Да нисмо победили Војводину, не бисмо постојали данас ПРЕДСЕДНИК КК СПАРТАК ОБЕЛОДАНИО
Слободан Јарамазовић, председник Спартака, говорио је о бројним темама у опширном интервјуу. Први човек Суботичана дотакао се генералног стања у српској кошарци, буџета клуба, а било је речи и о ангажману Владимира Јовановића, односу са Црвеном звездом и Партизаном и циљевима Спартака у будућности.
"Новац се у кошарку не инвестира. Новац се у кошарку поклања", реалистично ће подвући Слободан Јарамазовић, описујући амбијент у којем већ годинама делује из сенке. Свима је познато име и презиме бизнисмена који је успавану кошаркашку средину приватним капиталом подигао до неслућених висина. Нико није чуо ни реч од њега у јавности, јер, сходно онима који граде велике ствари, пустио је да терен прича сам за себе и да резултати одјекну.
Због тога, прилика да се потпуно отвори и говори о ономе што га је кроз читав пут инспирисало, јединствена је. И далеко од тога да је било лако. Спартак је 2019. године достигао вероватно најнижу тачку у својој историји, када је због финансијских проблема, кажњен избацивањем у најнижи ранг. На рубу егзистенције, чинило се да се није имало куд, а потом је новембра наредне године на основи баш тог клуба који је златни период доживео почетком деведесетих, формиран “Spartak Office Shoes”. Од тог момента, креће ново поглавље. На челу са бившим играчем Слободаном Јарамазовићем, из сезоне у сезону ранг је бивао све виши, све док маја 2024. године у изузетно интересантном финалу Друге АБА лиге није изборен и највиши циљ – АБА лига.
Прослава 80. рођендана на величанствен начин
Био је то само наговештај величанствених вечери у Дудовој шуми кроз коју су се кроз иглене уши провукли и Партизан и Црвена звезда, којој је Спартак неколико месеци касније узео скалп. Блистава прича Суботичана попримила је нову димензију. Међутим, како би се разумела садашњост и размера пројекта новог Спартака, потребно је бацити поглед и на прошлост.
Овог понедељка, 21. априла, Спартак је прославио чак 80 година постојања, што је и био повод за разговор током којег је обухваћено све што може да обухвати пут колектива који је висио на провалији, како ће и сам власник Оффице Схоеса признати, да би постао једна од најлепших прича региона.
Прославили сте велики јубилеј. Колико је тако нешто значајно за Ваш клуб који се на велика врата домогао регионалне елите и после година разних изазова постао озбиљан фактор на високом нивоу?
- Јако значајно. Један смо од најстаријих клубова у Србији. Мали смо клуб, никад са неким важнијим титулама. Славићемо јубилеј током целе године. После завршетка лиге, направићемо и малу прославу, издаћемо монографију. Имамо неке идеје. Није време за велика славља, али треба то обележити. Мој посао као председника клуба је да обезбедим да Спартак прослави и деведесету годину. Једног дана, дај Боже да неко други слави и 100 година клуба. То јако брзо прође. Да смо славили пре три године, прославили бисмо у бетон лиги, а сада смо у најјачем регионалном шампионату – навео је Слободан Јарамазовић на почетку великог интервјуа.
Како је уопште дошло до тога да преузмете Спартак? Ситуација није била блистава када сте долазили у клуб.
- Живим ван Србије, али сам играо кошарку у Спартаку и због тога увек пратио шта се дешава. Пре четири године, игром случаја сам чуо за причу да деца која немају новац не могу да тренирају кошарку у Суботици, јер се све школе кошарке плаћају. У моје време није било тако. То ми је дало прву идеју, тако да сам основао клуб са бившим саиграчем Дарком Папцем и великим пријатељем доктором Михајлом Видановићем, који је био у клубу још осамдесетих и деведесетих година када сам ја играо. Установили смо школе кошарке бесплатне за све девојчице и дечаке из Суботице, изнајмили сале, купили им опрему… Тако је све почело. Био сам у ситуацији да то урадим и сматрао сам да је срамота да неко дете чији родитељи не могу да приуште да плате чланарину, не буде у могућности да тренира.
