Piksi: Nacionalni simboli su motivi svih motiva

Dva plasmana u završnicu Svetskog prvenstva, u Južnoj Africi 2010. i u Rusiji 2018. godine, samo su izuzeci koji potvrđuju pravilo o nemoći srpskog reprezentativnog fudbala da se svetu predstavi kao respektabilan kolektiv, na tragu rezultatskih dometa jugoslovenskog tima u prošlom veku. Oba puta Srbija je takmičenje završavala u preliminarnoj grupi Šampionata.

Još skromnije prolazile su generacije srpskih fudbalera, uglavnom članova prestižnih evropskih klubova, u kontinentalnim kvalifikacijama. Neuspeh je neuspehom nastavljan. U 21. veku ni jedanput nismo imali priliku da naš nacionalni tim, redovno označavan kao nacionalni ponos vredan poštovanja, ispratimo u završnicu Evropskog prvenstva. Takmičenje su završavali tamo gde su ga i započinjali, u kvalifikacijama.

I tako, iz godine u godinu, od kvalifikacija do kvalifikacija. Sve do pojave Dragana Stojkovića u ulozi nacionalnog selektora. U grupi sa evropskim šampionima Portugalcima Srbija je kvalifikacije završila na liderskoj poziciji za direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru, gde nas u grupnoj fazi očekuju znanci iz Rusije 2018. Brazil i Švajcarska. Novo ime je Kamerun. Sve reprezentacije sa pedigreom fudbalskih nacija, dostojnih respekta. Selektor Dragan Stojković, opet u znaku optimističke najave, osvrnuo se na principijelni način selektiranja igrača za predstojeća iskušenja, „ni po babu, ni po stričevima“.

– Zašto da pozivam igrače za koje znam da neće igrati? – zapitao se Stojković. – Da jedu i da spavaju, da nam budu nepotreban teret, a da ni minut ne provedu na terenu? Ne, to kod mene neće proći. Pozivaću i poverenje ću ukazivati jedino momcima koji to kvalitetom i ponašanjem zaslužuju. Ne zanimaju me sugestije sa raznih strana, ne podležem pritiscima iz klubova, ne odgovaram na nesuvisla pitanja zašto ovog ili onog igrača nema na spisku, za koji sam jedino ja nadležan i za čije rezultzate jedino ja polažem račun pred srpskom javnošću. Sve pratim i znam kakvo je stanje. Svako ko se nametne učinkom na terenu u klubovima, dobrodošao je na spisak. Nema drugog načina da se na spisak provuče, niko i nikada dok sam ja u ulozi selektora.

Nije tajna da su ranijim neuspesima nacionalnog tima u znatnoj meri doprineli treća lica, menadžeri i „menayeri“, sa različitim zahtevima čiji je zajednički imenilac bio igrač za čiji je nastup menadžer zainteresovan. Takvim zahtevima nije mogao ili nije smeo da se suprotstavi ni jedan od selektora. U Južnoj Africi, gde je reprezentaciju odveo Radomir Antić, uočena je i nedisciplina ponajboljih igrača, nosilaca igre. Na osnovu iskustva u kvalifikacijama za Katar moguće uočiti povratak kulta reprezentacije u redove nacionalnog tima, ali i u armiju fudbalskih poštovalaca u Srbiji, koji su prepoznačli timsku vrednost istinskih pojedinačnioh veličina srpskih fudbalera.

Dragan Stojković  je u Japanu bio fudbalska i trenerska legenda. Imao je poseban status u „zemlji izlazećeg sunca“ ali je odlučio da se vrati u srpski fudbal, sa jasnom vizijom kako bi on trebalo da napreduje.

– Srbija mora da igra najlepši fudbal na svetu! – govorio je srpski selektor na početku kvalifikacija. – Moraćemo da pratimo moderne tokove i da iskoristimo sav svoj potencijal. A potencijal  je ogroman. Svakom igraču će biti jasno stavljeno do znanja zašto je pozvan u reprezentaciju i oni će to morati da ispoštuju. Grb, zastava i himna su svetinje i motivi svih motiva. Ko to ne bude razumeo i u skladu s tim se i ponašao, tome neće biti mesta pod zastavom Srbije.

Ni neprijatan poraz od Danske u kontrolnoj utakmici u Kopenhagenu, nije pokolebao Stojkovića na putu ka završnici Svetskog prvenstva. Ostao je miran i dosledan da ga rezultatski interesuju jedino takmičarske utakmice, u kvalifikacijama ili na završnom turniru, svejedno.

– Mene rezultat prijateljskih utakmica ne zanima – uporan je Stojković. – Zanima me šta mi radimo i kako se ponašamo. Video sam neke nedostatke koje moramo da ispravimo, i budite uvereni da će to biti urađeno.

U svakom slučaju, Dragan Stojković je čovek kojem se veruje i koji zna šta mu je činiti. Ne obazirućiu se na „šuškanje“ sa margina fudbalske čaršije, oslanja se na raspoloženje svojih izabranika, koji su razumeli poziciju tima sa Stojkovićem na čelu. Odlična atmosfera u svlačionici osnovni je preduslov za uspeh u Kataru, koji nedvosmisleno najavljuju i igrači i članovi Stojkovićevog stručnog štaba.

Ivan Lazarević