Vidak Bratić: Konjske trke ispunjavaju me zadovoljstvom

Za to je, pre svega, zaslužna njegova igračka karijera, tokom koje je, između ostalih, nosio dresove Vojvodine, grčkog PAOK-a, Crvene zvezde, moskovskog Dinama i kineskog Tijenđina. I kada je okačio kopačke o klin, međutim, ostao je u ovom sportu kao trener, sasvim precizno, kao jedan od najbližih saradnika Nenada Lalatovića u praktično svim njegovim angažmanima.

Danas su Lala i Vidak na zadatku spašavanja Mladosti GAT od ispadanja iz Superlige, pa smo iskoristili priliku da zabeležimo Bratićevu zanimljivu sportsku priču.

- Rođen sam u Bačkoj Topoli i fudbal sam počeo da pikam u Fudbalskom klubu Bački Sokolac – prisetio se naš sagovornik. – Već sa 17 godina postao sam član Vojvodine. U redovima Novosađana proveo sam tri i po lepe godine, baš u vreme kada se Ljupko Petrović vratio u „staru damu“. Iako sam bio anoniman na prvoligaškoj sceni, u jednom nastupu za drugi tim u Rumuniji, Ljupko me je primetio i tada sam „kupio“ njegovo poverenje. Pokrivao sam poziciju zadnjeg veznog i sticao iskustvo igranja u evropskim takmičenjima u kojima je Vojvodina bila redovni član. Čak sam bio i kapiten ekipe koja je s Verderom iz Bremena igrala u finalu Intertoto kupa.

Dobre partije uticale su na to da je „oko“ na Bratića bacio PAOK iz Soluna, koji je bio njegova nova stanica. Tamo je igrao naredne dve i po godine, osvojio i Kup Grčke, a onda su naišli finansijski problemi za klub iz Soluna, pa je prešao u Crvenu zvezdu.

- Grci su me najpre pozajmili Zvezdi za nastupe u Ligi šampiona. Posle me je beogradski klub i otkupio i dve godine sam proveo u njegovim redovima.

Nova stanica Bratiću je bio Dinamo iz Moskve. Nosio je dres tog kluba tokom četiri i po godine, s tim da je, kako sam kaže, dve i po sezone zaista igrao za prvi tim, a u preostale dve bio član njegove druge ekipe.

Želim Pro licencu

Vidak Bratić danas ima Uefinu A licencu i želja mu je da još napreduje.

- Punih 10 godina imam A, a pokušavao sam već tri puta da upišem i školu za sticanje Pro trenerske licence – kaže naš sagovornik. – Međutim, zna se kakvi aršini vladaju u našem fudbalu. Evo, sada ću i četvrti put da pokušam da upišem, kako bih mogao, da vidim da li se po tome nešto promenilo u pozitivnom smislu. Ipak, nemam neku izraženu želju da se bavim samostalnim poslom i vodim neki tim. Prija mi rad s Lalatovićem i mislim da ću s njim da ostanem do kraja karijere.

- Rusi su u međuvremenu doveli skupa pojačanja, gazda je za njih izdvojio ozbiljan novac i mi, koji smo već bili u klubu, morali smo da se preselimo u drugi tim, jer nas nisu puštali da odemo.

Vratio se u srpski fudbal i dva-tri meseca nastupao za OFK Beograd, kada su „romantičari“ ostvarivali zapažene rezultate. Usledio je onda poziv iz Kine, iz kluba Tijenđin Tedi, a posle godinu i po dana postao je igrač i švajcarskog Sent Galena.

- Tu nisu bili neki posebni finansijski uslovi, mučila me je i nostalgija za porodicom i vratio sam se u Srbiju. Bio sam ponovo u OFK Beogradu, a posle šest meseci našao se u subotičkom Spartaku. Iako nisam tako planirao, naredne četiri godine igrao sam za „plave golubove“, koji su izborili učešće u Evropi, bili u vrhu, pa je sve potrajalo duže od planiranog. Po završetku aktivne karijere, ostao sam u klubu, kao pomoćni trener Dragiju Kanatlarovskom.

Bratićeva pauza koja je naišla posle pola godine, međutim, nije dugo potrajala.

- Pozvao me je 2014. godine Nenad Lalatović s kojim sam imao pravi, drugarski odnos još iz vremena kada smo zajedno igrali za Zvezdu. Rekao mi je, bukvalno, „Sutra te čekam u Crvenoj zvezdi, dolaziš da radiš i pomažeš mi.“. I to je bilo – to. Dužnik sam mu za sva vremena, jer me je uveo u ovaj svet.

Verujete li da Mladost GAT, u kojoj danas zarađujete za život, može da izbegne sudbinu seobu u niži rang?

- Većina ljudi su skeptici po pitanju opstanka Novosađana u Superligi. Lično, mislim da je Mladost GAT sjajan klub, sredina u kojoj je milina raditi i uopšte biti u njemu. Ljudi koji vode „gatovce“ zaslužuju da su deo elitne lige, preozbiljni su i ispunjavaju sve uslove za to. Mislim da možemo da ostanemo u ovom rangu i učinićemo sve da bude tako.

Osim fudbala, poznato je da je Vidak i veliki zaljubljenik u konje i konjske trke. Uz to, vlasnik je i dva rasna trkačka grla.

- To mi je, zbog adrenalina, hobi u kojem iskreno uživam. Zaista imam dva grla, od toga je jedna kobila koja je ždrebna i koja je završila karijeru, dok od pastuva očekujem dobre rezultate u sezoni koja dolazi. Pripremamo ga za derbi, a reč je o engleskom galoperu. Bude tu i nerviranja kada konj ne trči kako treba, ali ne mogu da vam opišem kolika je moja radost kada pobedi. Imao sam s kobilom zapaženih uspeha, poput trijumfa u Budimpešti. Za sada, sve mi je ovo, ipak, hobi, ali razmišljam o tome da, kada odem u fudbalsku penziju, steknem ergelicu na kojoj ću moći sve dalje da razvijam – podvukao je Vidak Bratić

A. Predojević