Reprezentativac Malija Mamadu Traore igrama na startu sezone osvojio navijače Vojvodine

Uz kolektivnu sliku skladnog tima i sposobnog da odgovori na izazove takmičenja, nekolicina individualaca vrlo brzo su stekli pozicije igrača kojima se veruje i od kojih se očekuje da budu odlučujući činilac u sudarima ravnopravnih takmaca.

U najužem krugu fudbalera, koje su probirljivi fudbalski poštovaoci u Novom Sadu bezrezervno prihvatili i skandiranjem mu odali poštovanje jeste reprezentativac Malija, centralni bek Vojvodine Mamadu Traore. Ekipi se pridružio osmi dan priprema na terenima mariborskog Pohorja.   

– Nisam puno znao o Novom Sadu i o Srbiji – kaže Traore. – Istraživao sam onlajn, guglao, pre nego što sam prihvatio ponudu iz Vojvodine. Razgovarao sam i sa mojim poznanicima koji su imali bilo kakvo iskustvo o Srbiji i iz Srbije. Svi su imali jedino reči hvale i o zemlji u koju bi trebalo da idem, u istoj meri i o gradu Novom Sadu, kao i o klubu koji je bio šampion Jugoslavije i pobednik nacionalnog kupa. Ekipi sam se pridružio u Sloveniji. Svi igrači i svi u štabu trenera su mi prišli i poželeli mi dobrodošlicu, kao da se znamo godinama. Mi jesmo profesionalci, ali smo i ljudi sa emocijama. Meni je način kako su me u Vojvodini dočekali bio vrlo važan, osećao sam se kao da sam kod kuće. Moja sadašnja slika o Srbiji i o ljudima koji tu žive je veoma dobra. Nadam se da će biti još bolja u mesecima koji predstoje, što će u prvom redu zavisiti od mene i od mog doprinosa u rezultatima kluba.

Supruga Aisija stigla je u Novi Sad pre nedelju dana. Meč sa Mladosti Gatom posmatrala je iz novinarske lože Karađorđa.

– Ona ne voli javne nastupe, ne voli da se fotografiše, ali moje utakmice redovno prati – kazao je Traore. – Tako je bilo i u Portugaliji, tako će biti i ovde. Oduševljena je odnosom Novosađana prema njoj na galeriji, dok je posmatrala utakmicu. Zahvalila je puno novinarima koji su joj saopštili šifru za internet na stadionu.

Tačno tri nedelje je prošlo od momenta kada su se u panonskom podneblju susreli Traore i grad u kome će u perspektivi deliti sudbinu svojih saigrača u igrama na dva fronta u domaćim takmičenjima. Pre nedelju dana pridružila mu se i supruga Aisie, takođe iz Republike Mali. Kako svedoče nisu imali vremena da u tako kratkom vremenu obiđu znamenitosti svog novog mesta stanovanje.

– Istina, tek smo se skućili – uz osmeh je prokomentarisao okruženje u dvorištu iznajmljene kuće. – Nismo imali vremena za razgledanje, praktično smo tek do centra grada stigli. Moja supruga radi onlajn, ima dosta obaveza, a ja učim i pripremam ispite za predstojeći rok na fakultetu. Meni roditelji nisu dozvoljavali da igram fudbal, morao sam da idem u školu i da završavam sve što bih započinjao. Kada sam upisao fakultet, otišao sam u Francusku da nastavim školovanje, potom u Ameriku (SAD) gde sam učio, ali i počeo da šutiram loptu. Sa 18 godina sam napustio Mali, a sa 20 sam postao profesionalac u Hondurasu. Međutim, fakultet nisam napuštao, studiram biznis menayment i planiram da diplomiram u dresu Vojvodine. 

Iz Hondurasa Traore je kao 21-godišnjak stigao u Portugaliju, preciznije u drugoligaški klub Alta de Lisboa. Nezadovoljan tretmanom u klubu, spustio se stepenicu niže, što se stepena takmičenja tiče, u klub Maritimo, gde je ostao tri sezone, sve do juna 2020. godine kada je primećen od skauta Torensea, a potom i Estrele, gde je njegov doprinos učinku kluba primetio i selektor Malija Mohamed Magasuba, ukazavši mu poverenje u susretu sa Gvinejom u Afričkom kupu nacija.

