Никола Вучевић: Уживање је гледати Јокића, он је фаворит за МВП-ија
ОРЛАНДО: Јокић игра невероватно ове сезоне, потезе које он изводи као центар нико никада пре њега није радио, уживање је гладати га и зато је један од фаворита за МВП-ија, каже кошаркаш Орланда Никола Вучевић.
Црногорски репрезентативац је у интервјуу за Танјуг говорио и о могућем „трејду“ из Орланда, ЛА Лејкерсима, Олимпијским играма у Токију, Новаку Ђоковићу, али и о фудбалу, односну Јувентусу, чији је навијач.
Јокић игра заиста фантастично и стварно га је лепо гледати, право уживање. Он се игра кошарке. Све то што ради, ради са лакоћом. То изгледа потпуно природно и види се да ужива на терену. Баш ми је драго због њега, јер је скроман момак. Знамо се доста добро ван терена и увек ми је драго да неко ко ми је добар пријатељ пружа тако добре партије, истакао је Вучевић.
Амерички медији последњих дана све интезивније извештавају о евентуалном „трејду“, спомињу се Бостон, Мајами, Сан Антонио, Њу Орлеанс, упркос томе што је Вучевић недавно изјавио да је срећан у Орланду.
Трејдови су део посла којим се бавим, па ако би се то и десило, нормално бих све то прихватио. Искрено, не обраћам много пажњу на писања медија, јер то су ствари које су ван моје контроле, на које не могу да утичем. Знам да постоји одређено интересовање, а да ли ће се нешто десити, не знам. Моје је само да играм, каже Вучевић.
Коментаришићу свој изванредан учинак ове такмичарске године са просеком од 24,6 поена и 11,7 скокова, чињеницу да је са 43 поена недавно оборио рекорд каријере, а трећим трипл-даблом постао рекордер франшизе међу центрима, истиче да му је ово без икакве сумње најбоља сезона у каријери.
Успео сам да наставим да играм у ритму у ком сам био у плеј-офу против Милвокија прошле сезоне. То ми је и био циљ, да подигнем своју игру на виши ниво и драго ми је да сам у томе успео. Надам се да ћу наставити да играм у истом ритму, рекао је Вучевић и констатовао да су бројне повреде кључних играча у екипи са Флориде највише утицале на слабији учинак Орланда.
Откад се повредио наш први плеј, Маркел Фулц, све је постало теже. Улогу организатора игре морао је да преузме руки Кол Ентони, а улога вође екипе на терену је веома тешка. Након повреда Фурнијеа и Гордона дешавало се да утакмице играмо само са осам играча. У овако згуснутом распореду утакмица то је веома напорно и то нас је коштало, рекао је Вучевић и нагласио да би пласман у плеј-оф ове сезоне био велики успех.
Тридесетогодишњи кошаркаш нема дилему када је у питању фаворит за освајање шампионског прстена НБА лиге.
То су Лејкерси. Када у тиму имате Леброна Џејмса увек сте фаворити за титулу. Мислим да им је екипа још боља него прошле године. Много ће зависти од тога да ли ће Ентони Дејвис бити здрав, али мислим да хоће, јер то није тако озбиљна повреда. Он ће бити спреман када буде најбитније. Сматрам да имају најкомплетнији тим, најдужу клупу, а и уз Леброна је све то много лакше, поручује.
Вучевић је дао и предикције о расподели медаља на кошаркашком турниру на Играма у Токију. Злато је резервисао за Американце истакавши да ако буду у најјачем саставу нема дилеме да ће освојити најсјајније одличје. За сребро и бронзу по његовом мишљењу требало би да се боре четири репрезентације.
На питање који моменат је био пресудан да постане оно што данас јесте, један од најбољих играча у НБА и двоструки учесник Ол-стар меча, 211 центиметара високи центар каже да не би могао да издвоји један догађај, већ да је то био дуг процес:
„Сваке године стичем искуство које ми помаже да напредујем, научим неке нове ствари. Индивидуални успеси ми помажу да добијем додатну мотивацију. Али, читаво искуство кроз каријеру ми је помогло да дођем до овог нивоа. Учио сам из добрих и лоших искустава, а ништа не може да се постигне преко ноћи. Сматрам да могу још да напредујем, да улазим у најбоље играчке године. Још само да ме здравље послужи и надам се да ћу играти још боље из године у годину“.
