Medicinski tim je važan deo FK Vojvodine na pripremama

(Od našeg specijalnog izveštača)

Lekar je dr Vladimir Čolaković (38), uz njega su i dvojica fizioterapeuta Nemanja Mijić (38) i Goran Marijan (34) i njima igrači bezrezervno veruju.

- Nisam dugo uz prvi tim, ovo su mi tek treće pripreme sa seniorima i čini mi se da ovog puta ima najmanje povreda – rekao je dr Čolaković. – Generalno, naš radni dan ima svoj uobičajeni tok, kada igrači dolaze da se jave i kažu nam ukoliko osećaju neke probleme, ili na terapije i po lekove. Jedino je Koneu Sekuu trebala nešto ozbiljnija dijagnostika i zbog toga smo bili u bolnici u Antaliji, pošto smo tog dana imali utakmicu i nismo želeli, zbog nekih nepoznanica, da ga pustimo na teren bez pregleda. Kod ostalih igrača, reč je bila o kontuzivnim povredama – Đurić je dobio udarac u predelu risa stopala, Veselinović sa strane u koleno, Mesarović u potkolenicu...

Dr Čolaković je zamenio legendarnog dr Borka Vukosava.

- U klub sam došao 2011. godine, a prvi ugovor dobio sam tri godine kasnije. Silom prilika, 2017. godine kada se dr Vukosav razboleo, prekomandovan sam u prvi tim. To mi jeste bila želja, ali nisam očekivao da će se to tako brzo dogoditi i ne na taj način. Dr Borko je dugo godina proveo u Vojvodini i ostavio je dubok trag, pa se zato i danas često pominje, a ovi mlađi igrači ga znaju jer redovne lekarske preglede obavljaju kod njega. Prilikom procesa  dijagnostike, kod nas u Srbiji, manje ili više, sve se svodi na klinički pregled, gde na osnovu iskustva koje imam i koje sam sticao u omladinskoj školi Voše, kao i stručnog usavrašavanja, s velikim procentom sigurnosti mogu da procenim o kakvoj se povredi radi. U Turskoj boravi i nekoliko ekipa iz Srbije, koje su na pripreme došle bez lekara, pa njihovi igrači dolaze kod nas u hotel kako bismo im fizioterapeuti Milić i Marijan i ja pomogli, što dovoljno govori o tome koliko nam veruju – dodao je dr Čolaković.

Dr Vladimir Čolaković je aktivno igrao fudbal punih 15 godina.

- Bio sam aktivni igrač i oduvek me je privlačila ideja da se bavim sportskim povredama – objasnio je doktor Vlada. – Većinu od tih ozleda sam i sam doživeo i čini mi se da mi to dosta pomaže u proceni kada je neko sposoban da se vrati u trening.

Fizioteraput Nemanja Mijić od 2002. godine radi s fudbalerima Vojvodine i s kolegom Goranom Marijanom je čovek od poverenja mnogih generacija crveno-belih.

- Iako možda nemamo posla na ovim pripremama kao nekih ranijih godina, imamo ustaljene obaveze u vidu masaža i terapija, a pri tome radimo i na oporavku povređenih – kaže Mijić. –  Imamo u Beleku na raspolaganju sve što nam je potrebno za nesmetan rad, pa nemamo baš nikakvog razloga za žalbe bilo koje vrste. Goran Marijan i ja smo već puno godina zajedno, dugo smo radili i puno naučili od dr Borka Vukosava, s kojim i danas sarađujemo, dobro smo uhodani i imamo zavidan staž. Posvećeni smo fudbalu i svom posl i praktično nam ne preostaje mnogo vremena za neke druge stvari.

U sličnom pravcu idu i razmišljanja Gorana Marijana.

- Nemanja i ja smo izgradili odličan međusobni odnos, u kojem se tačno zna ko i šta radi kada je zdravlje igrača u pitanju – dodao je Marijan. – Važno je i to što nam igrači veruju, a mi se trudimo svakodnevno da to njihovo poverenje i opravdavamo. Kao potvrda da to činimo na pravi način služi i podatak da nam na rehabilitaciju i oporavak dolaze i fudbaleri iz drugih klubova, poput onih iz Proletera, Bačke, Spartaka, Radničkog iz Niša, što na svoj način govori o kvalitetu posla koji obavljamo. Lično, pošto sam iz Stepanoviećva, trudim se i pomažem koliko mogu i igračima iz lokalnog Omladinca, nastojeći da i tada to učinim na najvišem, profesionalnom nivou. Od igrača Vojvodine koji mi je ostao u najlepšoj uspomeni izdvojio bih golmana Željka Brkića, s kojim radimo i danas u procesu oporavka od teže povrede i nadam se da će uskoro uspeti da pronađe klub u kojem će nastaviti karijeru.

Tekst i foto: A. Predojević