Онда је ишло све корак по корак. Покушао сам да ујединим кошарку у Суботици, направио инвестиције, купио школе кошарке и све смо објединили на градском нивоу, колико се може наравно. Врло брзо смо имали преко 600 деце у нашим школама кошарке. Ту су била деца, један леп период и после се указала шанса и за Кошаркашки клуб Спартак. Тадашњи председник ми је приступио са великом бизнис идејом да преузмем Спартак, који је био у најнижој лиги, огромним проблемима… Прихватио сам и био потпуно свестан у шта улазим. Знао сам да то није прича са срећним крајем. Ниједна кошаркашка прича и приватна инвестиција у Србији није се завршила срећно по тог ко је инвестирао новац. Прихватио сам то првог дана, а ево четири године нам иде доста добро, видећемо како ће се ствари развијати у будућности - објаснио је први човек Суботичана.
Споменули сте да је клуб био у тешкој ситуацији, што је било опште познато. Можете ли мало детаљније о томе кроз шта сте пролазили у том периоду?
- Када смо преузели клуб, прво сам тражио пријем код градоначелника Суботице. Примио ме је и објаснио сам му шта желим, дао ми је пуну подршку. Потом сам ангажовао адвокатски тим, направили смо договор и споразум са бившим руководствоm колико новца треба да уложим да би клуб испливао из минуса. Било је 13 судских тужби и случајева. Наравно, нису се све одмах појавиле, већ касније, кад су људи чули да је дошао неко са новцем, нека наша реномирана кошаркашка имена су се јавила да наплате дуговања стара десетак година. Са свима сам нашао неки договор, све сам исплатио. Испливало је још много тога, наравно. Нису ми све презентовали, али се нисам пуно обазирао на то, јер смо гледали шта да направимо и да што пре кренемо да враћамо углед Спартака који је био на најнижим гранама.
Колико Вам је у целој причи град помогао? Ипак је Спартак бренд Суботице и сигурно да је свима у интересу да све буде што квалитетније?
- Однос града према клубу може да се гледа из разних углова. Доста људи из мог окружења је незадовољно како се град односи према нама. С обзиром на то да финансирам клуб, морам да кажем да сам одмах на почетку рекао градоначелнику да не очекујем да град финансира моје амбиције. То и дан-данас мислим. Конкретно, за ову годину су додељена нека средства у суботичком спорту где сви сматрају да смо ми јако оштећени. Не мислим тако. Ако неко није довољно препознао нешто што ми радимо, то ми је океј, јер знам да су средства ограничена. Ако добијемо неколико милиона динара више, то ће бити одузето од неког другог. Тај новац ми не значи толико, а другим спортовима значи пуно. Са те стране, немам примедби. Све до сада, град је стајао иза нас, подржавао наше идеје. Могу некад да се осетим мало разочараним, али то је мој лични проблем, зато што нико не треба да плаћа моје приватне амбиције науштрб других. С друге стране, мислим да је Спартак заиста бренд Суботице који треба неговати на сваки начин, притом не мислим само на новац. Приметно је било колико је „Дудова шума“ другачија ове сезоне у односу на претходне. И ту није крај са уређивањем дворане у Суботици, што је позитивна ствар за град? - Када смо ушли у АБА лигу, схватио сам да наша хала мора да претрпи реновирање. Град има у плану да се гради нова хала, али није реално да се то деси у блиској будућности. Ту сам одлучио да уложим свој новац, и до сада сам уложио 1,2 милиона евра у халу. Променили смо комплетан систем грејања, хлађења, реновирали теретану, шест свлачионица, судијску свлачионицу, поставили нови паркет и семафоре, увели ЛЕД расвету… Целе сезоне имамо изнајмљену једну трибину, што је огроман трошак. Очекујем да се преко лета заврши друга фаза реновирања. Наручили смо од „Елана“ из Словеније нове телескопске трибине које ће изгледати феноменално. Биће реновиране и старе трибине. То је додатни трошак од 800.000 евра и ја верујем да ће са тих укупно уложених два милиона евра Суботица имати најлепшу халу у Србији са 3.000 седећих места.
