UZ TREĆI PORAZ VOJVODINE U ULOZI DOMAĆINA: Sami sebe pobedili
U susretu sa Novim Pazarom Vojvodina je treći put (u pet utakmica) poražena u ulozi domaćina.
Ispade tako da je ona jedinstven primer u fudbalskoj Superligi Srbije sa boljim učinkom na gostovanjima u dosadašnjem toku prvenstva. S druge strane, posle 11 uzastopnih poraza na „Karađorđu“ Novopazarci su načinili istorijski iskorak jednim golom, vrednim tri dragocena boda. Za taj uspeh, u Novom Pazaru proslavljen bakljadom na centralnom gradskom trgu, bilo im je dovoljno 25 sekundi.
Čudna utakmica – zaustio je Vladica Grujić, pomoćnik Vošinog trenera Nemanje Krtolice. - U poslednja dva meča dešavaju nam se neobjašnjive stvari, kakve se ne dešavaju u 10 godina. Nije ni počeo meč, a već je bilo 0:1. Oni su se potom branili 90 minuta, ali su imali još nekoliko situacija za gol. Znali smo da imaju ozbiljne kontre. U tome i jeste kvaka. Nema toga fudbalskog poklonika u Srbiji koji ne zna kakve kontre ima tim sa Ademom Ljajićem u epicentru dešavanja.
Cenio je to i trener Novopazaraca Tomislav Sivić rečima „lako je biti trener Novog Pazara, kada u timu imam kapitena kakav je Ljajić“.
Jokanović spasilac?
U medijskoj prašini već se nazire silueta Slaviše Jokanovića, kao mogućeg spasilaca što se spasiti može. Ostaje, međutim, pitanje da li zaista još postoji iko u Srbiji ko bi mogao da poveruje da bi stručnjak Jokanovićevog profila prihvatio ulogu budućeg jedinog krivca za rezultatske promašaje u klubu u kome jedino trener nije na nivou Vošine šampionske tradicije.
Novosađani nisu imali odgovor na izazov ispred sebe. Katastrofalnom igrom iza lopte gostima su dozvolili kontre i platili ceh, izazivajući gnev navijača, spremnih da odmah targetiraju članove stručnog štaba i Upravnog odbora kluba za rezultatski promašaj. Odsustvo energije među igračima na terenu i totalna nezainteresovanost pojedinaca, kao i njihova ravnodušnost u situacijama kada je trebalo izvesti ono što je na treninzima uvežbavano, generisalo je sliku kvalitetnih pojedinaca sa zvučnim imenima u nemoćnom kolektivu, sa pokidanim vezama. Delovali su kao da su se prvi put sreli na terenu.
Generalno, neke uvežbane stvari nisu funkcionisale, kao što je to bio slučaj sa sastavom u prošloj utakmici – saglasan je Grujić. - Na poluvremenu smo razgovarali, pokušali smo da motivišemo igrače, da na igru gledaju kao da je rezultat 0:0. Bilo je dovoljno vremena da se vratimo i da preokrenemo rezultat. Dobro smo krenuli, imali smo i stativu Depua. U nekim situacijama lopta uđe, sada nije, išla je gotovo po gol liniji i izašla. Verujemo da ova ekipa može mnogo više. Bilo je previše individualnih grešaka, ali moramo dalje i bolje.
Ocenom da to nije bilo pravo lice Vojvodine Grujić je naglasio da u završnici igrači nisu uspevali da pronađu ključ kojim bi otključali bravu gostujućeg gola, uprkos statističkim podacima koji su upućivali u smeru poseda lopte za hvalu. Za izostavljanje iz startne postave kapitena Petrovića, ali i do sada standardnog Buteana, Grujić nije imao komentar, ogradivši se time da je to bila odluka šefa stručnog štaba koju su saradnici poštovali, igrači takođe, bez obzira da li su istrčali na teren, ili su na klupi čekali šansu da uđu u igru. Po pravilu, kada Vojvodini ne ide, trener će da bude kriv za sve. Tako je bilo i sa Krtolicinih 49 prethodnika u ovom veku.
L. Bakmaz