Milan Gurović: Rad sa najmlađima sudbina i zadovoljstvo

Po završetku karijere aktivnog sportiste, profesionalni izazov našao je u srpskoj prestonici, ali trudi se da iskoristi svaku priliku da dođe u rodni grad. Ovog puta pronašao je u činjenici da je pozvan da svečano otvori renovirani košarkaški teren na Detelinari.

„Ne uspevam baš često da stignem u grad u kojem sam rođen, jer imam mnogo obaveza koje mi to ne dozvoljavaju“, objasnio je Milan.

„Vodim u Beogradu moju košarkašku akademiju u okviru koje radim s decom, a ako Bog da zdravlja, u martu iduće godine otvoriću i privatnu halu na Ledinama, koje se nalaze u Novom Beogradu. Zato, nažalost, retko ugrabim priliku da dođem ovamo, ali mi uvek puno srce brže zakuca kada se približavam Novom Sadu, jer krv nije voda, a ja sam rođen u Betaniji.“

Košarkaška smo zemlja

Neminovno je bilo da Gurovića upitamo i za kratak komentar igara i uspeha košarkaške reprezentacije Srbije.

„Kada se u obzir uzme činjenica da smo mala zemlja, a da osvajamo medalje praktično na svim velikim takmičenjima, jasno je da posedujemo kvalitet i gen koji nam je urođen za ovaj sport - odgovorio je Gurović. - Momci i selektor Đorđević sjajno odrađuju svoj deo posla i ubeđen sam da je pred nama još puno radosti koje će nam košarkaši u budućnosti priređivati.“

Teren koji ste otvorili poneo je vaše ime. Koliko vam to znači?

„Počastvovan sam, ali to za mene predstavlja i obavezu da nastavim s edukovanjem neke nove dece. Drago mi je što će budući basketaški naraštaji sigurno imati bolje uslove nego što ih je imala moja generacija, kako bi mogli da slede naše korake. Puno mi je srce što ovde vidim veliki broj mladih, jer to znači da je košarka u svima nama i da za njenu budućnost u Srbiji ne treba strepeti.“

Zakoračili ste u ozbiljne trenerske vode, sedeli na klupi FMP-a i činilo se da je nova karijera, ovog put uz teren, pred vama. Međutim, odustali ste?

„Iako ne mogu da kažem da nije to za mene, jednostavno čovek mora da pođe od sebe samog i vidi šta ga to ispunjava. Nikako ne treba raditi nešto na silu ili “što to tako treba”, a ja se u tom vidu trenerskog posla nisam pronašao. Ali, zato sam shvatio da mi je mesto u radu s mlađim kategorijama, da je to pravi izazaov koji treba da sledim, jer već sam “izbacio” nekolicinu danas afirmisanih igrača, kao što su Marko Gudurić, Dobrić, Simanić, Radanov, Lazarević...  Mislim da sam u tome uspešan i da je to poziv koji mi je suđen u životu.“

Vidimo da pratite igre Crvene zvezde u Evropligi, pa nas zanima kako vidite današnji tim crveno-belih?

„Zvezda nema loš tim, iako sigurno nije na nivou prošlosezonskog, već je slabiji.  Postoji spoj mladosti i iskustva, a tim predvode prekaljeni vuk Pero Antić, kao i iskusni Milko Bjelica i Amerikanac Ročesti, koji imaju preko 33-34 godine. Klub je na pravom putu, jer uz isksune igrače stasavaju i mladići, što je sigurno zalog za lepu budućnost“, smatra Milan Gurović.     

A. Predojević