

- Nismo realizovali nekoliko napada zaredom, oni su to znali da iskoriste i završnica je bila na jedan šut. Imamo pripremljenih nekih par akcija, ali sam odlučio da preuzmem odgovornost. Ne mogu da kažem kako sam znao da ću da pogodim, već sam osetio da je na meni da probam da rešim duel i, videli ste, u tome sam uspeo.

Posle MVP igrača na Svetskom prvenstvu, osvojili ste isto priznanje i na Evropskom?

- Ni sam više ne brojim ta priznanja, jer mi je jedino važno to da naša reprezentacija pobeđuje. Mi smo tim i raduje me na svim takmičenjima kada vidim da imamo pobednički mentalitet, karakter i još po nešto...

Naš basketaški tim u Jerusalimu je nastupio u sastavu: Strahinja Stojačić, Marko Branković, Stefan Kojić i Nemanja Barać. U grupi A „orlovi“ su savladali Austriju (21:20) i Izrael (22:19) i s prvog mesta plasirali se u četvrtfinale. U njemu su nadigrali Holandiju (21:19), dok su u polufinalu bili bolji i od Letonije (21:18). Konačno, u meču za zalto dobili su i selekciju Litvanije (22:20). U duelu za treće mesto, Letonci su bili bolji od Francuske (22:19) i pripala im je bronzana medalja.

Šta bi to moglo da bude?

- Vidimo u očima protivnika da nas se plaše i to nas hrani dodatnom snagom. Naravno, uvek rivali žele da nas savladaju, ali im mi to ne dopuštamo i verujem da će tako biti sve do Olimpijskih igara u Parizu, naredne godine. I na njima, naravno.

Jeste li uspeli da pogledate polufinalnu utakmicu Mundobasketa na Filipinima, u kojoj je selekcija Srbije protiv Kanade izborila ulazak u finale?

- Bili smo u putu i uspelo nam je da vidimo samo poslednjih sedam minuta. Nema veze, svaka čast selektoru Pešiću i momcima na istinskom podvigu i potrudićemo se da finale u nedelju odgledamo na miru. I da svim srcem budemo uz njih.

Sada se vraćate u Srbiju ili...?

- Ne, baš smo na aerodromu i sledi nam put u Mongoliju. Tamo ćemo da odemo samo nas trojica, jer se povređeni Nemanja Barać vraća kući, kako bi odradio lekarske preglede, a mi tom takmičenju baš i ne pridajemo veliki značaj.

Mnoge u Srbiji zanima zašto u ekipi nije bilo Mihaila Vasića i Milana Majstorovića?

- To je bila odluka selektora Marka Ždera, koji je je hteo da šansu pruži još nekim momcima koji su je, igrama u karijerama, zaista i zaslužili. Ujedno, to je priprema i za njih, ukoliko se neko od nas, ne daj Bože, povredi do Pariza. Ne bi bilo baš dobro da se na Olimpijadi u timu pojavi debitant. Mada, kako smo odigrali u Jerusalimu, ni to nas ne bi posebno poremetilo – uz osmeh, zaključio je Strahinja Stojačić, najbolji basketaš upravo završenog Evrobasketa u Izraelu.

Aleksandar Predojević