Nikola Vučević: Uživanje je gledati Jokića, on je favorit za MVP-ija

Crnogorski reprezentativac je u intervjuu za Tanjug govorio i o mogućem „trejdu“ iz Orlanda, LA Lejkersima, Olimpijskim igrama u Tokiju, Novaku Đokoviću, ali i o fudbalu, odnosnu Juventusu, čiji je navijač.

Jokić igra zaista fantastično i stvarno ga je lepo gledati, pravo uživanje. On se igra košarke. Sve to što radi, radi sa lakoćom. To izgleda potpuno prirodno i vidi se da uživa na terenu. Baš mi je drago zbog njega, jer je skroman momak. Znamo se dosta dobro van terena i uvek mi je drago da neko ko mi je dobar prijatelj pruža tako dobre partije, istakao je Vučević.

Američki mediji poslednjih dana sve intezivnije izveštavaju o eventualnom „trejdu“, spominju se Boston, Majami, San Antonio, Nju Orleans, uprkos tome što je Vučević nedavno izjavio da je srećan u Orlandu.

Trejdovi su deo posla kojim se bavim, pa ako bi se to i desilo, normalno bih sve to prihvatio. Iskreno, ne obraćam mnogo pažnju na pisanja medija, jer to su stvari koje su van moje kontrole, na koje ne mogu da utičem. Znam da postoji određeno interesovanje, a da li će se nešto desiti, ne znam. Moje je samo da igram, kaže Vučević.

Komentarišiću svoj izvanredan učinak ove takmičarske godine sa prosekom od 24,6 poena i 11,7 skokova, činjenicu da je sa 43 poena nedavno oborio rekord karijere, a trećim tripl-dablom postao rekorder franšize među centrima, ističe da mu je ovo bez ikakve sumnje najbolja sezona u karijeri.

Uspeo sam da nastavim da igram u ritmu u kom sam bio u plej-ofu protiv Milvokija prošle sezone. To mi je i bio cilj, da podignem svoju igru na viši nivo i drago mi je da sam u tome uspeo. Nadam se da ću nastaviti da igram u istom ritmu, rekao je Vučević i konstatovao da su brojne povrede ključnih igrača u ekipi sa Floride najviše uticale na slabiji učinak Orlanda.

Otkad se povredio naš prvi plej, Markel Fulc, sve je postalo teže. Ulogu organizatora igre morao je da preuzme ruki Kol Entoni, a uloga vođe ekipe na terenu je veoma teška. Nakon povreda Furnijea i Gordona dešavalo se da utakmice igramo samo sa osam igrača. U ovako zgusnutom rasporedu utakmica to je veoma naporno i to nas je koštalo, rekao je Vučević i naglasio da bi plasman u plej-of ove sezone bio veliki uspeh.

Tridesetogodišnji košarkaš nema dilemu kada je u pitanju favorit za osvajanje šampionskog prstena NBA lige.

To su Lejkersi. Kada u timu imate Lebrona Džejmsa uvek ste favoriti za titulu. Mislim da im je ekipa još bolja nego prošle godine. Mnogo će zavisti od toga da li će Entoni Dejvis biti zdrav, ali mislim da hoće, jer to nije tako ozbiljna povreda. On će biti spreman kada bude najbitnije. Smatram da imaju najkompletniji tim, najdužu klupu, a i uz Lebrona je sve to mnogo lakše, poručuje.

Vučević je dao i predikcije o raspodeli medalja na košarkaškom turniru na Igrama u Tokiju. Zlato je rezervisao za Amerikance istakavši da ako budu u najjačem sastavu nema dileme da će osvojiti najsjajnije odličje. Za srebro i bronzu po njegovom mišljenju trebalo bi da se bore četiri reprezentacije.

Na pitanje koji momenat je bio presudan da postane ono što danas jeste, jedan od najboljih igrača u NBA i dvostruki učesnik Ol-star meča, 211 centimetara visoki centar kaže da ne bi mogao da izdvoji jedan događaj, već da je to bio dug proces:

„Svake godine stičem iskustvo koje mi pomaže da napredujem, naučim neke nove stvari. Individualni uspesi mi pomažu da dobijem dodatnu motivaciju. Ali, čitavo iskustvo kroz karijeru mi je pomoglo da dođem do ovog nivoa. Učio sam iz dobrih i loših iskustava, a ništa ne može da se postigne preko noći. Smatram da mogu još da napredujem, da ulazim u najbolje igračke godine. Još samo da me zdravlje posluži i nadam se da ću igrati još bolje iz godine u godinu“.

