Kapiten Vojvodine Dejan Zukić odlično se snašao u novoj ulozi
MARIBORSKO POHORJE: Svojevremeno primećen kao vanserijski talenat, fudbaler Vojvodine Dejan Zukić je još kao maloletnik bio viđen u Monaku.
(Od našeg specijalnog izveštača)
Jedni su u medijima lamentirali nad sudbinom Vojvodine i srpskog fudbala uopšte, drugi su nagoveštavali njegov let preko Atlantika ka kanadskim prostorima, a treći, Vojvodini najverniji, strpljivo su čekali, verujući da predvodnik generacije novog srpskog fudbalskog talasa iz Bačkog Jarka izrasta u jedan od najstabilnijih oslonaca seniorskog sastava u „pola belom, pola u crvenom“. Čekali i dočekali: momak koji je u pet reprezentativnih srpskih selekcija (zavisno od uzrasta) odigrao 21 utakmicu, danas je kapiten Vojvodine, predvodnik generacije na koju nova uprava kluba i novi stručni štab računaju u projektu povratka ekipe u sazvežđe srpskog loptanja. Susret na pripremama u Sloveniji koristimo za kapitenovu ocenu o efektima tronedeljnih priprema za novu sezonu.
– Dominiramo – kao iz topa, bez rezerve je odgovorio Zukić. – Lopta je uglavnom u našem posedu, polako se uigravamo, novi šef stručnog štaba traži da ne preskačemo linije, da akcija teče... Sada sve to uklapamo, nismo još na 100 posto, svako na svom zadatku, ali do kraja priprema verujem da ćemo se sastaviti, da ćemo sve kockice postaviti na odgovarajuća mesta do utakmice sa Naprtetkom u prvom kolu.
Izveštači iz Novog Sada, koji su uz Vojvodinu na mariborskom Pohorju, zatečeni su Zukićevom pozicijom u sastavu. Trener Rastavac poverio mu je ulogu zadnjeg veznog igrača. Odlično se snašao, a lopte su stizale na sve strane terena, kao da su teledirigovanim komandama kontrolisane.
Idemo na trofej
Poruku navijačima ostavili smo za kraj. Posle sumorne sezone i rezultata koji su bili odraz loše igre koja je navijače odvojila od „Karađorđa“, potrebna je i izvesna doza hrabrosti u poruci da „u Vojvodini ništa više nije kao pre.“
– Mislim da će taj posed lopte biti odlučujući faktor da se preporučimo navijačima. Dopašće im se, jer time ostvarujemo premoć na terenu. Ranije smo gledali druge protivnike i njima se prilagođavali, sad je smisao okrenut u suprotnom smeru, sada će suparnici da gledaju nas i da se prilagođavaju našoj igri. Nećemo zavisiti od igre i raspoloženja drugih. Mi smo se dogovorili da idemo na trofej. Uz ovakvog šefa stručnog štaba i sa igrom na kojoj on insistira verujem da to možemo i da postignemo – poručio je u ime svoje i u ime svojih saigrača kapiten Vojvodine Dejan Zukić.
– Vezni igrač mora da bude spreman da odgovori na zahteve sve tri pozicije i da bude šefu na raspolaganju, u zavisnosti od potrebe trenutka – profesionalno je novu ulogu prihvatio 21–godišnji kapiten. – I ranije sam bio u pozicijama da odigram tu „osmicu“, kako se u fudbalu kaže „boks tu boks“, to mi nije strano. Polako se uigravam na toj poziciji, verujem da ću tu i ostati, da se zna koja je moja pozicija u sastavu. Često su me selili od desnog krila do prednjeg veznog, pa na poziciju „osmice“, a sada se uigravam na toj poziciji i mislim da idemo u dobrom smeru.
Rastavac: Zukić je svestran igrač
– Iskreno, nisam bio svestan šta tačno mogu da očekujem posle nekoliko prijateljskih utakmica – kazao je trener Vojvodine Milan Rastavac. – Zadovoljan sam ocenom da napredujemo iz utakmice u utakmicu i u hodu rešavamo izvesne dileme. To je ono čime se vodimo na pripremama. Sada smo Zukića postavili na poziciju zadnjeg veznog igrača i ispostavilo se da je to bio pravi potez. Verujem da on svojim kapacitetom može da odgovori zahtevima te pozicije. Namera mi je da tu koristim igrača koji ima tako dobre tehničke sposobnosti i koji može brzo da distribuira loptu u svakom smeru, u svakom trenutku.
Posmatrači su saglasni da je iz utakmice u utakmicu moguće definisati iskorak sa pozitivnim predznakom. Stručni štab je svakom igraču odredio pođednaku priliku da na terenu pokaže na kom je stepenu pripremljenosti za takmikčarska iskušenja koja slede. U povratnoj informaciji, od igrača sa terena, dobićemo sliku dostignuća.
– Najviše mi se dopada posed lopte i začetak svake akcije iz poslednje linije naše postave, „ne lupamo“ puno lopti, u većem procentu je u našem posedu, nebitno ko je s druge strane terena, na to se ne obaziremo. U susretu sa Koprom, na primer, moglo se lepo videti, ovi momci igraju Evropu, ali su bili u podređenom položaju, mi smo dominirali, uprkos umoru. Umorni jesmo, niko nije svež, neko je samo umoran, neko je pod upalama, juče smo imali dva treninga, jutros smo trenirali, a poslepodne smo odigrali utakmicu sa vicešampionom Slovenije. Međutim, tragove umora niste mogli da primetite kod igrača, svi dajemo 100 posto. Siguirno ćemo sveži da dočekamo početak prventva.
Tekst i foto: Lazo Bakmaz