Свако мора да понесе свој крст за бламажу Војводине

Имали су снаге да одоле ЛАСК-у из Линца само у првих 45 минута, када је резултат био 1:1, а онда су у наставку примили чак пет голова и доживели елимининацију из европске конкуренције. Хајде, јесу Аустријанци словили за фаворита, али ни најцрњи песимисти нису могли да претпоставе да ће новосадски тим у наставку реванша просто да нестане с терена. Радио је домаћин шта је желео, правог отпора практично и није било, па је нанео црвено-белима један од најтежих пораза у њиховој историји. Трагови прстију после шамара доживљеног на стадиону „Вертресе” још дуго ће се оцртавати на лицима немоћних Новосађана, а сада се отвара питање, пошто је тек почетак сезоне, шта чинити даље и како се подићи из тешког нокдауна.

Усуђујемо се да тврдимо како су сами фудбалери најмањи кривци за све оно што их је снашло у Аустрији. После пораза у Новом Саду од истог ривала (0:1), спортски је било то што су, барем вербално, веровали да је могуће да у Клагенфурту направе чудо. Питање је, наравно, да ли су знали да је такав сан, ипак, само лепа бајка, а бајке се у реалном животу не дешавају.

Од када је 1955. године дебитовала на европској сцени Војводина је одиграла укупно 173 утакмице. Током протеклих деценија, Новосађани су најубедљивији пораз доживели 1972. године, када су, у тадашњем Купу УЕФА, изгубили у Братислави од екипе Слована резултатом 0:6. Најновији неуспех доживљен у дуелу с екипом ЛАСК-а (1:6) други је на тој листи, а онда следи и неуспех на „Карађорђу” из 1997. године, када су такође Аустријанци, али они из екипе ГАК-а из Граца, тријмфовали резултатом 5:1.

Треба нагласити и то да су фудбалери „старе даме” остварили и најубедљивију победу у Европи од свих тимова с простора некадашње СФРЈ. Наиме, давне 1961. године у Купу сајамских градова савладали су Ираклис из Солуна чак с 9:1.

Ослањајући се на таленат дечака који су тек крочили на велику сцену, а онда и искуство неколицине преосталих фудбалера из прошлосезонске екипе, убеђивали су јавност да имају знања, храбрости и квалитета да изненаде тим из Линца. А доживели су тешко приземљење и повратак у непријатну, ма - сурову реалност. Управо ону у којој су црвено-бели, у најбољем случају, тек просечна екипа, чак и у вредносном систему српског фудбала. Није трагедија када се испадне од бољег тима, али јесте када се то учини на начин на који је Воша ту елиминацију доживела у четвртак увече. Још да на голу није било Николе Симића, који је зауставио неколико тешких удараца, пораз је могао да буде и резултатски страшнији. Дилема је, уколико је код објективних пратилаца фудбала уопште постојала, добила јасан одговор: у Европу, или на пут ка њој - свеједно је - не може да се иде без квалитета, искуства, знања и, тек онда, младости. Мали Урош Кабић био је једина светла тачка, уз свог колегу голмана, а сви остали играчи, не својом кривицом, били су тек пуки и немоћни посматрачи праве ноћне море коју је тим доживео. Кажемо - не својом кривицом, јер у оваквом саставу неће моћи да изборе запаженији пласман ни у домаћем првенству. Форсирано „гурање” младих може да прође само уз помоћ прекаљених на ватрама суперлигашких утакмица играча, све остало је њихов скоро загарантовани пут у пропаст.

По доласку екипе из Аустрије, успоставили смо везу с Љубишом Дунђерским, спортским директором Војводине.

- Доживели смо болан и тежак пораз у Клагенфурту, али нећемо да одустанемо од пројекта подмлађивања екипе у који смо ушли - категоричан је био Дунђерски. - Када је већ овако морало да буде, можда је и боље да наши младићи физички и ментално ојачају одмах, на почетку каријера. Не могу ништа да им замерим, сигурно је да је потребно да одмах подигнемо главе и окренемо се дуелима који нас чекају у првенству. Имали смо „прекид филма” у Аустрији у последњих пола сата, што је домаћин максимално искористио и жестоко нас казнио.

Дунђерски је додао и то да клуб разговара с двојицом-тројицом потенцијалних новајлија.

- Желимо да пронађемо играче који ће желети да прихвате нашу визију подмлађивања, другачије нећемо постићи договор. У контакту смо с неким фудбалерима, али нам проблем представљају велики финансијски захтеви које појединци имају. Верујем, ипак, да ћемо ускоро имати новости по том питању. Овом приликом желим да се захвалим управи  клуба, људима из Града Новог Сада и навијачима на речима подршке које нам свакодневно упућују и просто нас терају да из свега изађемо јачи. Спреман сам за све критике на мој и рачун екипе, јер и то је део мог посла, али чврсто верујем у нашу заједничку визију - додао је Дунђерски.

Шта ће се дешавати у данима који су пред нама, питање је на које ће јавност врло ускоро да добије одговор. Времена нема, напротив, већ у понедељак је пред Војводином, после свега доживљеног, тешко гостовање у Суботици и јасно је да одређене, али не само козметичке промене морају у самом клубу да се догоде. Убеђени смо да су сви они који су допринели оваквом развоју ситуације спремни да понесу свој део крста и да знају шта им ваља чинити (или се барем томе надамо), у супротном, тешко је увидети начин да се заустави слободни пад. Пре свега, то мора да се уради због младића који носе црвено-бели дрес, а све остало потпуно би требало да буде неважно и гурнуто у други план.

Прелазни рок и даље траје, па постоји могућност да се евентуално пронађу додатне новајлије које би помогле да се екипа како-тако консолидује: Е, сад, да ли у клупском buyеtu има новца за то, односно да ли на тржишту има играча који одговарају ургентним потребама, посебно је питање. Једно је, међутим, сигурно: Војводина није заслужила оно што је јој се догодило на стадиону Клагенфурту! Због имена клуба, дуге традиције и богате историје, али и свих оних појединаца који су је градили и себе уградили у клуб током протеклих 107 година.

А. Предојевић