Početak fudbalske sezone u Novom Sadu obeležili redovi ispred blagajni

Dobra organizacija, odlična podela poslova u krugu kvalifikovanih kadrova u sportskom sektoru, kao i otvorenost prema medijima i njihovoj nameri da zađu u sve pore organizovanja i realizacije planova, rezultirali su zavidnim poverenjem sugrađana, koji su u dobroj meri popunili tribine Karađorđa. Na odličan rezultatski skor u dve utakmice, kao i na obećavajući način igre koja pleni akcijama i dominantnom ulogom kolektiva, probirljivi fudbalski poštovaoci u Novom Sadu iskreno su odgovorili skandiranjem i aplauzima. Sa severa su, uz mahanje zastavama, odgovorili i bakljama i topovskim udarima... Nije za hvalu, ali tek da se zna...

Mnogi će startni osnov verovanju u preporod prepoznati u nameri predsednika Dragoljuba Zbiljića da u Boškov centru instalira pobednički model odbojkaša, drugi će to uočiti u sposobnostima trenera Milana Rastavca i njegovom modelu priprema i vođenja utakmica, a treći i najbrojniji će jednostavno reći: „Fudbal ovde ponovo stanuje“! I, svi će biti u pravu. Međutim, jedan pogled kolege Dušana Knežića, koji je strpljivo sačekao svoj red za ulaznicu, svedočio je više od hiljadu reči prilikom sabiranja događanja na terenu. Bez nervoze i bez potrebe za policijskim intervencijama, što je u Srbiji podatak vredan kurioziteta, više od 4.000 gledalaca odgovorilo je na zov igrača u „pola belom, pola u crvenom“ da sopstvenim prisustvom ugrade deo sebe u rađanje nove Vojvodine. Da se o „mladostaše“ ne ogrešimo, njihov broj, ma koliko skromniji bio, takođe je doprineo opštem utisku o novim fudbalskim vrednostiama Novog Sada.

– Dolazeći na stadion, jedan sat pre početka utakmice, bio sam iznenađen jer kolima nisam mogao da se isključim sa Bulevara oslobođenja prema zapadnoj tribini stadiona – svedoči član Upravnog odbora FK Vojvodina, legendarni Vasa Pušibrk. – U koloni po dvoje, od blagajne stadiona na južnoj tribini, gotovo do raskrsnice sa ulicom Maksima Gorkog, bio je red za karte. Bez obzira na to ko je bio organizuator utakmice, naš klub ili neko drugi, iz Novog Sada u svet je otišla divna slika, jedno otkrovenje da se publika vraća na tribine stadiona Karađorđe, bez pratnje policije. Ta prelepa slika podsetila me je na vreme kada smo osvojili prvu šampionsku titulu 66. godine, kao i na utakmice u Kupu šampiona, naročito na meč sa Seltikom, kada su na konstrukcijama reflektora rizikujući visili grozdovi ljudi kako bi mogli da gledaju utakmicu velikih evropskih ekipa. Iskreno se nadam da ćemo ponovo dočekati vreme, zajedno sa ekipom koja vodi klub, da zaigramo u elitnom evropskom takmičenju i da gledamo velike utakmice u kojima će akter biti Vojvodina.

Fudbal je jednostavna igra. Zato i jeste toliko lep i prihvatljiv milionima širom sveta. Međutim, u Srbiji je najveća mana to što svi sve znaju. Jedan od uslova Milana Rastavca, prilikom preuzimanja uloge šefa stručnog štaba, bio je međusobno poverenje i nemašanje u posao drugih. Jedino tako je i moguće uspostaviti pobedničku atmosferu u klubu i oko njega. Cilj je postavljen, a put ka njemu je odobren. Svođenje računa uslediće na kraju, kada se do cilja stigne, na zadovoljavajući ili na onaj drugi način. U pobedničkoj atmosferi svaki učesnik može da bude zadovoljan uspehom jedino ukoliko mu je svaka karika u pobedničkom lancu proverena i oplemenjena do mere da izdrži koncept. A koncept u Vojvodini postavljen je tako da svako maksimalno, u svom sektoru odgovornosti, odgovori na zahteve zajedničkog cilja, do povratka na evropsku scenu.

Kako „Dnevnik“ saznaje, sudija Stanko Ostraćanin iz Kraljeva, koji je sudio utakmicu Vojvodina–Napredak (1:0), na premijeri u Novom Sadu, nije zadovoljio. Posledica slabe ocene jeste da on neće biti delegiran u naredna tri prvenstvena kola.

Pored nedoslednosti i neujednačenog kriterijuma prilikom suđenja prekršaja, Ostraćaninu je zamereno na neutemeljenoj proceni u završnim sekundama utakmice, kada je dosudio penal za Napredak, u duelu Lazarevića i Čečarića. Podsećamo, Džugurdić je promašio gol i tako „ispravio“ Ostraćaninovu grešku.

L. Bakmaz