Као савет младима који сањају да заиграју на паркетима најјаче кошаркашке лиге света, Вучевић је поручио да су на том путу, као и у животу, најбитнији рад и посвећеност.
Без тога нема успеха. Таленат јесте битан, али то је само један мали проценат. Морате да се потпуно посветите томе чиме се бавите. Ако је то спорт, онда морате да живите за то. Треба да будете жељни учења, да слушате савете других, али и да се не стидите да питате неког ко је већ успео, како је до тога дошао. Потребна је много среће, али на крају се све своди на рад. Нико ме се нису добре ствари десиле само зато што је тако требало да буде, већ радом сами морате да изазовате да се то догоди, јасан је Вучевић.
Они који га добро познају кажу да је скромност његова основна одлика и да га слава ни на који начин није променила.
”То креће из куће, од васпитања које сам кроз одрастање добио од својих родитеља. Мислим да је скромност једна од највећих врлина, поготово кад човек оствари одређени успех. Мислим да без обзира на успех, људи исто тако цене каква сте особа, како се понашате, а мени је то битно. Мој отац је био спортиста (члан чувене екипе сарајевске Босне која је 1979. године постала првак Европе и репрезентативац СФРЈ), имао сам срећу да се угледам на њега и покушао сам да идем тим путем“.
Када размишља о завршетку играчке каријере Вучевић има неколико идеја чиме би волео да се бави, каже да су се интересовања мењала како је постајао старији, али у сваком случају би желео посао који му не би одузимао много времена, јер жели максимално да се посвети својим синовима.
Увек сам волео да тренирам млађе категорије, да будем тренер некој деци или евентуално саветник или менаџер у клубу. Оно што не желим да будем је тренер сениорске екипе, па да дођем у ситуацију да тренирам играче као што сам ја. То је незахвалан посао и то не бих волео. Али, верујем да ће бити нешто везано за кошарку“, рекао је Вучевић и потом објаснио свој став:
„Никада као играч нисам радио ништа лоше, али верујте да није лако тренирати професионалне спортисте. Доста је ту ега, много ствари које морате да посложите, а поготово на овом нивоу у НБА. Тренер мора да буде више психолог. Можда то није права реч, али неко ко уме да посложи све те личности. Ако не иде, увек испашта тренер, а не играчи. Такође, то је веома напоран посао, који одузима много вемена. Видим то по нашим тренерима, два-три сата су пре свих у хали и остају исто толико након што сви оду“.
Минулог лета Вучевић отворено је стао у одбрану Новака Ђоковића када су се после Адриа тура многи обрушили на њега.
„Јесам, наравно. Имао сам прилике да га упознам, да се неколико пута видим са њим, да га пратим на неким турнирима. Ноле је велики спортиста и велики шампион. Он је узор за многе спортисте, не само код нас већ у целом свету. Његова посвећеност, труд и рад су му донели успехе и зато је рекордер по броју недеља на врху АТП листе. Надам да ће оборити и рекорде Федерера и Надала по броју грен слемова. Био је најбољи споритста света, а ван терена је скроз нормалан и скроман. Није се променио и то су заиста неки квалитети које морате да цените“.
Добро је позната ствар да је Никола Вучевић велики навијач Јувентуса и зато не крије да је елиминацију славног торинског клуба у осмини финала Лиге шампиона тешко поднео.
Очекивања ове сезоне нису била велика, јер екипа није била на нивоу каквом Јувентус треба да буде. Али, имају пројекат да се за две три сезоне врате на велика врата, зато су и довели младе играче. Заиста ми је било тешко, јер јури се тај трофеј у Лиги шампиона доста дуго. Доведен је и Роналдо да би се стигло до циља, али не иде. Изгледа да кад нешто толико желите, као да вам се не да, закључио је Вучевић.