Сигурно сам мало субјективан, али ће хала изгледати репрезентативно, са неким пратећим садржајима које бих волео — ако ми град дозволи да инвестирам — да завршим до јесени. Онда ће постојати основа за даљи развој, не само за Кошаркашки клуб Спартак, него и за остале клубове који користе халу „Дудова шума“. Једног дана, када се мој ангажман у кошарци заврши, остаће та Хала спортова која је, после готово 60 година, добила нову младост. Међутим, стварно морам да се захвалим и граду и Јавном предузећу „Стадион“, зато што су људи прихватили моју иницијативу. То јесте, са неке стране, мој новац који поклањам граду — што ми је задовољство. Са друге стране, могао сам да скинем тај паркет и да се више никад не појавим, и не би знали шта ће. Имали су поверења и морам да похвалим те људе који су запослени у хали, како је одржавају.
Начели сте тему буџета. Конкретно, на који начин се финансира Спартак?
- Спартак се 80 одсто финансира новцем породице Јарамазовић. Имамо 13 милиона динара од града, што смо добили прошле године. Имамо и спонзоре који су нам се сами јавили и препознали наш пројекат као нешто позитивно за град. Поносим се тиме. Имамо сјајне суботичке фирме као спонзоре и свима сам искрено захвалан.
Свесни сте да је кошарка на европском нивоу непрофитабилан спорт и да се због недостатка средстава и најјача такмичења окрећу Блиском истоку. Постоји ли могућност да Вам се бар нешто вратило од уложеног? Многи су скептици када је реч о приватном капиталу који, поготово у кошарци, тешко да може дугорочно да пружи стабилност. Да ли сте, због свега овог, на почетку разговора навели да Спартак није прича са срећним крајем?
- Новац у кошарку се не инвестира. Новац у кошарку се поклања. Тај новац се никад не може вратити, осим у случају Меге. Када сам рекао да то није прича са срећним крајем, то је нешто што пратим последњих 40 година. Увек имате приватне иницијативе и те приче се лоше заврше. Или људи не могу финансијски то да издрже, или због здравствених проблема одустану од пројекта, или наиђу на опструкције с којима не могу да се изборе. Ја сигурно нећу одустати. Моја фирма је довољно велика да ово не може да је оптерети. Мени је ово страст. Рекао сам да ћу остати 10 година, то сам поделио и са пријатељима с којима водим клуб — а ево, већ четири су прошле. Планирам да останем још шест година, наравно, ако људи који воде клуб и даље желе да будем ту. После ћемо видети — можда се појави неки нови заљубљеник у кошарку који ће наставити тамо где смо ми стали. Било би феноменално. Са друге стране, веома пазимо како трошимо новац. Немамо пуно запослених. Осим играча, тренера и стручног штаба, имамо запослену само секретарицу. У млађим категоријама имамо још 14 тренера који раде са децом. Имамо 600 деце који тренирају бесплатно — све им је обезбеђено.
Имам фирму у којој запошљавам 1.800 људи у 11 земаља. Шта год да нам затреба, где год да путујемо, ти људи су ту — помажу нам у свакој земљи. Људи из фирме у Србији постали су велики фанови Спартака и то је заиста једна прелепа прича. Све то раде из чистог алтруизма. Без њих, многи наши пројекти не би угледали светлост дана. Недавно смо организовали пионирски турнир у Суботици, и било је 300 људи на трибинама. Људи воле кошарку у Суботици и везали су се за клуб. Што им више обезбедимо услове, што више градимо углед — а то значи да оно што обећаш, то и испуниш — мислим да су лепа времена пред нама. Са друге стране, није све у новцу. Мени 85 одсто буџета иде на плате играча и стручног штаба, а 15 одсто на остале трошкове. Када причам са другим клубовима, тај однос је обично знатно другачији и много мањи за играче. Ово није однос у којем ја дам новац, па ви радите како мислите да треба. Укључен сам у све, заједно са својим сарадницима. Наравно да сам правио грешке — трудимо се да их исправљамо у ходу.
