ГРАДСКИ ДЕРБИ У ШЕСНАЕСТИНИ ФИНАЛА КУПА СРБИЈЕ НА НИВОУ СЈАЈНЕ ТРАДИЦИЈЕ Воши пролаз у амбијенту за памћење

Ретке су прилике да резултату утакмице и развоју догађаја на терену претпоставимо утисак са трибина о амбијенту и атмосфери на стадиону, као и изведену поруку Новосађана, жељних садржаја које само градски дерби са собом доноси.

Безмало две деценије чекали су Нови Сад и Новосађани прилику да се на Карађорђу саберу и да у спортском амбијенту поздраве два градска фудбалска колектива који су играма и резултатима у различитим степенима такмичења обележили минулих стотину и више година. Прелепи спортски амбијент на терену, уоквирен сликом препуних трибина са више од 7.000 гледалаца, на најлепши начин одговорио је зову традиције, саткане фудбалским причама које се деценијама препричавају и на које се са носталгијом хроничари позивају.

 Нико ту није очекивао, нити је у одавно девалвираном нивоу српског фудбала могао да очекује спектакуларне акције и квалитет кога одавно нема у националним такмичењима. Велики одзив Новосађана и њихов начин да уграде део себе у хуманитарну акцију, чији приход иде на рачун за лечење болесне девојчице, суграђанке Заре Урукало, сам од себе је знак који охрабрује. Испод дебелог слоја носталгије за минулим фудбалским временима, европских висина вредних, у пријатној новембарској ноћи, Новосађани су јасно и гласно рекли шта желе и колико цене савршену сарадњу и одличну организацију фудбалског празника у 13. такмичарском мечу Новог Сада и Војводине.  

До овог, 13. званичног надметања, учинак је био идентичан: по четири победе обеју екипа, уз четири нерешена меча. Сада је Војводина у предности. Победила је са 2:0 и сагласно степену такмичења, градила и изградила утисак о квалитетнијем саставу који је све време контролисао и простор и посед лопте, са јасно израженим тежиштем игре на половини „канаринаца“. Из првог полувремена издвојили смо два Росићева покушаја главом у оквир гола, после Радуловићевих корнера, и шут Лазаревића са 25 метара. Сваки пут голман Ђулчић је одбранама сакупљао поене за епитет играча утакмице.

И почетак другог полувремена прошао је у знаку сигурних Ђулчићевих одбрана, када је у 54. минуту, избацивањем лопте у корнер, у два наврата спасао сопствену мрежу. У том периоду игре шансу утакмице промашио је на другој страни Крстић: неометан са десетак метара промашио је небрањени гол. То што не уради Крстић, урадио је на другој страни Зукић. У 78. минуту главом је, после Радуловићевог корнера, проследио лопту у мрежу за вођство Војводине. Шест минута касније Вукановић је, после Лазаревићевог топовског ударца и одбијене лопте, дуплирао вођство свога тима, наговештавајући тако и епилог који је убрзо уследио: Војводина се пласирала у осмину финала Купа Србије. Новом Саду честитке на коректном издању и доприносу прелепом спортском утиску на Карађорђу.

НОВИ САД: Стадион Карађорђе, гледалаца 7.000, судија Давид Матић (Нови Сад), стрелци: Зукић у 78. и Вукановић у 84. минуту, жути картони: Црномарковић (Војводина).

НОВИ САД 1921: Ђулчић, Рађен, Благојевић (Илић), Крстић (Гајић), Врекић (Фуртула), Јевремовић, Варга, Рац, Сердар (Ракић), Мсанга, Чолић (Влалукин).

ВОЈВОДИНА: Тороман, Лазаревић, Црномарковић (Јеличић), Росић, Букинац, Милосављевић, Зукић, Радуловић (Бутраковић), Милетић (Малбашић), Николић (Кајевић), Ивановић (Вукановић).

L.Bakmaz