Goran Smiljanić: Povratak na elitnu scenu

a potom nanizao pedesetak zvaničnih utakmica za Vošu. Tada je momčić rodom iz Krčedina pao na testu za kontrolu dopinga i dobio šestomesečnu kaznu. Karijeru je nastavio u dresu Bežanije, a od minulog leta igra za prvoligaša Inđiju. Svestan mladalačkih propusta, sada 25-godišnjak, oženjen sa dvoje dece,odlučio je da okrene list. Disciplinovano trenira, izvršava besprekorno obaveze i najavljuje svoje najbolje partije.

Jesenju sezonu odigrao je izvanredno, svakako je jedan od najzaslužniji za rezultate i solidan plasman inđijskih zeleno-belih. Uveren je da će u inđijskom ili nekom drugom klubu opet zaigrati u elitnoj srpskoj ligi, a ne bi imao ništa protiv da okuša sreću u nekoj inostranoj ekipi.

- Trčao sam za fudbalskom loptom od malih nogu sa vršnjacima u Krčedinu, kasnije godinu dana trenirao sa petlićima  Kabel, a onda preko Škole fudbala Radivoja Radoslava, posle šest godina rada, zajedno sa dvadesetak saigrača iz generacije prekomandovan u Vojvodinu. Igrali smo za kadete i omladince  a ja sam nosio kapitensku traku. Branio sam boje kadetske i omladinske reprezentacije, takođe kao kapiten, a onda sam zaigrao i za prvi tim Voše. Međutim, posle izdržane kazne i iznenadne smrti tadašnjeg predsednika Ratka Butorovića došlo je do brojnih personalnih promena u upravi i igračkom kadru, pa sam otišao u Bežaniju i u njoj praktično krenuo od početka. Stigla je kasnije ponuda Inđije, za koju sam ranije već nastupao kao pozajmljen igrač, koju sam oberučke prihvatio. Praktično vratio sam se kući, Krčedin je u neposrednoj blizini - ispričao je Goran Smiljanić.

Finiš jesenje sezone tekućeg prvenstva nije bio berićetan, zeleno-beli su nanizali nekoliko poraza i pokvarili plalsman na tabeli, ali su ostali u igri za visok plasman.

- Sudije su ponajviše kumovale nekim svojim smatram nenamernim greškama našim neuspesima. Očekujem da u prolećnoj etapi prvenstva osvojimo više bodova. Realno, mesto nam je među pet najboljih u ligi, a ukoliko se ukaže prilika borićemo se za treće mesto i učešće u baražu za povratak u Superligu. Istina, napustili su nas Radivojević, Čordašić i Lemajić, pouzdani štper Milašinović nije uzeo ispisnicu ali se nije priključio pripremama, Jao je povređen,  ali sam uveren da ćemo biti čak i jači nego u jesenas.Ima mesta optimizmu iako su nas napustili zaista kvalitetni igrači. Stručni štab profesionalno radi, čelnici kluba su izuzetno korektni, a navijači odani zeleno-belim bojama pa zato i verujem u dobre rezultate – poručio je Smiljanić.

D. Vićentić

Smiljanići obožavaju fudbal

Fudbalska igra je u genima Gorana, jer nekoliko Smiljanića je branilo boje samo krčedinskog Fruškogorca. - Otac Rajko nije dugo igrao ali je stric Gostimir nasupao i za Hajduk iz Beške. Imali smo strašnu ekipu dok sam bio osnovac, Željko Mitrović i ja smo kao od šale postizali golove, pa smo dogurali do finala Školske olimpijade Srbije.I Gostimirovi sinovi Branislav i Zoran, moja braća od strica, su fudbaleri, što samo potvrđuje da Smiljanići obožavaju najpopularniju i najlepšu igru na svetu – ponosan je Goran.