Trener Zvezde Vladan Milojević osvrnuo se na minulu sezonu

Zaista je munjevitom brzinom poslagao kockice i vešto tim vodio kroz seriju iskušenja do pravih rezultatskih podviga, posebno na evropskoj pozornici.

Radan i realan izgradio je sjajne odnose sa igračima koji mu maksimalno veruju. Izvukao je iz pojedinaca maksimum, u svakom trenutku znao je da povuče prave poteze kako bi kolektiv delovao moćnije. Milojevićeva retorika je umerena i korektna. Uvek je usmeren na svoje dvorište, medijima pruža odgovore na sva pitanja, otkrivajući samo ono što on želi da bude u funkciji tima i prave atmosere u svlačionici.

U svetu surovog profesionalizma gde se ne biraju sredstva da bi se stiglo do nekog cilja Milojević se ponaša gospodski. Delima potvrđuje svoje umeće, stvari uvek naziva pravim imenom. Gest vredan pažnje je osvrt na svog prethodnika na užarenoj Zvezdinoj klupi popularnog “Grofa”.

„Božović je ostavio šampionski sastav, bio je lider do nekoliko  kola pred kraj. Zasluge idu i Božoviću koji je ostavio svoj pečat. Dobar deo igrača je on doveo, pa smo  pravili jednu dodatnu selekciju“, prokomentarisao je Milojević nakon berićetne jeseni.

Retko su se ovako korektni tonovi mogli čuti u uzavrelom fudbalskom ambijentu na ovim prostorima gde dominira negiranje, rušenje svega pozitivnog zarad ostvarivanja nekakvih ličnih interesa.

Milojević je samo iskreno apostrofirao ulogu Božovića u formiranju tima. Bez dubljeg komentarisanja vredi pomenuti učinak trojice stranac koje je baš Božović doveo na Marakanu. Le Taleka je prekomandovao na poziciju štopera gde ga je koristio i Milojević. Donalad je postao kapiten, možda i najbitniji “šraf” u crveno – beloj mašini, dok se potpuno razigrao Kanga koji je nepromišljenim gestom protiv Ludogoreca baš Božoviću ispostavio papren ceh.         

Z. Rangelov