Vukadinović vratio Vošu na treće mesto
Vojvodina je ponovo na trećem mestu na tabeli Superlige, a na njega ju je golom koji je postigao u 77. minutu, vratio povratnik iz povrede Miljan Vukadinović.
Gosti iz Čajetine, iako su praktično već ispali iz elite, pokazali su se kao čvrst rival, ali to nije značilo da su se unapred predali. Naprotiv, vrebali su šansu u tranziciji posle čvrste i organizovane odbrane i dočekali su je u 65. minutu, kada je Vukić, upravo posle kontranapada izjednačio rezultat na 1:1. Međutim, s takvim raspletom nisu se složili učenici trenera Nenada Lalatovića i, zahvaljujući najpre Stojkoviću, koji je pogodio stativu, a onda i Vukadinoviću koji je odbijenu loptu sproveo u Savićevu mrežu, stigli su do vredne pobede.
Lepo prolećno po podne u prvom, a onda i veče u drugom poluvremenu, kao da nije posebno motivisalo crveno-bele. Oni su, doduše, ispoljili značajni voljni momenat, ali su igrali prilično sporo i nisu bili naročito opasni pred golom Zlatibora. Tek u 31. minutu uspeli su da konačno naprave lepu akciju, u njoj su učestvovali Bjeković i strelac Dejan Zukić, pa je domaći tim na veliki odmor otišao s minimalnom prednošću. I u nastvku viđena je ista slika: Vojvodina je mnogo više imala loptu u posedu, što nije rezultiralo povećanjem njenog vođstva. Mogla je “Stara dama” da u nastojanjima uspe posle novog šuta Zukića u 61. minutu, koji je odbrana Čajetinaca izblokirala, a odmah u sledećem napadu, posle sjajne solo-akcije, pokušao je i zapaženi Veljko Simić, čiji je udarac s ivice kaznenog prostora završio preko gola. I, kada već novosadski sastav nije pogodio metu, učinio je to Vukić, kada je matirao Vukliša i poravnao na 1:1.
U 86. minutu sinoćnje utakmice, u seniorskom timu Vojvodine debitovao je omladinac Dragan Kokanović, mladić rođen 2002. godine. On je u igru ušao umesto Gemovića i imao je priliku da se oseti kakv se fudbal igra u elitnoj ligi srpskog fudbala. Pre njega, šansu je dobio i Uroš Kabić, dečko koji je rođen 2004. godine, koji je na terenu prveo 15 minuta, ali koji je debitantski nastup upisao znatno ranije u ovoj sezoni.
Tada je Lalatović u igru uveo Miljana Vukadinovića, momka koji je zbog povrede morao da pauzira gotovo mesec dana, a on mu se odužio na najbolji način i doneo pobedu svojoj ekipi, postigavši 11. gol u ovoj sezoni. Trudili su se gosti iz petnih žila ne bi li kako stigli do novog izjednačenja, ali snage i objektivnog kvaliteta za podvig nisu imali.
A. Predojević
Trener Vojvodine Nenad Lalatović o utakmici sa Zlatiborom rekao je sledeće:
- Čestitam igračima oba tima na prikazanoj igri, a mojoj ekipi na pobedi i povratku na treće mesto na tabeli. Rekao sam i pred susret da ćemo da igramo kao da se borimo za opstanak i drago mi je što su momci pokazali veliku želju i volju da osvoje sva tri boda. Izborili smo nastup u Evropi, polufinalisti smo ovog ciklusa i aktuelni osvajači Kupa Srbije i ponosan sam na sve ono što čini ekipa čiji sam trener. Zlatibor se svojski trudio ne bi li stigao do iznenađenja, šansu je čekao posle polukontri i kontri i dočekao je u drugom poluvremenu, kada je izjednačio rezultat. Međutim, nastavili smo da ulažemo napore i stigli smo, posle svega viđenog, do zaslužene pobede.
Šef stručnog štaba Zlatibora Predrag Ristanović je dodao:
- Vojvodini čestitam na pobedi i želim joj puno sreće u nastavku sezone. Drago mi je što smo uspeli barem da namučimo domaćina, jer smo želeli da osvojimo makar bod. Imali smo ga na trenutak u yepu posle izjednačujućeg pogotka, ali u finišu nedostajalo nam je sportske sreće, ali i kvaliteta da u tome uspemo. U našem sastavu bilo je nekoliko debitanata i, najiskrenije, jedva čekamo da se sezona završi.