Фудбалер Војводине Синиша Саничанин проглашен за најбољег играча четвртог кола Суперлиге

Овај 25-годишњи младић из БиХ већ дуже време наступа у српском фудбалу, практично од 2016. године, када је из редова бањалучког Борца прешао у Младост. У Лучанима је остао годину дана, а онда је уследио позив из Новог Сада, па је популарни Сани, ево, већ четврту сезону заредом првотимац Војводине. Иако је и до сада играо добро, у новом првенству као да је убацио у већу брзину. Уосталом, уз назив најбољег појединца кола, некако у исто време стигао му је позив селектора Душана Бајевића у репрезентацију БиХ за наступе у Лиги нација, а интересовање за њега показао је један од европских великана -Спортинг из Лисабона.

- У кратком временском року издогађале су ми се многе лепе ствари, све лепша од лепше - рекао је Саничанин за наш лист. - Све то потврђује размишљање које сам и раније имао да се у фудбалу ствари понекад дешавају преко ноћи и да играч никада не сме да се опушта. Ово што ми се десило у последње време пуно ми значи, свакако представља искорак у мојој каријери и обавезује ме на још јачи и преданији рад.

Током три сезоне у Воши нисте постигли ни један гол, а сада сте у четири кола били три пута стрелац и тренутно сте први голгетер тима?

- Тако се наместило, иако сам и раније улазио у прилике за постизање гола. До овог првенства, нажалост, нисам погађао, а сада сам четири пута погодио циљ, али  један од тих голова ми је поништен. Ипак, не оптерећујем се тиме да будем стрелац, најважније је да Војводина игра добро и побеђује. С друге стране, драго ми је што головима доприносим остварењу тог циља. Искрено, било ми је помало невероватно то што за три године ни једном нисам био стрелац, а сада сам у четири утакмице четири пута у томе успео. Чак смо се саиграчи и ја шалили на ту тему, али то је чињеница и на њу могу да будем само поносан.

Синиша је рођени Приједорчанин, а фудбал је почео да игра у локалном Рудару. Напустио је родни град 2015. године, али и дан-данас, кад год му то професионалне обавезе дозволе, искористи сваку прилику да оде кући.

- Одем у Приједор  кад год могу и драго ми је што ме зову земљаци и  што се интересују се за мене и моје игре. Видим да ме прате, чине то и локалне новине које редовно извештавају како сам играо и лагао бих ако бих рекао да ми то не прија – искрен је Синиша.

Иако сте играли за У-19 и У-21 селекције БиХ, од 2016. године није вас било у комбинацијама за састав сениорске репрезентације. Какав је сада осећај после Бајевићевог позива?

- Био сам позван и пред утакмицу баража за Европско првенство, које је БиХ требала да игра са Северном Ирском у марту. Нажалост, због короне та утакмица је одгођена, па нисам ни имао прилику да дебитујем у дресу најбоље репрезентације. Надам се да ћу дочекати да остварим тај сан, иако сам свестан да ми је конкуренција веома јака. Поред мене, за место централних бекова конкуришу и Тони Шуњић, фудбалер Динама из Москве, Ермин Бичакчић, играч немачког Хофенхајма и Бесим Шербечић, члан Сарајева. Надам се да ћу у предстојећим дуелима с Италијом и Пољском заслужити шансу да дебитујем и тако оправдам Бајевићево поверење.

Спортинг прати ваше игре и сигурно је да су његови скаути задовољни оним што су имали прилику да виде?

- Поновићу, прија ми интересовање Спортинга, даје ми још већи мотив да радим, али представља и доказ да као фудбалер вредим. Ипак, тим делом посла бави се моја manyеrska агенција и немам никаквих нових сазнања. Размишљам једино о томе да Војводина игра што боље, да у томе дајем пун допринос, а у овом тренутку не размишљам и не оптерећујем се тим стварима.

Уговор с Војводином истиче вам следећег лета, да ли сте разговорали о његовом евентуалном продужењу?

- Нисам, тиме се бави мој mеnayеr. Извесно је да инетерсовање за мене постоји, али о тим стварима у овом тренутку не желим ни да причам. Сконцентрисан сам на то како играм и то је једино што ме занима.

Како сте се снашли у Новом Саду?

- Није ми било тешко да се адаптирам. Стигао сам из Лучана, који су много мања средина, а дочекан сам веома лепо и практично сам одмах почео да играм. Моја девојка, такође Приједорчанка, студира у Новом Саду, била је у њему и пре мог доласка, тако да ми је и с те стране било драго што ћу носити дрес Воше, па могу да кажем да ми је све било потаман и да се осећам као код своје куће - нагласио је Синиша Саничнин, младић о којем се у суперлативима прича и од којег, убеђени смо, тек треба очекивати најбоље игре.     

А. Предојевић