Fudbaler Vojvodine Siniša Saničanin proglašen za najboljeg igrača četvrtog kola Superlige

Ovaj 25-godišnji mladić iz BiH već duže vreme nastupa u srpskom fudbalu, praktično od 2016. godine, kada je iz redova banjalučkog Borca prešao u Mladost. U Lučanima je ostao godinu dana, a onda je usledio poziv iz Novog Sada, pa je popularni Sani, evo, već četvrtu sezonu zaredom prvotimac Vojvodine. Iako je i do sada igrao dobro, u novom prvenstvu kao da je ubacio u veću brzinu. Uostalom, uz naziv najboljeg pojedinca kola, nekako u isto vreme stigao mu je poziv selektora Dušana Bajevića u reprezentaciju BiH za nastupe u Ligi nacija, a interesovanje za njega pokazao je jedan od evropskih velikana -Sporting iz Lisabona.

- U kratkom vremenskom roku izdogađale su mi se mnoge lepe stvari, sve lepša od lepše - rekao je Saničanin za naš list. - Sve to potvrđuje razmišljanje koje sam i ranije imao da se u fudbalu stvari ponekad dešavaju preko noći i da igrač nikada ne sme da se opušta. Ovo što mi se desilo u poslednje vreme puno mi znači, svakako predstavlja iskorak u mojoj karijeri i obavezuje me na još jači i predaniji rad.

Tokom tri sezone u Voši niste postigli ni jedan gol, a sada ste u četiri kola bili tri puta strelac i trenutno ste prvi golgeter tima?

- Tako se namestilo, iako sam i ranije ulazio u prilike za postizanje gola. Do ovog prvenstva, nažalost, nisam pogađao, a sada sam četiri puta pogodio cilj, ali  jedan od tih golova mi je poništen. Ipak, ne opterećujem se time da budem strelac, najvažnije je da Vojvodina igra dobro i pobeđuje. S druge strane, drago mi je što golovima doprinosim ostvarenju tog cilja. Iskreno, bilo mi je pomalo neverovatno to što za tri godine ni jednom nisam bio strelac, a sada sam u četiri utakmice četiri puta u tome uspeo. Čak smo se saigrači i ja šalili na tu temu, ali to je činjenica i na nju mogu da budem samo ponosan.

Siniša je rođeni Prijedorčanin, a fudbal je počeo da igra u lokalnom Rudaru. Napustio je rodni grad 2015. godine, ali i dan-danas, kad god mu to profesionalne obaveze dozvole, iskoristi svaku priliku da ode kući.

- Odem u Prijedor  kad god mogu i drago mi je što me zovu zemljaci i  što se interesuju se za mene i moje igre. Vidim da me prate, čine to i lokalne novine koje redovno izveštavaju kako sam igrao i lagao bih ako bih rekao da mi to ne prija – iskren je Siniša.

Iako ste igrali za U-19 i U-21 selekcije BiH, od 2016. godine nije vas bilo u kombinacijama za sastav seniorske reprezentacije. Kakav je sada osećaj posle Bajevićevog poziva?

- Bio sam pozvan i pred utakmicu baraža za Evropsko prvenstvo, koje je BiH trebala da igra sa Severnom Irskom u martu. Nažalost, zbog korone ta utakmica je odgođena, pa nisam ni imao priliku da debitujem u dresu najbolje reprezentacije. Nadam se da ću dočekati da ostvarim taj san, iako sam svestan da mi je konkurencija veoma jaka. Pored mene, za mesto centralnih bekova konkurišu i Toni Šunjić, fudbaler Dinama iz Moskve, Ermin Bičakčić, igrač nemačkog Hofenhajma i Besim Šerbečić, član Sarajeva. Nadam se da ću u predstojećim duelima s Italijom i Poljskom zaslužiti šansu da debitujem i tako opravdam Bajevićevo poverenje.

Sporting prati vaše igre i sigurno je da su njegovi skauti zadovoljni onim što su imali priliku da vide?

- Ponoviću, prija mi interesovanje Sportinga, daje mi još veći motiv da radim, ali predstavlja i dokaz da kao fudbaler vredim. Ipak, tim delom posla bavi se moja manyerska agencija i nemam nikakvih novih saznanja. Razmišljam jedino o tome da Vojvodina igra što bolje, da u tome dajem pun doprinos, a u ovom trenutku ne razmišljam i ne opterećujem se tim stvarima.

Ugovor s Vojvodinom ističe vam sledećeg leta, da li ste razgovorali o njegovom eventualnom produženju?

- Nisam, time se bavi moj menayer. Izvesno je da inetersovanje za mene postoji, ali o tim stvarima u ovom trenutku ne želim ni da pričam. Skoncentrisan sam na to kako igram i to je jedino što me zanima.

Kako ste se snašli u Novom Sadu?

- Nije mi bilo teško da se adaptiram. Stigao sam iz Lučana, koji su mnogo manja sredina, a dočekan sam veoma lepo i praktično sam odmah počeo da igram. Moja devojka, takođe Prijedorčanka, studira u Novom Sadu, bila je u njemu i pre mog dolaska, tako da mi je i s te strane bilo drago što ću nositi dres Voše, pa mogu da kažem da mi je sve bilo potaman i da se osećam kao kod svoje kuće - naglasio je Siniša Saničnin, mladić o kojem se u superlativima priča i od kojeg, ubeđeni smo, tek treba očekivati najbolje igre.     

A. Predojević