Odjeci Skupštine FK Vojvodina. Uprava i revizori – što pre

Takav scenario se dao naslutiti kako se prekjučerašnje zasedanje bližilo, jer  niko nije bio spreman da u ruke uzme prilično „vruć krompir“.

Predsednika treba da prati i jak Upravni odbor, sastavljen od onih koji mogu i žele finansijski da pomognu klubu, ili na bilo koji način da koriste interesima Vojvodine.

Ipak, oni se trenutno ne naziru. Kako je posle ostavke Dušana Mijića (podnete u petak po podne) ostalo osam dana za izbor novog predsednika i Upravnog odbora, predstojeći radni dani bi trebalo da iznedre i nove “spasioce” posrnulog kluba, u kome se uprave, treneri i igrači menjaju kao na traci, klupski račun je u konstantnoj blokadi, a kvalitet tima diskutabilan. 

Ono što je Vojvodini takođe potrebno, zbog nje same, armije navijača i celokupne sportske javnosti su – revizori.  Nezavisna revizorska kuća koja će (napokon) precizno i do detalja utvrditi koliki je stvarni dug  kluba i kakva je struktura dugovanja. Vreme je da se zna kome i koliko Vojvodina duguje, sa kojim firmama su sklapani (i kakvi) ugovori i poslovni aranžmani, kakva su i prema kome njena potraživanja. Predsednik Skupštine Milan Davidov je najavio da će zatražiti dolazak revizora, pa ostaje da se vidi da li će se to i dogoditi.

Zašto je to potrebno Vojvodini?

Da bi se stvari konačno isterale na čistac. Mnogi to javno govore i priželjkuju, ali pitanje je da li to iskreno i misle. Sve uprave su se, poput političara, išćuđavale poslovnim potezima prethodnika, a sebe predtstavljale kao spasioce koji su klub zatekli u teškom stanju, pa ga spasili od bankrota.   Na međusobne optužbe, prebacivanja i „frljanje“ dijametralno suprotnim podacima i brojkama treba staviti tačku . Obelodaniti, napokon, ko je koliko dao Vojvodini, ko od nje uzeo, kako je ko poslovao i šta je ostavio za sobom.  

Na prekjučerašnjoj Skupštini, primera radi, doskorašnji predsednik Nadzornog odbora Dragoslav Vuković, podnoseći finansijski izveštaj ( koji je kasnije jednoglasno odbijen), dotakao se u prethodnih uprava, konkretno  i one na čijem je čelu bio Zoran Šćepanović, rekavši da su potrošile ogroman novac. Kasnije tokom zasedanja, za reč se javio Šćepanović, te je, kako je rekao, „ zbog  netačnih informacija u javnosti“ pročitao brojke iz vremena predsednikovanja Vojvodinom. Po tom izveštaju, od 18. septembra 2014. do 2. septembra 2016. godine od prodaje igrača (braća Milinković - Savić, Poletanović, Radoja,  Babić, Gaćinović....)  prihod je bio 7.960.000 evra, od UEFA je  za nastup u kvalifikacijama za LE stiglo 1.950.000 evra, a sa pozajmicama i ostalim prihodima ( milion i 600 hiljada) prihod je bio 11.310.000 evra.

Šćepanović tvrdi da je njegova uprava zatekla račun u blokadi 1,2 miliona evra, a da je trošak za funkcionisanje kluba  za 27 meseci vladavine tadašnjeg UO bio bezmalo 4,6 miliona evra. Po izveštaju, vraćeno je skoro pet miliona evra duga (4.960.000), a novoj upravi u kasi ostavljeno nešto više od milion. Kada se sve sabere i oduzme, prihodi su za 10 hiljada evra bili veći od rashoda, a dobar deo duga je vraćen.

Eto još jednog povoda da revizori, nakon detaljno obavljenog posla, skinu višedecenijsku famu finansiranja FK Vojvodina.  Realnost ili „sanak pusti“?

D. Knežić