Milan Mandarić (84): Jedino bih u Vojvodini mogao da radim

Kao veliki poštovalac fudbalskih vrednosti, vlasnik klubova u Francuskoj, Engleskoj i Sloveniji, suosnivač američke profesionalne lige fudbala, odavno je na horizontu interesovanja srpske fudbalske javnosti. Razgovor za „Dnevnik” prihvatio je neposredno pre privatne poseti FC Vujadin Boškov u Veterniku. Iz namere da poseti klub kome je oduvek privržen nametnulo se i pitanje o eventualnim namerama sa Vojvodinom.

- Ja jesam rođen u Lici, američki sam državljanin, ali najlepši deo mog života odnosi se na Novi Sad i Novosađane. Tu sam odrastao, tu sam škole završavao i ljubavi doživljavao. U 26. godini otišao sam u Beograd i dalje, preko Švajcarske, u Ameriku. Dok smo bili u Beogradu, moja supruga i ja smo, čim bi sunce zašlo, sedali u auto i pravac Novi Sad, grad koji je u temelju moga bića. Ali, kao odgovor na pitanje, da bih u nešto ušao najpre bih morao da vidim projekat. Iskreno, ja tu ne vidim sebe. Zapravo, ja tu ne vidim mogućnost da u postojećim odnosima donesem nešto. A ako to ne vidim, ne bih ni da ulazim. Svojevremeno sam imao ponude iz Partizana i Crvene zvezde. I iz Hajduka su me zvali.Svima sam rekao, ako bih se ikada odlučio da radim u Srbiji, došao bih u Vojvodinu. To je klub koji mi je najviše radosti donosio, ali i najviše bola. Toliko sam batina od oca dobijao zato što sam bežao sa nastave da bih stigao na utakmice Vojvodine. I na treninge sam stizao, opet nauštrb školskih obaveza.

Best ulaznica za Englesku

Veliki broj proslavljenih fudbalera i fudbalskih radnika je u adresaru Milana Mandarića. Za jednoga je posebno emotivno vezan.

- Džordž Best i ja smo bili istinski prijatelji, još od njegovog angažmana u Americi – sa setom se priseća Mandarić. – Dok sam bio u Nici, došao je kod mene i rekao: „Šefe, nije to za tebe, ako ćeš da ostaješ u fudbalu, idemo u Englesku. I tako bi. Naše supruge bile su nerazdvojne, a Džordž je svome sinu dao ime Milan.

S obzirom na to da je razgovor usledio dan posle utakmice u Oslu, gde je Srbija pobedom protiv Norveške potvrdila superiornost u grupi Lige nacija, nezaobilazna tema se sama nametnula.

- Bio sam na mnogim utakmicama u mojih pola veka fudbalskih godina, ali ovo je bila specefična utakmica i specifičan doživljaj. Ona je potvrdila da ono sa Švedskom nije mogao da bude samo slučaj. Način na koji Srbija igra jeste potvrda lisabonskog trijumfa i svega onoga što prati izdanja Piksijeve čete. Ovo je vreme Piksijevog fudbala, očaran sam u spoznaji koliko bogatstvo sada Srbija ima u vidu svoje fudbalske reprezentacije sa Piksijem na čelu.

U SAD je osnivanjem kompanije Lika korporejšn ukazao poštovanje rodnom kraju, osnivanjem kompanije Sanmina (kombinacija imena njegovih ćerki Sandra i Jasmina) izrazio je odanost svojoj porodici. Zanimalo nas je kako bi se zvala buduća kompanija koja bi reflektovala odanost Novom Sadu i Srbiji.

- Baš ste uporni – uz osmeh je prihvatio igru. - Ne znam da li će do toga doći, videćemo. Ono što znam jesta da ću uvek biti uz srpsku reprezentaciju i poštovalac dela Dragan Stojkovića. U Engleskoj sam ulazio u klubove koji su bili u teškim problemima, ali sam video sebe u tome, znao sam šta mogu da učinim da bismo izneli stvar. Tamo gde se zadržim hoću da budem gazda, da budem pitan i da u krajnjem slučaju odlučujem. Preuzimam odgovornost, predočavam projekat svima i ostajem pod uslovom da mi se niko ne meša, ni politika, niko, a ja ću sa navijačima da sklopim pakt o napredovanju. Navijači su vlasnici tradicije i budućnosti, predsednici dolaze i prolaze, navijači ostaju. Uspevao sam u tome, na obostrano zadovoljstvo.

