Najbolji fudbaleri Srbije danas putuju u Rusiju na Svetsko prvenstvo

Posle kraćih priprema, a onda i dve provere u Gracu (s Čileom – 0:1 i Bolivijom – 5:1), misli ne mogu da budu jasno usmerene, ali da, kao i uvek pred velike događaje, javnost u Srbiji očekuje puno – jasno je kao dan. E, sad, šta se podrazumeva pod tim „puno“, novo je pitanje, s još nejasnijim odgovorom.

Ako je suditi bilo prema onom što su izabranici selektora Mladena Krstajića prikazali u susretu s Čileancima, bez obzira na činjenicu da je u tom susretu nastupio praktično kombinovani tim Srbije, perspektiva nije izgledala sjajno. Naprotiv! Mlako, sporo, neuigrano (...) samo su deo arsenala kvalifikacija koje su provejavale u srpskim medijima, ali i među svekolikim fudbalskim svetom u našoj zemlji.

Susret s Bolivijom, međutim, pokazao je neko drugo, mnogo lepše lice naših momaka i našeg državnog tima. Od prvog trenutka silno motivisani, rešeni da savladaju južnoameričku selekciju i dokažu da i te kako poseduju kvalitet koji im u narednih mesec dana može puno doneti i povesti ih ka nekim novim, čak neslućenim visinama. Aleksandar Mitrović i društvo odigrali su prvih 45 minuta za priču. Bolivijci praktično nisu ni postojali na terenu, smenjivale su se prilike pred njihovim golom, a moćna sredina terena, na kojoj su carevali Nemanja Matić, Sergej Milinković-Savić, Filip Kostić, Adem Ljajić i Dušan Tadić, mlela je sve pred sobom. Bilo je 4:0, svedoci smo da je moglo i više od toga. U nastavku je Krstajić počeo da meša karte, kombinuje rešenja na pojedinim pozicijama, traži najbolje alternative, pa je i ritam malo opao. Ali i tada su srpski fudbaleri bili mnogo bolji i sugestivniji rival.

Dakle, ako je suditi po ovom susretu, skorija budućnost bi mogla lepo da izgleda. Daleko od toga da nema prostora za dodatni rad kada je defanzivni red u pitanju i da ne može bolje kada inače više nego solidni manevar kreće ka golu rivala i traži najbolji način da razigra Mitrovića u napadu. Ali, da pođemo redom...

Na golu je, to je jasno, siguran iskusni Vladimir Stojković (34), čuvar mreže koji je našu selekciju u duelu s Čileom spasao i težeg poraza. Četvorku ispred njega, sva je prilika, činiće momci koji su počeli duel s Bolivijom, a to su Bane Ivanović (34) na desnom beku, mladi Nikola Milenković (20) i iskusni Duško Tošić (33) kao par štopera, a onda i kapiten Aleksandar Kolarov (32) po levom boku. Četvorica fudbalera iz poslednjeg bedema  imaju dobrano preko 30 godina, a mali Bleki Milenković, na krilima njihovog prebogatog iskustva, ali i vlastitog vanserijskog talenta, pronalazi svoje mesto u, po nama, jakoj odbrani.

Defanzivni vezni broj jedan sigurno je Nemanja Matić (29), as Mančester junajteda, za sada najskuplji srpski fudbaler u istoriji. Uz njega, ako je suditi po potezima selektora, igraće ofanzivniji Sergej Milinković-Savić (23), mladić koji će vrlo uskoro srušiti rekord Matića i za ogroman novac promeniti sredinu. Popularni SMS u ovaj tim donosi nešto novo, lucidnost i sjajne poteze, koji, praktično niodkuda, iz klase običnih prelaze u fantastične i stvaraju veliku razliku.

 Usudićemo se da kažemo, uz puno poštovanje prema dojučerašnjem selektoru Slavoljubu Muslinu, Sergej je zlata vredan elemenat koji je nedostajao srpskom fudbalu. Uloga centralnog veznog igrača namenjena je Ademu Ljajiću (26), momku oko čijeg se statusa često lome mnoga koplja. Protiv Bolivije pokazao je koliko zna, a to je puno, kako u ulozi asistenta, tako i kao realizator. Po bokovima, čini nam se, sigurni su Dušan Tadić (29) i Filip Kostić (25). Tadić je pokazao kakva rešenja ima u napadu, konstatna je opasnost za protivnika, a, dozvoli mu li se, postaje i surovi realizator. Kostić ume da koristi sjajnu startnu brzinu kako bi stekao prednost i to mu je najjače oružje.

U napadu je, bez pogovora, siguran Aleksandar Mitrović (23), mladić koji je Boliviji dao tri gola i centarfor koji je tek na stazi punog sazrevanja. Kada je motivisan i rešen da prikaže maksimum, teško ga je čuvati i postaje konstatna opasnost po mrežu rivala. Utisak je da bi upravo u Rusiji mogao da se predstavi u novoj, mnogo višoj dimenziji i navijamo da tako zaista bude.

Sigurno je da među najboljima postoji mesto i za Luku Milivojevića (27), kapitena Kristal Palalasa, pa nas ne bi začudilo ukoliko, ipak, on počne duel s Kostarikancima 17. juna u Samari. Tu su i mlađe snage poput Marka Grujića (22), Nemanje Radonjića (22) i Andrije Delibašića (21), ali, za sada, kao yokeri koji bi ulaskom s klupe mogli da promene tok neke utakmice. Ostaje žal što Krstajić nije pronašao mesto i Mijatu Gaćinoviću među putnicima za Rusiju, jer bi, ubeđeni smo, doneo dodatni kvalitet napadu. Ali, to je neka druga priča, za koju nije vreme da sada bude ispričana.

Eto, tako... Juče su reprezentativci Srbije bili u otaybini, kod svojih kuća i sa najmilijima, a već danas lete u Kalinjingrad, odnosno Svetlogorsk, mesto u kojem će im biti baza pred duele s Kostarikom i Švajcarskom. Verujemo da im je mali odmor prijao, da su ih doza optimizma i pozitivnih emocija onih koji ih i koje oni vole dodatno podigli i da će ih naterati da pokažu sve što umeju. Jeste fudbalska Srbija često doživljavala loša iskustva na najvećim smotrama, ali smo nekako ubeđeni da je došlo vreme da nam se dogodi i nešto lepo. Prolazak kroz grupu i plasman u drugu fazu – za početak. Posle ćemo da vidimo.

Aleksandar Predojević