Капитен Војводине Дејан Зукић одлично се снашао у новој улози
МАРИБОРСКО ПОХОРЈЕ: Својевремено примећен као вансеријски таленат, фудбалер Војводине Дејан Зукић је још као малолетник био виђен у Монаку.
(Од нашег специјалног извештача)
Једни су у медијима ламентирали над судбином Војводине и српског фудбала уопште, други су наговештавали његов лет преко Атлантика ка канадским просторима, а трећи, Војводини највернији, стрпљиво су чекали, верујући да предводник генерације новог српског фудбалског таласа из Бачког Јарка израста у један од најстабилнијих ослонаца сениорског састава у „пола белом, пола у црвеном“. Чекали и дочекали: момак који је у пет репрезентативних српских селекција (зависно од узраста) одиграо 21 утакмицу, данас је капитен Војводине, предводник генерације на коју нова управа клуба и нови стручни штаб рачунају у пројекту повратка екипе у сазвежђе српског лоптања. Сусрет на припремама у Словенији користимо за капитенову оцену о ефектима тронедељних припрема за нову сезону.
– Доминирамо – као из топа, без резерве је одговорио Зукић. – Лопта је углавном у нашем поседу, полако се уигравамо, нови шеф стручног штаба тражи да не прескачемо линије, да акција тече... Сада све то уклапамо, нисмо још на 100 посто, свако на свом задатку, али до краја припрема верујем да ћемо се саставити, да ћемо све коцкице поставити на одговарајућа места до утакмице са Напртетком у првом колу.
Извештачи из Новог Сада, који су уз Војводину на мариборском Похорју, затечени су Зукићевом позицијом у саставу. Тренер Раставац поверио му је улогу задњег везног играча. Одлично се снашао, а лопте су стизале на све стране терена, као да су теледиригованим командама контролисане.
Идемо на трофеј
Поруку навијачима оставили смо за крај. После суморне сезоне и резултата који су били одраз лоше игре која је навијаче одвојила од „Карађорђа“, потребна је и извесна доза храбрости у поруци да „у Војводини ништа више није као пре.“
– Мислим да ће тај посед лопте бити одлучујући фактор да се препоручимо навијачима. Допашће им се, јер тиме остварујемо премоћ на терену. Раније смо гледали друге противнике и њима се прилагођавали, сад је смисао окренут у супротном смеру, сада ће супарници да гледају нас и да се прилагођавају нашој игри. Нећемо зависити од игре и расположења других. Ми смо се договорили да идемо на трофеј. Уз оваквог шефа стручног штаба и са игром на којој он инсистира верујем да то можемо и да постигнемо – поручио је у име своје и у име својих саиграча капитен Војводине Дејан Зукић.
– Везни играч мора да буде спреман да одговори на захтеве све три позиције и да буде шефу на располагању, у зависности од потребе тренутка – професионално је нову улогу прихватио 21–годишњи капитен. – И раније сам био у позицијама да одиграм ту „осмицу“, како се у фудбалу каже „бокс ту бокс“, то ми није страно. Полако се уигравам на тој позицији, верујем да ћу ту и остати, да се зна која је моја позиција у саставу. Често су ме селили од десног крила до предњег везног, па на позицију „осмице“, а сада се уигравам на тој позицији и мислим да идемо у добром смеру.
Раставац: Зукић је свестран играч
– Искрено, нисам био свестан шта тачно могу да очекујем после неколико пријатељских утакмица – казао је тренер Војводине Милан Раставац. – Задовољан сам оценом да напредујемо из утакмице у утакмицу и у ходу решавамо извесне дилеме. То је оно чиме се водимо на припремама. Сада смо Зукића поставили на позицију задњег везног играча и испоставило се да је то био прави потез. Верујем да он својим капацитетом може да одговори захтевима те позиције. Намера ми је да ту користим играча који има тако добре техничке способности и који може брзо да дистрибуира лопту у сваком смеру, у сваком тренутку.
Посматрачи су сагласни да је из утакмице у утакмицу могуће дефинисати искорак са позитивним предзнаком. Стручни штаб је сваком играчу одредио пођеднаку прилику да на терену покаже на ком је степену припремљености за такмикчарска искушења која следе. У повратној информацији, од играча са терена, добићемо слику достигнућа.
– Највише ми се допада посед лопте и зачетак сваке акције из последње линије наше поставе, „не лупамо“ пуно лопти, у већем проценту је у нашем поседу, небитно ко је с друге стране терена, на то се не обазиремо. У сусрету са Копром, на пример, могло се лепо видети, ови момци играју Европу, али су били у подређеном положају, ми смо доминирали, упркос умору. Уморни јесмо, нико није свеж, неко је само уморан, неко је под упалама, јуче смо имали два тренинга, јутрос смо тренирали, а послеподне смо одиграли утакмицу са вицешампионом Словеније. Међутим, трагове умора нисте могли да приметите код играча, сви дајемо 100 посто. Сигуирно ћемо свежи да дочекамо почетак првентва.
Текст и фото: Лазо Бакмаз