Vučić čini pravu stvar

Najava izgradnje nacionalnog stadiona nije iznenadila našeg sagovornika. Naprotiv.

- Političari su uvek spremni da pokupe rezultate koje neko drugi napravi – kaže Mandarić - Ovde me raduje i ohrabruje to što predsednik Vučić, pored svih svojih obaveza kod kuće i iskušenja na međunarodnom planu, pronalazi i vreme i način da pomogne fudbalu u Srbiji. Fudbal jeste veliki biznis, ali je i vrlo značajan znak raspoznavanja u svetu. Kada pričate o Engleskoj, pričate o fudbalu, Brazil, Nemačka, Argentina, Francuska... Fudbal je u krugu najčešćih asocijacija na te nacije. Danas, kada kažete Srbija, u svetu je prva asocijacija Novak Đoković. Voleo bih da Srbija postane fudbalska sila, a na državi je dagradnjom infrastrukture podstakne i podrži stremljenja armije fudbalskih poštovalaca.

„Fudbal je čudovište koje sam ja stvorio“- govorio je nekadšnji predsednik FIFA Sep Blater, misleći na biznis u koji je posredno ili neposredno uvučeno dve milijarde ljudi na planeti. Od „najvažnije sporedne stvari na svetu“ fudbal je postao samoodrživi mehanizam sa profitom u biti sopstvenog delovanja.

- Fudbal jeste veliki biznis, industrija, ali se od biznisa razlikuje utoliko što je tu umešana velika i snažna emocija – napravio je značajan otklon u pogledu Blaterove definicije naš sagovornik. -U klasičnom biznisu emocija se javlja tek u momentu kada vaš proizvod uspe na marketu. I tu sve završava. Emocija u fudbalu, međutim, prisutna je u svakom momentu, ona živi stalno, zajedno sa vama, i na javi i u snu. Tu snagu emocije morate da delite sa okruženjem u kome ste se zatekli, sa ljudima iz tog okruženja, bez obzira na njihov odnos prema projektu čiji ste nosilac. Jednoga dana vi ćete otići, oni ostaju. Bitno je da ljude oko sebe ubedite u to što radite, jer ćete tako dobiti realnu osnovu za realizaciju sopstvenog plana.

Piksija sam doveo u Zvezdu

Poznato je da je Mandarić učestvovao u transferu današnjeg selektora Dragana Stojkovića iz Radničkog u Crvenu zvezdu.

- Piksi je nešto kasnio, nije stigao u dogovoreno vreme – prisetio se transfera. -  Cvetković me je zvao i požalio se rečima „Milanče, niška pruga nije proradila, šta da radim“. Umirio sam Cveleta uveravanjem da je sve u redu i Piksi samo što nije stigao. Dalje, sve je već istorija.

Milan Mandarić bio je vlasnik Nice, koju je trenirao proslavljeni igrač šampionske generacije Vojvodine Silvester Takač. Po osvajanju šampionske titule primio ih je i na uspehu čestitao predsednik Francuske Žak Širak. U Engleskoj je bio gazda u Portmutu, Lesteru i Šefild Venzdej. U želji da se približi Balkanu, Sloveniju je označio kao mogući nastavk svog fudbalskog putešestvija. Uprkos sugestijama uglednog bankara iz Ljubljane da se ne upušta u to, Mandarić je u Kopru i ljubljanskoj Olimpiji video mogućnost nastavka svoje fudbalske priče. Nije više tamo. Po sopstvenom priznanju, manje je problema imao u tri engleska kluba za 17 godina, nego u Olimpiji za trećinu toga vremena.

L. Bakmaz