Почетак фудбалске сезоне у Новом Саду обележили редови испред благајни

Добра организација, одлична подела послова у кругу квалификованих кадрова у спортском сектору, као и отвореност према медијима и њиховој намери да зађу у све поре организовања и реализације планова, резултирали су завидним поверењем суграђана, који су у доброј мери попунили трибине Карађорђа. На одличан резултатски скор у две утакмице, као и на обећавајући начин игре која плени акцијама и доминантном улогом колектива, пробирљиви фудбалски поштоваоци у Новом Саду искрено су одговорили скандирањем и аплаузима. Са севера су, уз махање заставама, одговорили и бакљама и топовским ударима... Није за хвалу, али тек да се зна...

Многи ће стартни основ веровању у препород препознати у намери председника Драгољуба Збиљића да у Бошков центру инсталира победнички модел одбојкаша, други ће то уочити у способностима тренера Милана Раставца и његовом моделу припрема и вођења утакмица, а трећи и најбројнији ће једноставно рећи: „Фудбал овде поново станује“! И, сви ће бити у праву. Међутим, један поглед колеге Душана Кнежића, који је стрпљиво сачекао свој ред за улазницу, сведочио је више од хиљаду речи приликом сабирања догађања на терену. Без нервозе и без потребе за полицијским интервенцијама, што је у Србији податак вредан куриозитета, више од 4.000 гледалаца одговорило је на зов играча у „пола белом, пола у црвеном“ да сопственим присуством уграде део себе у рађање нове Војводине. Да се о „младосташе“ не огрешимо, њихов број, ма колико скромнији био, такође је допринео општем утиску о новим фудбалским вредностиама Новог Сада.

– Долазећи на стадион, један сат пре почетка утакмице, био сам изненађен јер колима нисам могао да се искључим са Булевара ослобођења према западној трибини стадиона – сведочи члан Управног одбора ФК Војводина, легендарни Васа Пушибрк. – У колони по двоје, од благајне стадиона на јужној трибини, готово до раскрснице са улицом Максима Горког, био је ред за карте. Без обзира на то ко је био организуатор утакмице, наш клуб или неко други, из Новог Сада у свет је отишла дивна слика, једно откровење да се публика враћа на трибине стадиона Карађорђе, без пратње полиције. Та прелепа слика подсетила ме је на време када смо освојили прву шампионску титулу 66. године, као и на утакмице у Купу шампиона, нарочито на меч са Селтиком, када су на конструкцијама рефлектора ризикујући висили гроздови људи како би могли да гледају утакмицу великих европских екипа. Искрено се надам да ћемо поново дочекати време, заједно са екипом која води клуб, да заиграмо у елитном европском такмичењу и да гледамо велике утакмице у којима ће актер бити Војводина.

Фудбал је једноставна игра. Зато и јесте толико леп и прихватљив милионима широм света. Међутим, у Србији је највећа мана то што сви све знају. Један од услова Милана Раставца, приликом преузимања улоге шефа стручног штаба, био је међусобно поверење и немашање у посао других. Једино тако је и могуће успоставити победничку атмосферу у клубу и око њега. Циљ је постављен, а пут ка њему је одобрен. Свођење рачуна уследиће на крају, када се до циља стигне, на задовољавајући или на онај други начин. У победничкој атмосфери сваки учесник може да буде задовољан успехом једино уколико му је свака карика у победничком ланцу проверена и оплемењена до мере да издржи концепт. А концепт у Војводини постављен је тако да свако максимално, у свом сектору одговорности, одговори на захтеве заједничког циља, до повратка на европску сцену.

Како „Дневник“ сазнаје, судија Станко Остраћанин из Краљева, који је судио утакмицу Војводина–Напредак (1:0), на премијери у Новом Саду, није задовољио. Последица слабе оцене јесте да он неће бити делегиран у наредна три првенствена кола.

Поред недоследности и неуједначеног критеријума приликом суђења прекршаја, Остраћанину је замерено на неутемељеној процени у завршним секундама утакмице, када је досудио пенал за Напредак, у дуелу Лазаревића и Чечарића. Подсећамо, Џугурдић је промашио гол и тако „исправио“ Остраћанинову грешку.

Л. Бакмаз