Svako mora da ponese svoj krst za blamažu Vojvodine

Imali su snage da odole LASK-u iz Linca samo u prvih 45 minuta, kada je rezultat bio 1:1, a onda su u nastavku primili čak pet golova i doživeli elimininaciju iz evropske konkurencije. Hajde, jesu Austrijanci slovili za favorita, ali ni najcrnji pesimisti nisu mogli da pretpostave da će novosadski tim u nastavku revanša prosto da nestane s terena. Radio je domaćin šta je želeo, pravog otpora praktično i nije bilo, pa je naneo crveno-belima jedan od najtežih poraza u njihovoj istoriji. Tragovi prstiju posle šamara doživljenog na stadionu „Vertrese” još dugo će se ocrtavati na licima nemoćnih Novosađana, a sada se otvara pitanje, pošto je tek početak sezone, šta činiti dalje i kako se podići iz teškog nokdauna.

Usuđujemo se da tvrdimo kako su sami fudbaleri najmanji krivci za sve ono što ih je snašlo u Austriji. Posle poraza u Novom Sadu od istog rivala (0:1), sportski je bilo to što su, barem verbalno, verovali da je moguće da u Klagenfurtu naprave čudo. Pitanje je, naravno, da li su znali da je takav san, ipak, samo lepa bajka, a bajke se u realnom životu ne dešavaju.

Od kada je 1955. godine debitovala na evropskoj sceni Vojvodina je odigrala ukupno 173 utakmice. Tokom proteklih decenija, Novosađani su najubedljiviji poraz doživeli 1972. godine, kada su, u tadašnjem Kupu UEFA, izgubili u Bratislavi od ekipe Slovana rezultatom 0:6. Najnoviji neuspeh doživljen u duelu s ekipom LASK-a (1:6) drugi je na toj listi, a onda sledi i neuspeh na „Karađorđu” iz 1997. godine, kada su takođe Austrijanci, ali oni iz ekipe GAK-a iz Graca, trijmfovali rezultatom 5:1.

Treba naglasiti i to da su fudbaleri „stare dame” ostvarili i najubedljiviju pobedu u Evropi od svih timova s prostora nekadašnje SFRJ. Naime, davne 1961. godine u Kupu sajamskih gradova savladali su Iraklis iz Soluna čak s 9:1.

Oslanjajući se na talenat dečaka koji su tek kročili na veliku scenu, a onda i iskustvo nekolicine preostalih fudbalera iz prošlosezonske ekipe, ubeđivali su javnost da imaju znanja, hrabrosti i kvaliteta da iznenade tim iz Linca. A doživeli su teško prizemljenje i povratak u neprijatnu, ma - surovu realnost. Upravo onu u kojoj su crveno-beli, u najboljem slučaju, tek prosečna ekipa, čak i u vrednosnom sistemu srpskog fudbala. Nije tragedija kada se ispadne od boljeg tima, ali jeste kada se to učini na način na koji je Voša tu eliminaciju doživela u četvrtak uveče. Još da na golu nije bilo Nikole Simića, koji je zaustavio nekoliko teških udaraca, poraz je mogao da bude i rezultatski strašniji. Dilema je, ukoliko je kod objektivnih pratilaca fudbala uopšte postojala, dobila jasan odgovor: u Evropu, ili na put ka njoj - svejedno je - ne može da se ide bez kvaliteta, iskustva, znanja i, tek onda, mladosti. Mali Uroš Kabić bio je jedina svetla tačka, uz svog kolegu golmana, a svi ostali igrači, ne svojom krivicom, bili su tek puki i nemoćni posmatrači prave noćne more koju je tim doživeo. Kažemo - ne svojom krivicom, jer u ovakvom sastavu neće moći da izbore zapaženiji plasman ni u domaćem prvenstvu. Forsirano „guranje” mladih može da prođe samo uz pomoć prekaljenih na vatrama superligaških utakmica igrača, sve ostalo je njihov skoro zagarantovani put u propast.

Po dolasku ekipe iz Austrije, uspostavili smo vezu s Ljubišom Dunđerskim, sportskim direktorom Vojvodine.

- Doživeli smo bolan i težak poraz u Klagenfurtu, ali nećemo da odustanemo od projekta podmlađivanja ekipe u koji smo ušli - kategoričan je bio Dunđerski. - Kada je već ovako moralo da bude, možda je i bolje da naši mladići fizički i mentalno ojačaju odmah, na početku karijera. Ne mogu ništa da im zamerim, sigurno je da je potrebno da odmah podignemo glave i okrenemo se duelima koji nas čekaju u prvenstvu. Imali smo „prekid filma” u Austriji u poslednjih pola sata, što je domaćin maksimalno iskoristio i žestoko nas kaznio.

Dunđerski je dodao i to da klub razgovara s dvojicom-trojicom potencijalnih novajlija.

- Želimo da pronađemo igrače koji će želeti da prihvate našu viziju podmlađivanja, drugačije nećemo postići dogovor. U kontaktu smo s nekim fudbalerima, ali nam problem predstavljaju veliki finansijski zahtevi koje pojedinci imaju. Verujem, ipak, da ćemo uskoro imati novosti po tom pitanju. Ovom prilikom želim da se zahvalim upravi  kluba, ljudima iz Grada Novog Sada i navijačima na rečima podrške koje nam svakodnevno upućuju i prosto nas teraju da iz svega izađemo jači. Spreman sam za sve kritike na moj i račun ekipe, jer i to je deo mog posla, ali čvrsto verujem u našu zajedničku viziju - dodao je Dunđerski.

Šta će se dešavati u danima koji su pred nama, pitanje je na koje će javnost vrlo uskoro da dobije odgovor. Vremena nema, naprotiv, već u ponedeljak je pred Vojvodinom, posle svega doživljenog, teško gostovanje u Subotici i jasno je da određene, ali ne samo kozmetičke promene moraju u samom klubu da se dogode. Ubeđeni smo da su svi oni koji su doprineli ovakvom razvoju situacije spremni da ponesu svoj deo krsta i da znaju šta im valja činiti (ili se barem tome nadamo), u suprotnom, teško je uvideti način da se zaustavi slobodni pad. Pre svega, to mora da se uradi zbog mladića koji nose crveno-beli dres, a sve ostalo potpuno bi trebalo da bude nevažno i gurnuto u drugi plan.

Prelazni rok i dalje traje, pa postoji mogućnost da se eventualno pronađu dodatne novajlije koje bi pomogle da se ekipa kako-tako konsoliduje: E, sad, da li u klupskom buyetu ima novca za to, odnosno da li na tržištu ima igrača koji odgovaraju urgentnim potrebama, posebno je pitanje. Jedno je, međutim, sigurno: Vojvodina nije zaslužila ono što je joj se dogodilo na stadionu Klagenfurtu! Zbog imena kluba, duge tradicije i bogate istorije, ali i svih onih pojedinaca koji su je gradili i sebe ugradili u klub tokom proteklih 107 godina.

A. Predojević