KOMEMORACIJA U FC „VUJADIN BOŠKOV“ POVODOM SMRTI SVETOZARA ŠAPURIĆA Velikan na terenu i izvan njega

Komemoraciji su prisustvovali i članovi Šaurićeve porodice, kao i saigrači u vreme kada je on svojim kvalitetom u znatnoj meri određivao nivo fudbalske vrednosti kolektiva u pola belom, pola u crvenom. O fudbalskoj karijeri nekadašnjeg igrača, koga su saigrači cenili i poštovali, a navijači skandiranjem uzdizali, godovili su predsednik kluba u vreme šampionslog slavlja Jovan Smederevac i u najvećoj meri tvorac šampionske generacije, tadašnji sportski dirketor, kasnije i trener  Milorad Kosanović. 

-Tužan sam, teško mi je, kada god ispraćamo fudbalsku decu ovog grada. Šapurić je bio dobar čovek i dobar drug i na terenu i pored terena – rekao je Smederevac. – Sećam se, njegovom dolasku u Vojvodinu prethodila je poseta Vrbasu delegacije jednog kluba iz Slovenije. Sa vrećom para došli su na prag kuće Šapurića, ali su otac i Svetozarova porodica, uz njegov pristanak, odlučili da on dođe u Vojvodinu. Govorio je kasnije da nikada nije zažalio zbog takve odluke. On ništa nije izgubio, a mi smo dobili velikog igrača i gromadu od čoveka. Namenjena mu je bila pozicija zadnjeg veznog, ali on je pokrivao čitav teren, špartao je s jedne strane na drugu, presecao je protivničke napade i organizovao svojei još je stizao i gol da postigne. Bio je i kapiten, imao je veliki uticaj na saigrače, praktiočno je bio desna ruka trenera Petrovića.

Šapurić je rođen 28. avgusta 1958. godine u Vrbasu, gde je 1977. godine, u tamošnjem drugaligašu, započeo profesionalnu fudbalsku karijeru.  Posle Vrbasa (173 utakmice, 18 golova) i Vojvodini (139, 8), odigrao je i 151 utakmicu i postigao 17 golova u kiparskim klubovima Apoelu i Anortozisu. Učestvovao je u osvajanju pet titula nacionalnog prvaka, dva kiparska Kupa i jedan superkup. Uz legendarnog Miloša Šestića i Šapurić je nosio kapitensku traku šampionske generacije 1989. godine.

-Šestić je mogao sve, samo nije mogao da odgovori na defanzivne zadatke – podsetio je na šampionske dane Milorad Kosanović. – Osovina Šestić–Šapurić bila je dobitna kombicija i osnov svih naših rezultatskih uspeha. Trener Pedtrović je u njega imao ogromno poverenje, a Bajo ga je slušao i u delo sprovodio sve šefove zamisli. On je slušao Petrovića, a svi su slušali Baju i kleli se u Šeleta. Bila je to zdrava fudbalska familija koja je pobedom protiv Crvene zvezde praktično osvijila titulu, a u susretu sa Slobodom verifikovala šampionsko zvanje. Bez Baja Šapurića sve bi bilo znatno teže, da ne kažem naizvodljivo. Koliko je bio kvalitetan kadar na terenu, još je više bio čovek prepun ljudskih vrlina izvan terena.

U ime porodice na lepim rečima i sećanju na njegovog oca zahvalio je Šapurićev sin Nikola. Svetozar Šapurić sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom Vrbasu.

Tekst i foto: L. B-z