Споменули сте грешке које сте правили. Да ли се то односи и на ону сезону у којој сте променили неколико тренера за врло кратко време?
- Не да сам правио грешке, то је била плејада грешака. Избор тренера је само једна од њих.
Да затварамо полако финансијски део приче. Доста је било речи о томе који је буџет Спартака и док сте играли Другу АБА лигу, али и сада. Која је права истина о томе?
- Извукли смо ту сезону са мање од 800.000 евра. Ове сезоне смо на око 2,2 милиона евра.
Није било једноставно пробити се од нижих лига до елитног ранга. Какви су све били изазови са којима сте се суочавали?
- Наравно да није било једноставно. Сваки ниво такмичења је био изазов. Променити три нивоа такмичења за три године није лако — чак бих рекао да је тешко оствариво. Новац вам помаже до одређеног нивоа, али касније морају да се поклопе многе ствари да бисте остварили свој циљ. Фактор среће је такође веома битан.
Какво је Ваше мишљење о Професионалној кошаркашкој лиги Србије о којој је било доста речи? Да ли видите да Спартак може да буде део те приче?
- Стално се провлачи теза да Спартак није за Српску лигу, што једноставно није тачно. Мислим да озбиљна расправа о томе никада није ни отворена, нити је нама, клубовима, ишта презентовано на смислен начин. Мени се чини да је енергија групе људи која се залаже за Српску лигу више усмерена на уништавање АБА лиге, него на стварање нечег новог, бољег и просперитетнијег. Хајде да погледамо шта сада имамо. Какво је такмичење у КЛС-у? Који су приходи клубова од улазница? Колико заиста има навијача на тим утакмицама — без обзира на то што 99% клубова не наплаћује улазнице? Какве су нам спортске хале? Како се клубови финансирају? Колики проценат играча има професионалне уговоре у КЛС-у? Одговори на ова питања су поражавајући.
Да ли Србија треба да има своју националну лигу? Наравно да треба. Да ли треба да кренемо да скупљамо ФИБА поене? Наравно да треба. Али да ли Српска лига искључује АБА лигу? Да ли клубови могу да наступају у обе лиге? Пун је питања, али није све то тако компликовано као што се можда представља. Међутим, верујем да је неопходно разговарати, размењивати идеје — али не са позиције силе и ултиматума, већ у конструктивном дијалогу пронаћи решење које је најбоље за српску кошарку. С друге стране, морам да кажем да је Спартак наступао две године у КЛС-у и да смо тада доживели озбиљне непријатности од директора лиге. Имам озбиљне резерве према директору КЛС-а, и ако он буде на челу Професионалне српске лиге — Спартак неће играти. Или ће Спартак играти лигу, али ја нећу бити председник Спартака.
Говорили сте о неким проблемима домаће кошарке са којима сте се, како кажете, суочавали. Како гледате на опште стање у Кошаркашком савезу Србије?
