Vošinu manevarsku osovinu Simić – Čumić bi poželeo svaki trener
NOVI SAD: Nema fudbalskog trenera u Srbiji koji ne bi poželeo da u kolektivu koji trenira vidi Veljka Simića. Nema ni ekipe u kojoj mesta ne bi bilo za Nikolu Čumića. A tek zajedno, Simić i Čumić!
Na toj fudbalskoj osovini u manevru navijači Vojvodine gradili su veru u mogućnosti kompozicije u pola belom, pola u crvenom da u nastavku prvenstva nadoknadi propuštene jesenje šanse i krene evropskim kolosekom ka kvalifikacijama jednog od kontinentalnih klupskih takmičenja. Ili još dalje, čak do grupne faze da krene, za koju je odskočna daska treće mesto u superligaškom karavanu, što je kao ličnu želju i ambiciju naglasio trener Milan Rastavac u prolećnoj najavi.
Simić i Čumić postigli su po sedam golova, od 33 koliko je Vojvodina dala u 22 utakmice. Njihovo razumevanje i saradnja između šesnaesteraca preslikana je akcijom u 55. minutu susreta u Lučanima, na gostovanju kod Mladosti (1:1). Akcija koja je u svojoj analizi postavila veliki znak pitanja ispred elektronike i njene nepogrešivosti.
- Ni danas mi nije jasno kako su sudije videle navodnu Simićevu nedozvoljenu poziciju – u dilemi je Nikola Čumić, koji je Simiću asistirao u završnici napada. – Kada se linija povuče vidi se da je položaj Simićevog tela u istoj liniji sa telom igrača Mladosti, a u takvim slučajevima prednost se daje igraču koji je u poziciji da postigne gol, a ne onome koji ga brani.
Rastavac: Idemo dalje, šta nam preostaje
Trener Vojvodine Milan Rastavac je, neposredno po završetku utakmice u Lučanima, ocenio za kanal Arena sport da je njegov tim u tom meču izgubio dva boda.
-Da, tako cenim, mislim da nismo delovali loše – tvrdi Rastavac. – To što rezultat nije pratio igru, više je faktora za to. Pre svih uslovi za igru na terenu više su odgovarali domaćim igračima. Ali, šta da radimo, šta nam preostaje, idemo dalje. Ne vredi se osvrtati, pred nama je utakmica sa Radnikom koju moramo da dobijemo, a na Karađorđu ćemo imati sve preduslove da pobedu i ostvarimo.
Uprkos činjenici da u igri deluju iza najisturenijeg igrača Vojvodine, bilo da je reč o Malbašiću, Nemanji Nikoliću ili nekom trećem, Simić i Čumić postigli su pojedinačno više nego duplo golova od pratilaca na klupskoj listi strelaca. Podatak jeste neuobičajen, s obzirom na „opis radnog mesta u ekipi“. To je rezultat ideje trenera Rastavca da je, u razvoju akcije, od njene osnovice jedino bitno kako stići do završnice, u kojoj je najmanje važno ko će da postigne gol, Čumić, Simić, Malbašić, ili neko iz pozadine, Topić, Vitas ili Traore, na primer.
- Vojvodina ima dosta kvalitetnih napadača, koji u svakom trenutku mogu da odgovore na postavljene im zadatke – ceni Čumić. – Sticajem okolnosti nas dvojica vodimo na listi strelaca. Dobro se slažemo, odlično se razumemo i verujem da ćemo u budućnosti mnogo više jedan drugome nameštati golove i tako doprinositi dobrim klupskim rezultatima. Ne bih da izvlačimo zaključke na osnovu statistike u Lučanima. To je bila prva utakmica u kojoj smo imali slabiji učinak u ofanzivnom delu. Do sada smo, u proseku po utakmici, imali po sedam-osam šuteva u okvir gola. Verujem da ćemo već u petak protiv Radnika na Karađorđu biti na nivou tog proseka i da ćemo u tom susretu da nadoknadimo sve što smo propustili na prethodnom gostovanju.
Nerešen rezultat u Lučanima pred Vojvodinu je postavio novi imperativ uspeha po svaku cenu u susretu sa Radnikom. TSC je pobedom protiv Gata pobegao još dva boda, Novi Pazar je preko Kruševca stigao na bodovni egal sa Vojvodinom za petu poziciju. Pravo na grešku, ukoliko ih je preostalo u rezervi, potrošeno je na gostovanju kod Mladosti. Jedino želje navijačke još nisu potrošene, mada je prodati broj ulaznica za susret sa Kolubarom opomena koju ne bi trebalo olako shvatiti.