Kao savet mladima koji sanjaju da zaigraju na parketima najjače košarkaške lige sveta, Vučević je poručio da su na tom putu, kao i u životu, najbitniji rad i posvećenost.

Bez toga nema uspeha. Talenat jeste bitan, ali to je samo jedan mali procenat. Morate da se potpuno posvetite tome čime se bavite. Ako je to sport, onda morate da živite za to. Treba da budete željni učenja, da slušate savete drugih, ali i da se ne stidite da pitate nekog ko je već uspeo, kako je do toga došao. Potrebna je mnogo sreće, ali na kraju se sve svodi na rad. Niko me se nisu dobre stvari desile samo zato što je tako trebalo da bude, već radom sami morate da izazovate da se to dogodi, jasan je Vučević.

Oni koji ga dobro poznaju kažu da je skromnost njegova osnovna odlika i da ga slava ni na koji način nije promenila.

”To kreće iz kuće, od vaspitanja koje sam kroz odrastanje dobio od svojih roditelja. Mislim da je skromnost jedna od najvećih vrlina, pogotovo kad čovek ostvari određeni uspeh. Mislim da bez obzira na uspeh, ljudi isto tako cene kakva ste osoba, kako se ponašate, a meni je to bitno. Moj otac je bio sportista (član čuvene ekipe sarajevske Bosne koja je 1979. godine postala prvak Evrope i reprezentativac SFRJ), imao sam sreću da se ugledam na njega i pokušao sam da idem tim putem“.

Kada razmišlja o završetku igračke karijere Vučević ima nekoliko ideja čime bi voleo da se bavi, kaže da su se interesovanja menjala kako je postajao stariji, ali u svakom slučaju bi želeo posao koji mu ne bi oduzimao mnogo vremena, jer želi maksimalno da se posveti svojim sinovima.

Uvek sam voleo da treniram mlađe kategorije, da budem trener nekoj deci ili eventualno savetnik ili menadžer u klubu. Ono što ne želim da budem je trener seniorske ekipe, pa da dođem u situaciju da treniram igrače kao što sam ja. To je nezahvalan posao i to ne bih voleo. Ali, verujem da će biti nešto vezano za košarku“, rekao je Vučević i potom objasnio svoj stav:

„Nikada kao igrač nisam radio ništa loše, ali verujte da nije lako trenirati profesionalne sportiste. Dosta je tu ega, mnogo stvari koje morate da posložite, a pogotovo na ovom nivou u NBA. Trener mora da bude više psiholog. Možda to nije prava reč, ali neko ko ume da posloži sve te ličnosti. Ako ne ide, uvek ispašta trener, a ne igrači. Takođe, to je veoma naporan posao, koji oduzima mnogo vemena. Vidim to po našim trenerima, dva-tri sata su pre svih u hali i ostaju isto toliko nakon što svi odu“.

Minulog leta Vučević otvoreno je stao u odbranu Novaka Đokovića kada su se posle Adria tura mnogi obrušili na njega.

„Jesam, naravno. Imao sam prilike da ga upoznam, da se nekoliko puta vidim sa njim, da ga pratim na nekim turnirima. Nole je veliki sportista i veliki šampion. On je uzor za mnoge sportiste, ne samo kod nas već u celom svetu. Njegova posvećenost, trud i rad su mu doneli uspehe i zato je rekorder po broju nedelja na vrhu ATP liste. Nadam da će oboriti i rekorde Federera i Nadala po broju gren slemova. Bio je najbolji sporitsta sveta, a van terena je skroz normalan i skroman. Nije se promenio i to su zaista neki kvaliteti koje morate da cenite“.

Dobro je poznata stvar da je Nikola Vučević veliki navijač Juventusa i zato ne krije da je eliminaciju slavnog torinskog kluba u osmini finala Lige šampiona teško podneo.

Očekivanja ove sezone nisu bila velika, jer ekipa nije bila na nivou kakvom Juventus treba da bude. Ali, imaju projekat da se za dve tri sezone vrate na velika vrata, zato su i doveli mlade igrače. Zaista mi je bilo teško, jer juri se taj trofej u Ligi šampiona dosta dugo. Doveden je i Ronaldo da bi se stiglo do cilja, ali ne ide. Izgleda da kad nešto toliko želite, kao da vam se ne da, zaključio je Vučević.