– Prošle godine u martu sam pozvan u reprezentaciju i posle tog iskustva sa Gvinejom nisam imao priliku da ponovo obučem nacionalni dres, mada mi je selektor zadovoljno nagovestio da računa na mene. Verujem da ću se dobrim igrama u Srbiji ponovo nametnuti selektoru. Na kraju krajeva to najviše od mene i zavisi. Zavisi. Hoću da on i svi u Maliju budu jednoga dana ponosni na mene. Moj fokus trenutno jeste na igrama u Vojvodini. Drago mi je da je trener u meni prepoznao osobine koje je tražio na mestu velike odgovornosti kakvo jeste mesto centralnog beka u sastavu.

U Vojvodinu je stigao iz Estrele, portugalskog drugoligaša u kome je za godinu dana angažmana pauzirao samo na dve utakmice. S novosadskim klubom ugovorio je saradnju na dve godine.

– Jedino čega sam se plašio bio je način komuniciranja – iskreno će naš sagovornik. – Međutim, gotovo svi saigrači i treneri govore engleski, a ja lako učim strane jezike, pa ću pored engleskog, francuskog, španskog i portugalskog početi da učim srpski jezik. Već sam naučio nekoliko reči, ali ne bih još... Inače, veza sa ekipom je odlična, brzo smo se upoznali, vremenom će to da bude još bolje, tako da za sada nema problema na terenu ni izvan njega. Mentalni sklop celog tima, ne samo igrača, koncipiran je u pobedničkom duhu. Namera nam je da sa tim mentalnim sklopom započnemo svaku utakmicu. Na kraju sezone sabiraćemo rezultate, a sada  naš jedini cilj jeste da uobličimo svoju igru kojom ćemo parirati svakom protivniku.

Na pitanje koliko poznaje konkurenciju u srpskom takmičenju, Traore je nedvosmisleno odgovorio:

– Svi mi u Vojvodini živimo sa susret sa Crvenom zvezdom u petom kolu. Znam da je to jak tim, prepoznaju ga i u Evropi. I Partizan je tu. Znam da se među ta dva kluba uvek traži šampion Srbije. Neka bude tako, ali mi se predajemo unapred. Videli ste šta možemo na terenu. Naše je da dostignemo svoje najbolje izdanje u susretima sa najboljima, verujem da ćemo biti ravnopravni partneri u susretu sa Crvenom zvezdom i Partizanom.

Svima u klubu, kao i gledaocima na tribinama, dopao se način kako se Traore uklopio za kratko vreme. Još više je dopadljiv bio njegov način igre i njegova samouverenost prilikom svakog defanzivnog zadatka, kao i spremnost da se priključi napadu prilikom izvođenja prekida, jednog od najmoćnijih oružja Vojvodine. Navijači su to osetili i za kratko vreme svrstali Traorea u najuži kruh svojih ljubimaca u „pola belom, pola u crvenom“.

– Osetio sam tu naklonost – kazao je zadovoljno Traore. – Od kada sam došao dobijam i poruke podrške, naročito posle utakmica. Primetio sam koliko ljudi u Novom Sadu vole klub. To je sigurno još veći motiv da im igrama na isti način uzvratimo. Moramo da budemo maksimalno spremni da ih svaki put ubedimo koliko je nama stalo do pobede. Zahvalan sam svima na podršci, a ja ću da im vratim srcem na terenu, to sam naučio da kažem na srpskom. Treneri znaju svoj posao, to sam primetio još u Sloveniji na pripremama. Fudbal jeste univerzalna igra, ali treneri na različitim adresama imaju drugačije ideje, imaju svoj koncept rada. U Srbiji je drugačije nego u Portugaliji. Računao sam s tim da ću morati da se adaptiram na nove zahteve i nove ideje sadašnjeg trenera. Dajem sve od sebe, svakog dana da razumem šta se od mene traži, a u tome mi svi daju podršku. Imamo odlične uslove za vrhunske domete u prvenstvu.     

Uz ocenu da je primetio kako se u Vojvodini odnose prema sopstvenoj školi fudbala naš sagovornik je pohvalio učinak i domete prvotimaca sa kojima je u sastavu ekipe. Posebno se osvrnuo na učinak njegovog partnera u poslednjoj liniji odbrane Jeličića.

Lazo Bakmaz