Одјеци Скупштине ФК Војводина. Управа и ревизори – што пре

Такав сценарио се дао наслутити како се прекјучерашње заседање ближило, јер  нико није био спреман да у руке узме прилично „врућ кромпир“.

Председника треба да прати и јак Управни одбор, састављен од оних који могу и желе финансијски да помогну клубу, или на било који начин да користе интересима Војводине.

Ипак, они се тренутно не назиру. Како је после оставке Душана Мијића (поднете у петак по подне) остало осам дана за избор новог председника и Управног одбора, предстојећи радни дани би требало да изнедре и нове “спасиоце” посрнулог клуба, у коме се управе, тренери и играчи мењају као на траци, клупски рачун је у константној блокади, а квалитет тима дискутабилан. 

Оно што је Војводини такође потребно, због ње саме, армије навијача и целокупне спортске јавности су – ревизори.  Независна ревизорска кућа која ће (напокон) прецизно и до детаља утврдити колики је стварни дуг  клуба и каква је структура дуговања. Време је да се зна коме и колико Војводина дугује, са којим фирмама су склапани (и какви) уговори и пословни аранжмани, каква су и према коме њена потраживања. Председник Скупштине Милан Давидов је најавио да ће затражити долазак ревизора, па остаје да се види да ли ће се то и догодити.

Зашто је то потребно Војводини?

Да би се ствари коначно истерале на чистац. Многи то јавно говоре и прижељкују, али питање је да ли то искрено и мисле. Све управе су се, попут политичара, ишћуђавале пословним потезима prеthodnika, а себе предтстављале као спасиоце који су клуб затекли у тешком стању, па га спасили од банкрота.   На међусобне оптужбе, пребацивања и „фрљање“ дијаметрално супротним подацима и бројкама треба ставити тачку . Обелоданити, напокон, ко је колико дао Војводини, ко од ње узео, како је ко пословао и шта је оставио за собом.  

На прекјучерашњој Скупштини, примера ради, доскорашњи председник Надзорног одбора Драгослав Вуковић, подносећи финансијски извештај ( који је касније једногласно одбијен), дотакао се у prеthodnih управа, конкретно  и оне на чијем је челу био Зоран Шћепановић, рекавши да су потрошиле огроман новац. Касније током заседања, за реч се јавио Шћепановић, те је, како је рекао, „ због  нетачних информација у јавности“ прочитао бројке из времена председниковања Војводином. По том извештају, од 18. септембра 2014. до 2. септембра 2016. године од продаје играча (браћа Милинковић - Савић, Полетановић, Радоја,  Бабић, Гаћиновић....)  приход је био 7.960.000 евра, од УЕФА је  за наступ у квалификацијама за ЛЕ стигло 1.950.000 евра, а са позајмицама и осталим приходима ( милион и 600 хиљада) приход је био 11.310.000 евра.

Шћепановић тврди да је његова управа затекла рачун у блокади 1,2 милиона евра, а да је трошак за функционисање клуба  за 27 месеци владавине тадашњег УО био безмало 4,6 милиона евра. По извештају, враћено је скоро пет милиона евра дуга (4.960.000), а новој управи у каси остављено нешто више од милион. Када се све сабере и одузме, приходи су за 10 хиљада евра били већи од расхода, а добар део дуга је враћен.

Ето још једног повода да ревизори, након детаљно обављеног посла, скину вишедеценијску фаму финансирања ФК Војводина.  Реалност или „санак пусти“?

Д. Кнежић