- Нисам компетентан да дам прецизан одговор. Пре него што је дошло до промене руководства КСС-а прошле јесени, обавио сам разговор са садашњим председником и он зна који су моји ставови и на које сам му проблеме указао. Остало је на њему. Тренутно мислим да сви имамо један приоритет — да дамо пуну подршку селектору Пешићу и да се фокусирамо на успех наше репрезентације. Пред њим су огромни изазови. Сви говоре како нам је коначно злато малтене већ око врата, а ја мислим потпуно супротно — као да све радимо да отежамо посао селектору и нашим момцима. У светлу формирања нове Српске лиге говорило се најгласније прошле сезоне, када сте, финансијски моћни и једни и други, играли финале Друге АБА лиге, а многи су мишљења да су оба тима заслужила АБА лигу, што није било могуће тада. Како гледате на ривалитет са Војводином, као другим најјачим клубом из покрајине? Деловало је да имате добре односе, да би се ситуација погоршала током финала, после којег је уследило и саопштење Новосађана. - Знам да су се жалили на суђење и тражили експертизу суђења. Резултат те експертизе је показао да је Спартак оштећен више него Војводина, што, наравно, никада нису објавили. Војводина је из Новог Сада, а Нови Сад је главни град покрајине. Стварно бих волео да уђу у АБА лигу што пре — град Нови Сад то заслужује и немам никакав проблем с тим. Када су ме питали, гласао сам за то. Прошле се зоне, међутим, председник и тренер Војводине прешли су границу доброг укуса. Радили су неке ствари које су биле испод сваког нивоа. Нисмо реаговали, али не можемо то да не приметимо. На крају крајева, Спартак је гостовао Војводини пред 6.000 људи на Спенсу. Они су дошли код нас, било је 4.000 људи. Потребни смо једни другима, гуремо једни друге. Нити би Војводина направила ту причу да се ја нисам појавио са Спартаком, али је и Војводина мене погурала на додатне напоре. Са друге стране, Војводина је од четири утакмице у плеј-офу изгубила три. И ту долазимо до друге ствари — колико је то све било нефер за два сјајна пројекта. Да тада Спартак није прошао, данас не би постојао. Не би дочекали 80 година. Не бих се вратио у КЛС, не бих више био у клубу. Шта би остало од Спартака — не знам. Надам се да ће Војводина ући у АБА лигу и да ћемо ускоро опет имати нови дерби, где ће навијачи скандирати својим тимовима једни поред других. Те сцене у Новом Саду и Суботици, где су били помешани навијачи Војводине и Спартака, мислим да нису довољно истакнуте. Имали смо преко 1.000 наших навијача са мајицама Спартака у Новом Саду, а око њих — навијачи Војводине. Слично је било и у Суботици. То је, по мени, суштина спорта. Тражила се карта више, било је пуно страсти, узбуђења, играло се на једну лопту. Све што смо радили, и ми и они, стало је у тих 40 минута у Суботици. Ових дана видимо да је то сурово правило у АБА лиги, које ограничава број клубова из једне земље, коначно прилагођено реалним условима такмичења. И коначно ћемо ми, српски клубови, бити у ситуацији да навијамо једни за друге у АБА лиги, а не да се веселимо сваком поразу нашег клуба — што заиста није нормално. Било је критика судија после пораза од ФМП-а у четвртфиналу Кupa Радивоја Кораћа. Нисте се огласили саопштењем, већ сликом “Кошарка у Србији”, која је обишла регион. Како сада гледате на то? - Слика говори више од 1.000 речи. Десило се што се десило. Смтрао сам да као клуб треба да на неки начин реагујемо. Судија је дисквалификован због грешке која је директно одлучила победника. Да ли је то нама било битно? Ни најмање. Да ли смо заслужили победу? Можемо да причамо о томе. Да ли се то десило? Мени је жао што је тај дечко, пред којим је велика каријера, то направио — испред судије, испред Милојковића, који је надлежан за судије. То је била намерана лична грешка. Нисам могао да прећутим и то је био најелегантнији начин да реагујемо. Не треба правити драму око тога. Шта би било да је било обрнуто? Како би ФМП реаговао? С друге стране, заиста не желим да Спартак ствара тензију ни са једним клубом, а поготово не са ФМП-ом, нашим великим ривалом, али и клубом са великом традицијом и титулама иза себе. Да се вратимо на објаву после утакмице са ФМП-ом. Жељко Обрадовић је на конференцији за медије говорио о том потезу Спартака, а онда Вас је и председник Кошаркашког савеза Србије, Небојша Човић, директно прозвао. Како то описујете? - Небојша Човић је био у незгодној позицији у овом случају јер с једне стране је председник КСС-а, а инцидент се десио на утакмици против његовог клуба. Жељко Обрадовић је неко чија се свакa реч мери 100 пута. Захвалан сам што је то видео и сматрао потребним да прокоментарише. Жељко је то изјавио, и сутрадан је 500.000 људи то видело на друштвеним мрежама. Не гледам на Жељка Обрадовића кроз призму Партизана. Он је историјска личност европске кошарке и имамо срећу да смо његови савременици. Класа у сваком погледу. И да неко случајно не помисли да сам партизановац, ја сам Спартак.