Репрезентативац Малија Мамаду Траоре играма на старту сезоне освојио навијаче Војводине

Уз колективну слику складног тима и способног да одговори на изазове такмичења, неколицина индивидуалаца врло брзо су стекли позиције играча којима се верује и од којих се очекује да буду одлучујући чинилац у сударима равноправних такмаца.

У најужем кругу фудбалера, које су пробирљиви фудбалски поштоваоци у Новом Саду безрезервно прихватили и скандирањем му одали поштовање јесте репрезентативац Малија, централни бек Војводине Мамаду Траоре. Екипи се придружио осми дан припрема на теренима мариборског Похорја.   

– Нисам пуно знао о Новом Саду и о Србији – каже Траоре. – Истраживао сам онлајн, гуглао, пре него што сам прихватио понуду из Војводине. Разговарао сам и са мојим познаницима који су имали било какво искуство о Србији и из Србије. Сви су имали једино речи хвале и о земљи у коју би требало да идем, у истој мери и о граду Новом Саду, као и о клубу који је био шампион Југославије и победник националног купа. Екипи сам се придружио у Словенији. Сви играчи и сви у штабу тренера су ми пришли и пожелели ми добродошлицу, као да се знамо годинама. Ми јесмо професионалци, али смо и људи са емоцијама. Мени је начин како су ме у Војводини дочекали био врло важан, осећао сам се као да сам код куће. Моја садашња слика о Србији и о људима који ту живе је веома добра. Надам се да ће бити још боља у месецима који предстоје, што ће у првом реду зависити од мене и од мог доприноса у резултатима клуба.

Супруга Аисија стигла је у Нови Сад пре недељу дана. Меч са Младости Гатом посматрала је из новинарске ложе Карађорђа.

– Она не воли јавне наступе, не воли да се фотографише, али моје утакмице редовно прати – казао је Траоре. – Тако је било и у Португалији, тако ће бити и овде. Одушевљена је односом Новосађана према њој на галерији, док је посматрала утакмицу. Захвалила је пуно новинарима који су јој саопштили шифру за интернет на стадиону.

Тачно три недеље је прошло од момента када су се у панонском поднебљу сусрели Траоре и град у коме ће у перспективи делити судбину својих саиграча у играма на два фронта у домаћим такмичењима. Пре недељу дана придружила му се и супруга Аисие, такође из Републике Мали. Како сведоче нису имали времена да у тако кратком времену обиђу знаменитости свог новог места становање.

– Истина, тек смо се скућили – уз осмех је прокоментарисао окружење у дворишту изнајмљене куће. – Нисмо имали времена за разгледање, практично смо тек до центра града стигли. Моја супруга ради онлајн, има доста обавеза, а ја учим и припремам испите за предстојећи рок на факултету. Мени родитељи нису дозвољавали да играм фудбал, морао сам да идем у школу и да завршавам све што бих започињао. Када сам уписао факултет, отишао сам у Француску да наставим школовање, потом у Америку (САД) где сам учио, али и почео да шутирам лопту. Са 18 година сам напустио Мали, а са 20 сам постао професионалац у Хондурасу. Међутим, факултет нисам напуштао, студирам бизнис menayment и планирам да дипломирам у дресу Војводине. 

Из Хондураса Траоре је као 21-годишњак стигао у Португалију, прецизније у друголигашки клуб Алта де Лисбоа. Незадовољан третманом у клубу, спустио се степеницу ниже, што се степена такмичења тиче, у клуб Маритимо, где је остао три сезоне, све до јуна 2020. године када је примећен од скаута Торенсеа, а потом и Естреле, где је његов допринос учинку клуба приметио и селектор Малија Мохамед Магасуба, указавши му поверење у сусрету са Гвинејом у Афричком купу нација.

– Прошле године у марту сам позван у репрезентацију и после тог искуства са Гвинејом нисам имао прилику да поново обучем национални дрес, мада ми је селектор задовољно наговестио да рачуна на мене. Верујем да ћу се добрим играма у Србији поново наметнути селектору. На крају крајева то највише од мене и зависи. Зависи. Хоћу да он и сви у Малију буду једнога дана поносни на мене. Мој фокус тренутно јесте на играма у Војводини. Драго ми је да је тренер у мени препознао особине које је тражио на месту велике одговорности какво јесте место централног бека у саставу.

У Војводину је стигао из Естреле, португалског друголигаша у коме је за годину дана ангажмана паузирао само на две утакмице. С новосадским клубом уговорио је сарадњу на две године.

– Једино чега сам се плашио био је начин комуницирања – искрено ће наш саговорник. – Међутим, готово сви саиграчи и тренери говоре енглески, а ја лако учим стране језике, па ћу поред енглеског, француског, шпанског и португалског почети да учим српски језик. Већ сам научио неколико речи, али не бих још... Иначе, веза са екипом је одлична, брзо смо се упознали, временом ће то да буде још боље, тако да за сада нема проблема на терену ни изван њега. Ментални склоп целог тима, не само играча, конципиран је у победничком духу. Намера нам је да са тим менталним склопом започнемо сваку утакмицу. На крају сезоне сабираћемо резултате, а сада  наш једини циљ јесте да уобличимо своју игру којом ћемо парирати сваком противнику.

На питање колико познаје конкуренцију у српском такмичењу, Траоре је недвосмислено одговорио:

– Сви ми у Војводини живимо са сусрет са Црвеном звездом у петом колу. Знам да је то јак тим, препознају га и у Европи. И Партизан је ту. Знам да се међу та два клуба увек тражи шампион Србије. Нека буде тако, али ми се предајемо унапред. Видели сте шта можемо на терену. Наше је да достигнемо своје најбоље издање у сусретима са најбољима, верујем да ћемо бити равноправни партнери у сусрету са Црвеном звездом и Партизаном.

Свима у клубу, као и гледаоцима на трибинама, допао се начин како се Траоре уклопио за кратко време. Још више је допадљив био његов начин игре и његова самоувереност приликом сваког дефанзивног задатка, као и спремност да се прикључи нападу приликом извођења прекида, једног од најмоћнијих оружја Војводине. Навијачи су то осетили и за кратко време сврстали Траореа у најужи крух својих љубимаца у „пола белом, пола у црвеном“.

– Осетио сам ту наклоност – казао је задовољно Траоре. – Од када сам дошао добијам и поруке подршке, нарочито после утакмица. Приметио сам колико људи у Новом Саду воле клуб. То је сигурно још већи мотив да им играма на исти начин узвратимо. Морамо да будемо максимално спремни да их сваки пут убедимо колико је нама стало до победе. Захвалан сам свима на подршци, а ја ћу да им вратим срцем на терену, то сам научио да кажем на српском. Тренери знају свој посао, то сам приметио још у Словенији на припремама. Фудбал јесте универзална игра, али тренери на различитим адресама имају другачије идеје, имају свој концепт рада. У Србији је другачије него у Португалији. Рачунао сам с тим да ћу морати да се адаптирам на нове захтеве и нове идеје садашњег тренера. Дајем све од себе, сваког дана да разумем шта се од мене тражи, а у томе ми сви дају подршку. Имамо одличне услове за врхунске домете у првенству.     

Уз оцену да је приметио како се у Војводини односе према сопственој школи фудбала наш саговорник је похвалио учинак и домете првотимаца са којима је у саставу екипе. Посебно се осврнуо на учинак његовог партнера у последњој линији одбране Јеличића.

Лазо Бакмаз