Uz treći poraz Voše: Vrede, ipak, mnogo više od sedmog mesta
NOVI SAD: Poraz Vojvodine protiv Čukaričkog (0:2) dočekan je kao nešto što je, pre ili kasnije, moralo da se dogodi.
Katastrofa u susretu s Partizanom (1:4) bila je dovoljan znak za mobilizaciju svih klupskih struktura. Treći neuspeh doživljen u susretu s TSC-om kod kuće (1:2), međutim, u fudbalskim krugovima dočekan je uz sleganje ramenima i komentar "Vojvodina opet izgubila".
Vojvodina vredi mnogo više od trenutnog sedmog mesta na superligaškoj tabeli. I zaslužuje više. Njen aktuelni igrački kadar, međutim, vredi taman onoliko koliko je postigao u pokrajinskom derbiju s Bačkotopolčanima. Saglasan s tim je i trener Vojvodine Milan Rastavac, koji je, uz čestitke gostima na pobedi, govorio i o limitiranim mogućnostima svoga tima u aktuelnom sastavu.
- Odigrali smo i odradili utakmicu u okviru naših mogućnosti u ovom momentu – ocenio je Rastavac. – TSC je dobra ekipa, koja ima svoje mehanizme koji funkcionišu i nije lako igrati protiv njega i držati pod kontrolom ta dva napadača, koji jako dobro izvode kontre. To je dobra strana TSC-a koju smo znali, za koju smo se pripremali i trudili se da ih onemogućimo, jer to je permanentna opasnost kada krenete u napad i držite protivnika pod kontrolom i pod pritiskom.
Izveštači su saglasni da je Vojvodina odlično počela derbi. Takav utisak temelji se na dve sjajne šanse u prva tri minuta igre i na vodećem golu posle 28 minuta, kao kruni stalnog pritiska i želje domaćih igrača da, u prelepom ambijentu solidno popunjenih tribina i na istoku i na zapadu "Karađorđa", odgovore na podršku sugrađana. Bio je to potreban uslov za ocenu kako bi Vojvodina trebala da igra, ispostavilo se ne i dovoljan za željenu i očekivanu pobedu na evropskom raskršću.
- Imali smo određene periode igre koji su bili jako dobri, s agresijom i s ofanzivnim aktivnostima, ali i trenutke u kojima nivo naše igre još nije dovoljno konstantan da bismo držali potreban takmičarski nivo svih 90 minuta i kako bismo došli u situaciju da osvajamo bodove na osnovu tih perioda kada igramo jako dobro – dodao je Rastavac.
U minulim utakmicama trener Rastavac je, logičnim i pravovremenim izmenama, uspevao da ritam igre promeni i da svojoj ekipi trasira put ka željenom rezultatu. Pokušao je izmenama i u susretu s direktnim konkurentom za plasman u evropske kvalifikacije. Uspeo je u meri da je Vojvodina u drugom poluvremenu imala inicijativu i da je utisak s tribina svedočio o nadmoćnosti domaćeg tima. Ali, bez rezultatskog učinka. Samo jedan Barajeov šut s 20 metara, bio je nedovoljan za rezultatski preokret protiv ekipe koja je jako dobro znala šta želi i koliko može na gostovanju u Novom Sadu.
- Imali smo određenih problema na poziciji centralnog beka, koji smo rešili u poluvremenu, tako što se Topić spustio u odbranu – analizirao je Rastavac. - U drugom poluvremenu dali smo sebi zadatak da stavimo TSC pod pritisak. Uspeli smo u tome, ali nismo bili dovoljno konkretni u 16 metara. Odigrali smo onako kako mislim da smo mogli u ovom momentu s fudbalskog aspekta, ali sa takmičarskog aspekta morali smo i moramo bolje.
Snaga Vojvodine u aktuelnom takmičarskom trenutku jeste u jedinstvu svih struktura, na svim nivoima kluba u trouglu uprava – stručni štab – igrači. I sinergija s navijačima je na nivou tog jedinstva kakav Vojvodina zaslužuje. Za plasman na tabeli, međutim, prvi uslov je rezultat na terenu, kojim niko u pomenutom trouglu ne bi smeo da bude zadovoljan. Sigurno ne ni navijači i zato bi im trebalo odati priznanje na strpljenju i na poverenju. Jedino su oni i zaslužili najvišu ocenu u minulih 13 kola za crveno-belima.
L. Bakmaz