Vladimir Silađi, fudbaler TSC: Vrhunski strelac tek će pokazati koliko vredi

Vera u sopstvene mogućnosti, izostanak bilo kakvog moranja i odlična atmosfera u klubu, međutim, učinili su da se o ekipi iz Bačke Topole danas s razlogom govori kao o najprijatnijem iznenađenju u elitnom takmičenju. Na kraju jesenjeg dela osvojili su Topolčani peto mesto i ostavili sebi fini prostor za planove o plasmanu u plej-of, ali i za snove o osvajanju evropske vize. Jedan od onih koji su značajno doprineli (ne)očekivanim rezultatima bio je Novosađanin Vladimir Silađi (26), strelac osam golova i, zajedno sa Nenadom Lukićem, predvodnik napada tima sa severa Bačke.

- Fudbal sam počeo da treniram u školi dr Radivoja Radosava, a sa 14 godina prešao sam u Vojvodinu. Prošao sam sve kategorije do prvog tima i debitovao za seniorsku ekipu u utakmici s Borcem u Čačku. Nažalost, iako sam tad imao samo 17 godina, bilo je to sve što sam uradio u crveno-belom dresu. Igrao sam onda u Proleteru, pa Slogi iz Temerina, tadašnjem trećeligašu i, nakon toga razmišljao sam i da odustanem od fudbala. Srećom, bili su tu moji roditelji, s kojima sam o svemu dugo razgovarao i zahvaljujući njima nisam realizovao tu zamisao – priča Silađi.

Reprezentacija

Igrali ste u reprezentaciji do 15 godina, da li su time ispunjene vaše ambicije kada je državni tim u pitanju?

- Uvek je čast kada igrate za svoju zemlju. To znači da bih isto osećanje imao i kada bih u nekom budućem vremenu dobio poziv u izabrani tim Srbije. Ne mislim da je to nedostižan cilj, fudbal je takav da se preko noći sve u njemu promeni i na taj način razmišljam.

Prava karijera za vas je počela dolaskom u Bačku Topolu?

- Jeste. Nakon nastupa u Timoku iz Zaječara i ČSK-u iz Čelareva, pre tri i po godine obreo sam se u tadašnjem trećeligašu TSC-u. Od dolaska postojale su priče o tome kako će klub brzo napredovati i pozicionirati se u vrhu srpskog fudbala, ali se time nisam opterećivao. Tada je trener ekipe bio Radovan Krivokapić, klub je napredovao iz dana u dan, a s njime sam kvalitet igre podizao i ja sam. Danas osećam veliku zahvalnost prema ljudima iz ove sredine i trudim se da im uzvratim koliko god to mogu. Sećam se, ljudi su se smejali pričama o superligaškim planovima Bačkotopolčana, a danas, kada smo tu gde jesmo, primećujem i dozu ljubomore kod njih. TSC je građen strpljivo i dosledno i to, evo, donosi rezultate.

Zanimljivo je da i dalje živite u Novom Sadu i da svakodnevno putujete na treninge s još nekolicinom saigrača?

- Još dok smo nastupali u Srpskoj ligi, nas nekoliko zadužili smo auto. Ni onda, a ni sada, nije mi padalo teško to putovanje, jer mi je mnogo draže da budem kod kuće u Novom Sadu, sa svojima. Sada nas desetorica putujemo za Bačku Topolu, grad koji se ekspresno fudbalski razvija i dokazuje da vizija klupskih čelnika nije bila samo prazna priča. Izgrađena je i otvorena akademija koja ima internat i tri odlična terena, kao i pokrivenu salu za treninge u zimskim uslovima. Gradi se i stadion i verujem da će od sledeće sezone publika moći da nas bodri na našem objektu.

Inostranstvo kada vreme dođe

Kakvi su vam planovi u nastavku karijere?

- Ugovor sa TSC-om veže me još godinu i po dana. Voleo bih da, ipak, pronađem inostrani angažman i da odem napolje i rešim životnu egzistenciju. Plan mi je da tamo ostanem tri ili četiri godine, a onda da se vratim u srpski fudbal i završim karijeru. Povratak u Vojvodinu? Ne verujem, mada - nikad se ne zna.

U ovom prvenstvu domaćini ste u Senti?

- Bilo nam je teško u početku, jer sve je bilo novo za nas: od grada i stadiona, pa sve do publike. Međutim, brzo smo se navikli. Od kada nas je kao šef stručnog štaba preuzeo dotadašnji sportski direktor Zoltan Sabo počeli smo da ostvarujemo sjajnu seriju tokom koje smo nepobedivi bili više od godinu dana. Sabo je napravio uspešnu ekipu, a tome je doprinela i tip-top atmosfera koja vlada u timu i oko njega.

Kakav to fudbal igra TSC?

- Većini je bilo čudno to što igramo sa dva špica, gde sam ja klasični napadač, a Lukić ima malo veću slobodu u kretanju. Od tog stila ne odustajemo, forsirajući igru na gol više, bez obzira na to da li vodimo ili gubimo. Nikada se ne povlačimo, želimo da budemo visoko i da ugrožavamo gol rivala. Da ćemo i u nastavku prvenstva negovati identičan stil najbolje su posvedočile zimske pripreme, tokom kojih smo radili na isti način.

Kada biste ocenjivali sebe samog kao fudbalera, šta biste izdvojili kao vrline, a šta kao mane?

- Težim jenostavnom fudbalu, bez previše dodira lopte. Šutiram iz prve i iz svih pozicija, pa sam postigao dosta golova iz naizgled nemogućih situacija. Mana mi je to da sam se ranije slabije vraćao u defanzivu, ali radim na tome i čini mi se da sebe lagano dovodim do idealne igre za jednog napadača. Ipak, svestan sam da uvek postoji prostor za dalji napredak i trudim se da to iskoristim.

Gde vidite vaš tim na kraju sezone?

- TSC je spreman za uspeh. Želja nam je da igramo u plej-ofu, rame uz rame sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom i ostalim najboljim ekipama u Srbiji. Pričama o evropskoj vizi niko nas ne opterećuje, a borba za nju vodiće se do poslednjeg kola. Imamo kvalitet i snagu da načinimo i taj podvig i bitno je to što se nikog ne plašimo. Protiv svakog rivala igramo na isti način, dakle fudbal bez kalkulacija. Uspeće onaj ko bude najbolji u toj borbi, a mi ćemo, siguran sam, učiniti sve da ispunimo naše želje – poručio je Vladimir Silađi.

Aleksandar Predojević