VLADIMIR JOVANOVIĆ I KK SPARTAK Saradnja koja je morala da se desi

Nezavidna finansijska situacija do pre nekoliko godina i nejasna ideja kako bi klub koji je 90-tih bio važan faktor u onoj Jugoslaviji mogao da se podigne. Više se pričalo o dugovanjima i stvarima van parketa, nego o onome za čim Subotica vapi – kvalitetnom košarkom.

Takva je bila realnost Spartaka, dok klub nije preuzeo bivši igrač, biznismen i ono čime se naziva neko ko na gotovo iracionalan način želi da strašću pokrene nešto za šta je mnogo veća šansa da se ne desi, nego da bude opipljivo. Entuzijasta Slobodan Jaramazović bio je prvi veliki uslov uspeha tima sa severa Srbije. Drugi, onaj koji je napravio prevagu – Vladimir Jovanović.

Neočekivan povratak

Kapital je bio tu, ambicija sve veća, a rezultati nedovoljno dobri. Nije se libio Jaramazović da surovo menja kao na traci, pa je kraj subotičke klupe gotovo na svakih mesec dana mogao da se uoči drugi kormilar.

Oliver Kostić i Željko Lukajić bili su stratezi koji su bili pravi pokazatelj onoga što Spartak želi. Želeo je najviše. Prvi je u organizacionom smislu doprineo tome da se Subotičani dodatno razviju, ali je zbog privatnih razloga moralo da dođe do rastanka. Drugi ih je odveo nadomak prvog mesta u Košarkaškoj ligi Srbije, imao dvocifren broj vezanih pobeda. Ali, to nije bilo dovoljno. Nije bilo najbolje.

Izbor je pao na Vladimira Đokića, legendu kluba, koja je trebalo da dominantno prozuji kroz KLS i ABA 2 ligu i na velika vrata dovede ABA ligu u Suboticu. Početak nije nagoveštavao to – odmah brzi rez.

I tada je Spartak bio na raskrsnici. Tada je odlučeno da se krene na sve ili na ništa. Drugačije nije moglo. Vladimir Jovanović, pomalo neočekivano, vratio se u srpsku košarku. Ni sam nije znao šta ga čeka, niti je bio 100 odsto uveren da je to – to. “Kockali” su se i jedni i drugi.

Apsolutna autonomija kao ključ

Spartak sa time da sve postane ništa, a Jovanović da u drugoligaškom regionalnom društvu izgubi jednu godinu u trenerskom Si-Vi-ju, što nije zanemarljivo. Tu je i sve ono što KLS nosi sa sobom… Nije baš toliko jednostavno za nekog ko se na početku svog puta navikao na parkete evropskih metropola, konstantne uspehe na najvišem nivou i jadransku elitu.

Iako je posle izleta u Kini vodio Megu i Budućnost, nijedan od ta dva kluba nije bio ono što mu najviše prija. U Spartaku je dobio sve. Odrešene ruke, budžet i potpuno poverenje rukovodstva. Takva apsolutna autonomija i čvrsta ruka bude ono najbolje u jednom od najboljih stručnjaka za rad sa mladima. Kada ima vremena i prostora da posloži sve kako treba, uspostavljeni mehanizmi sve bolje deluju. Još kada se na parketu nađu oni koji su spremni da sve to sprovedu u delo…

Uradio je posao. Osvajanjem ABA 2 lige, postao je jedini trener sa ovih prostora sa objedinjenim svim regionalnim titulama – drugim, ali i najvišim rangom na Jadranu, kao i trofejem u KLS. Sa takvim “backgroundom” ulazi u novu sezonu ABA lige. I ponovo se priča o njegovom sistemu.

Zbog toga je Spartaku Vladimir Jovanović morao da se desi, ali je i sa druge strane stručnjak iz Čačka dobio priliku na način na koji verovatno i ne bi u ozbiljnom abaligaškom kolektivu, gde svako sa strane gleda da makar malo umeša prste. Ovde se pitao Vladimir Jovanović. Negovao je košarkašku klicu.

Subotica sada živi za Spartak.

Vuk-Miloš Petrović