GRADSKI DERBI U ŠESNAESTINI FINALA KUPA SRBIJE NA NIVOU SJAJNE TRADICIJE Voši prolaz u ambijentu za pamćenje
Novi Sad 1921 – Vojvodina 0:2 (0:0)
Retke su prilike da rezultatu utakmice i razvoju događaja na terenu pretpostavimo utisak sa tribina o ambijentu i atmosferi na stadionu, kao i izvedenu poruku Novosađana, željnih sadržaja koje samo gradski derbi sa sobom donosi.
Bezmalo dve decenije čekali su Novi Sad i Novosađani priliku da se na Karađorđu saberu i da u sportskom ambijentu pozdrave dva gradska fudbalska kolektiva koji su igrama i rezultatima u različitim stepenima takmičenja obeležili minulih stotinu i više godina. Prelepi sportski ambijent na terenu, uokviren slikom prepunih tribina sa više od 7.000 gledalaca, na najlepši način odgovorio je zovu tradicije, satkane fudbalskim pričama koje se decenijama prepričavaju i na koje se sa nostalgijom hroničari pozivaju.
Niko tu nije očekivao, niti je u odavno devalviranom nivou srpskog fudbala mogao da očekuje spektakularne akcije i kvalitet koga odavno nema u nacionalnim takmičenjima. Veliki odziv Novosađana i njihov način da ugrade deo sebe u humanitarnu akciju, čiji prihod ide na račun za lečenje bolesne devojčice, sugrađanke Zare Urukalo, sam od sebe je znak koji ohrabruje. Ispod debelog sloja nostalgije za minulim fudbalskim vremenima, evropskih visina vrednih, u prijatnoj novembarskoj noći, Novosađani su jasno i glasno rekli šta žele i koliko cene savršenu saradnju i odličnu organizaciju fudbalskog praznika u 13. takmičarskom meču Novog Sada i Vojvodine.
Do ovog, 13. zvaničnog nadmetanja, učinak je bio identičan: po četiri pobede obeju ekipa, uz četiri nerešena meča. Sada je Vojvodina u prednosti. Pobedila je sa 2:0 i saglasno stepenu takmičenja, gradila i izgradila utisak o kvalitetnijem sastavu koji je sve vreme kontrolisao i prostor i posed lopte, sa jasno izraženim težištem igre na polovini „kanarinaca“. Iz prvog poluvremena izdvojili smo dva Rosićeva pokušaja glavom u okvir gola, posle Radulovićevih kornera, i šut Lazarevića sa 25 metara. Svaki put golman Đulčić je odbranama sakupljao poene za epitet igrača utakmice.
I početak drugog poluvremena prošao je u znaku sigurnih Đulčićevih odbrana, kada je u 54. minutu, izbacivanjem lopte u korner, u dva navrata spasao sopstvenu mrežu. U tom periodu igre šansu utakmice promašio je na drugoj strani Krstić: neometan sa desetak metara promašio je nebranjeni gol. To što ne uradi Krstić, uradio je na drugoj strani Zukić. U 78. minutu glavom je, posle Radulovićevog kornera, prosledio loptu u mrežu za vođstvo Vojvodine. Šest minuta kasnije Vukanović je, posle Lazarevićevog topovskog udarca i odbijene lopte, duplirao vođstvo svoga tima, nagoveštavajući tako i epilog koji je ubrzo usledio: Vojvodina se plasirala u osminu finala Kupa Srbije. Novom Sadu čestitke na korektnom izdanju i doprinosu prelepom sportskom utisku na Karađorđu.
NOVI SAD: Stadion Karađorđe, gledalaca 7.000, sudija David Matić (Novi Sad), strelci: Zukić u 78. i Vukanović u 84. minutu, žuti kartoni: Crnomarković (Vojvodina).
NOVI SAD 1921: Đulčić, Rađen, Blagojević (Ilić), Krstić (Gajić), Vrekić (Furtula), Jevremović, Varga, Rac, Serdar (Rakić), Msanga, Čolić (Vlalukin).
VOJVODINA: Toroman, Lazarević, Crnomarković (Jeličić), Rosić, Bukinac, Milosavljević, Zukić, Radulović (Butraković), Miletić (Malbašić), Nikolić (Kajević), Ivanović (Vukanović).
L.Bakmaz
