Vasiljević: Vojvodina se ne muči, ovo je njena realnost

Gosti iz Ivanjice naneli su crveno-belima ubedljiv poraz, tri puta savladavši golmana Emila Rockova, smestivši tako novosadsku ekipu na samu granicu, ne timova koji se bore za evropsku vizu, već na osmo mesto na tabeli, dakle granicu koja deli ekipe koje će igrati u plej-ofu, odnosno plej-autu. Onaj lepi, pokazalo se i varljivi bod osvojen u duelu s Partizanom u prošlu nedelju, ipak nije predstavljao nagoveštaj izlaska iz krize, već trenutni bljesak, ili izuzetak koji je samo potvrdio da je Vojvodina u dubokoj krizi igre i rezultata. I da se njeno mučenje nastavlja, pa je prava sreća što još samo 90 minuta deli superligaša iz najvećeg vojvođanskog grada od zimske pauze.

- Nije ovo mučenje, kao što ste primetili, već je stvar o našoj realnosti - bez uvijanja je trenutnu situaciju pokušao da objasni v.d. šefa stručnog štaba crveno-belih Zoran Vasiljević. - Igrači se trude, ali imamo veliki problem s realizacijom, a ruku na srce, nismo ni miljenici sportske sreće. Da, nju treba zaslužiti, staro je pravilo da je u fudbalu najteže postići gol, a bez golova nema ni bodova. U utakmici s Javorom, eto, imao sam utisak da jednostavno ne možemo da zatresemo mrežu gostiju. Kumovao je tome težak teren, sneg, generalno uslovi koji uvek pogoduju ekipi koja se brani, ali i činjenica da smo bili lišeni pomoći kapitena Dušana Jovančića.

Ipak, Voša je drugi put zaredom položila oružje protiv “fenjeraša” na svom terenu. Prvo se osladio Borac, a sada i četa iz Ivanjice. Tim koji ima određene, smele i lepe takmičarske planove to sebi jednostavno ne sme da dozvoli.

- Krenuli smo solidno u utakmicu, imali inicijativu, stvorili šanse preko Mihajlovića i Kojaševića, a onda je usledio taj šut Vuka Mitoševića u 32. minutu i to desnom nogom, koju ovaj momak retko u igri koristi. Sada je, međutim, pogodio same rašlje. U nastavku želeli smo da što pre stignemo prednost Javora, a onda smo primili dva nova gola i sve je bilo završeno već u 55. minutu. Imam utisak da su neke druge stvari mučile igrače i da nismo bili fokusirani na sam susret. Ni na terenu, ali ni u pripremi za njega. Molio sam momke, pretio da ću produžiti treninge, upozoravao ih baš kao da nam sledi utakmica s Mančester junajtedom...  Nisam uspeo. Nama su, posebno kada igramo na “Karađorđu” i kada smo favoriti, sve ekipe postale veliki problem. Govorio sam da ne smemo prvi da primimo gol, jer jako teško pogađamo mrežu rivala, ali dogodilo nam se baš to i sve je otišlo u nekom drugom, neželjenom pravcu. Našao sam se između čekića i nakovnja, mada sam svestan da je bilo lako da nikada ne bi meni ni pripalo da budem trener Vojvodine.

Nastavljen post na “Karađorđu”

Sada već davnog 29. septembra Vojvodina je ostvarila za sada poslednju prvenstvenu pobedu na “Karađorđu”, kada je savladala Mladost iz Lučana (2:0). Posle toga su crveno-beli remizirali kod kuće s Radničkim (1:1) i Radnikom (0:0), a poraženi su od Borca (0:1) i Javora (0:3). U poslednjih šest utakmica koje su odigrali ostvarili su samo dva remija i čak četiri puta izgubili, uz gol-razliku 2:8. Priliku da napokon osvoji sva tri boda u Novom Sadu Vojvodina će imati tek na proleće.  

Koji su to drugi problemi koji su mučili fudbalere?

- Ne znam. Valjda oni finansijske prirode... Da me ne razumete pogrešno, ne tražim alibi, ali u poslednje vreme napustilo nas je puno igrača, bez obzira na to kakav je njihov kvalitet bio. Zato sam pozvao mladiće iz omladinskog tima da treniraju s nama, ali i za njih je to veliko breme. Nisu još sazreli, iako pokazuju veliku želju da budu korisni. Zatekao sam ove igrače, druge nemamo i sada nam je jedini cilj da pokušamo da što bolje završimo jesenju polusezonu i da novo rukovodstvo proceni šta nam valja činiti prvo na zimu, a onda i u prolećnoj polusezoni.

U sredu igrate poslednju utakmicu ove jeseni, a sledi vam vojvođanski derbi s nadahnutim timom Spartaka u Subotici?

- Nisam pesimista, ako me to pitate. Jasno je da, kad imamo pred sobom imperativ pobede, ne umemo da iznesemo težinu te obaveze. Lakše igramo u situaciji kada je rival favorit. Da li igrače Vojvodine motiviše neka vrsta straha, nemam odgovor na to pitanje. Uglavnom, u Subotici očekujem dobru utakmicu i verujem da ćemo ostvariti povoljan rezultat. Poraz od Ivanjičana ne predstavlja smak sveta i voleo bih da na isti način razmišljaju i igrači. Uz to, izabran je novi sportski direktor kluba, pa će i ovaj susret biti momcima idealna prilika da mu se dobrom igrom preporuče. A onda sledi zimska pauza... Biće to duga zima za nas, ali verujem da ćemo ipak pronaći pravi put i da će Vojvodina na proleće pružati mnogo bolje partije i beležiti rezultate kakve klub njenog renomea i zaslužuje - istakao je Zoran Vasiljević.

A. Predojević