Ana Perić donela juniorsko srebro u Bukovac

Ova rođena Bukovčanka, sada s titulom vicešampionke Evrope, igra na poziciji trojke, pohađa Gimnaziju „Svetozar Marković“, a članica je sada već prvog tima Ženske košarkaške akademije.

Kako je tekao tvoj ulazak u juniorsku reprezentaciju Srbije, same pripreme i, po mnogima, tihi odlazak na Evropskom prvenstvo u Mađarsku? 

- Na poziv selektora Miloša Pavlovića dobila sam poziv u juniorsku reprezentaciju - rekla je Perićeva. - On me je gledao tokom prvenstva Srbije, a nije se odmah znalo da li ćemo i mi, kadetkinje, biti učesnice Evropskog prvenstva, zbog povreda nekih saigračica. Prvi deo priprema obavile smo u Banji Koviljači i tamo smo provele dve nedelje, a posle smo otišle u Bečej na dodatnih deset dana. Potom smo imale dvodnevnu pauzu, a rad smo nastavile u Beogradu. Odigrale smo dve utakmice protiv Grčke koje smo dobile. Nekoliko godina naše mlađe ženske selekcije nisu osvajale medalje sa evropskih i svetskih takmičenja i verovatno je zato bilo rezervi.

Bilo je teških utakmica u grupi, s favoritom Španijom, potom i sa sjajnom selekcijom Francuske, a čini se da je najvažnija bila utakmica u osmini finala s Letonijom, ključna za ulazak u pravi ritam. Da li ste znale šta vas sve čeka?     

- Imali smo skauting protivnica, gledale smo video s utakmicama Hrvatske, Švedske, Španije i Francuske. Atmosfera kod nas bila je odlična. Jedino je posle utakmice sa Švedskom (69:70) bilo je malo nervoze, ali smo Letoniju savladale trojkama. U odlučujućim momentima, verovale smo da možemo i to se i dogodilo. Znale smo da Slovenke, u četvrtfinalu, imaju dve-tri kvalitetnije igračice, njih smo neutralisale, i posle je bilo lakše. One su dobile Italijanke koje su nama nezgodnije protivnice. Francuskinje su mislile da će igrati u finalu, malo su se opustile, izgledaju dosta starije i fizički su jake, a mi smo bile izuzetno motivisane, verovale smo da ćemo ih pobediti i zato smo ih i pobedile. Protiv Belgijanki u finalu smo se probudile u trećoj četvrtini, neke igračice smo znale jer su igrale Evroligu protiv naših saigračica, bilo je neizvesno, mi smo se trgle u trećoj četvrtini, ali su one na kraju odnele pobedu.

Osvojeno je srebro zlatnog sjaja, najlepše baš onda kada je neočekivano?

- Bile smo veoma srećne, jer dugo godina u ženskim selekcijama Srbija nije osvojala medalje, tako da je za nas to imalo veliki značaj, tim pre što nismo bile među favoritkinjama na startu prvenstva.

Imaćeš priliku još godinu dana da igraš u juniorskoj selekciji Srbije. Da li imaš uzora u A selekciji Srbije, kod naših „lavica”?

- Sviđa mi se kako igraju Sonja Petrović i Jelena Milovanović, a naravno želja mi je da jednog dana zaigram i u A selekciji Srbije. Imam još godinu dana pravo nastupa za juniore. Zahvalila bih se svojim trenerima Mići Radovanoviću, Seleni Pavlović, Dejani Cvjetan, Nataši Anđelić i Slobodanki Tuvić.

Sada ti sledi povratak u svakodnevnicu i pripreme u Ženskoj košarkaškoj akademiji za početak klupske sezone?

- Pripreme u Ženskoj košarkaškoj akademiji su počele, ali sam dobila odmor još nedelju dana, a potom se i ja priključujem treninzima koji se održavaju u Novom Sadu. Novo prvenstvo počinje u oktobru - dodala je Ana Perić. 

M. Kovačević

Doček Hrvatica ispred hotela

Na sajtovima u Srbiji pojavila se vest o neočekivanom gestu hrvatskih reprezentativki koje su navijale za vas, iako ste ih porazile u grupi?

- Da. Kada smo ušle u finale, posle Francuske, one su bile ispred hotela, dočekale su nas i pustile muziku. Radovale su se s nama, bilo je to baš divno druženje i svaka im čast na tome.