FK Bratstvo 1946 iz Prigrevice  prvak Srpske lige Vojvodina

Za ovaj mali, ali u mnogo čemu uzoran sportski kolektiv mnogi poznavaoci stanja unutar srpskog fudbala tvrde da je primer kako treba sistematski raditi i stvarati bolju sutrašnjicu za celokupnu okolinu. Naime, Prigrevčani su ovaj projekat započeli u vreme kada su bili u donjem deli Područne lige Sombor i verovali su u krajnji uspeh, jer se klub oslanja na nekadašnje igrače koji znaju šta je neophodno za vredne rezultate.

- Nije nam bio primarni cilj savezni rang takmičenja, već da stvorimo ambijent u kome će mladići iz Prigrevice i okolnih mesta moći da treniraju, igraju kvalitetan fudbal i napreduju. Paralelno sa stvaranjem prvog tima akcenat je bio na poboljšanje infrastrukture. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da smo uradili puno toga.Osvojili smo prvo mesto u Srpskoj ligi, sredili smo stadion, posedujemo sve ono što je neophodno, od novih svlačinica za ekipe, sudije, prostorije za rukovodstvo kluba, delegata, pa do novih nadkrivenih tribina - kaže predsednik FK Bratstvo 1946 Goran Nesvanulica.

Prigrevčani su na ovaj put uspeha krenuli u vremenima kada se klub nalazio u nezavidnoj poziciji. Besparica i ekipa skromnih mogućnosti nisu dozvoljavali da se prave neki veći planovi od bitisanja u nižim rangovima takmičenja. Odluka tadašnjih rukovodilaca Gorana Nesvanulice i Gorana Panjevića, po procenama mnogih jednog od najboljih igrača svih vremena ovog kluba, da se obrate nekadašnjem klupskom kolegi i dobrom prijatelju Aleksandru Saši Koraću za pomoć ispostavilo se kao pun pogodak.

- Saša je prihvatio naš predlog da bude direktor kluba i od tada kreću uspesi. Koliko je on dao za razvoj fudbala u našem selu zaista je teško rečima opisati - kaže Nesvanulica.

U klubu funkcije su podeljene i svako zna svoje obaveze koje se moraju ispoštovati. Stručni štab i igrači imaju sve neophodne uslove za nesmetani rad, a eventualni problemi se rešavaju brzo i u hodu. Narodnim rečnikom rečeno - zna se ko skuplja šljive a ko pije rakiju.

- Kod nas je dogovor najbitniji. Trudimo se da sve što smo obećali igračima ispoštujemo, a od njih zahtevamo da dosledno brane klupske boje i da shvate da je čast nositi dres sa grbom Bratstva 1946. Znamo da neke sitnice mogu da poremete klupsku atmosferu, pa stoga ne dozvoljavamo da nam se podkradaju greške - naglašava Saša Korać, prva vilina sjajnog prigrevačkog orkestra.

Prilikom odabira saradnika Korać se nije oslanjao na lokalne političare koji znaju da obećavaju kule i gradove, već na nekadašnje saigrače, na koje može uvek da se osloni. Ljubav prema Prigrevici doprinela je da uloži nezamarujuća sredstva i da stvori mogućnost mladima da treniraju i da ostanu na selu.

- Mi delimo sudbinu većine srpskih sela gde mladi masovno odlaze, bez da znaju gde idu, a mnogo od njih su bili daroviti sportisti, ali su zbog borbe za egzistencijom morali da prekinu karijere. Doneli smo odluku da im pomognemo i da kroz igranje fudbala ostanu na svojim ognjištima. Želimo da Bratstvo bude klub gde će se okupljati mladi iz sela i okolnih mesta i gde će moći da napreduju – jasan je Korać.

Interesantno je napomenuti da su Prigrevčani stvarali okosnicu tima od fudbalera iz okolnih mesta i da u svojim redovima nemaju neka zvučna imena, ali se može uočiti da su se pojedini vratili u fudbalski život prelaskom u Bratstvo 1946. Kapitenska traka uvek pripada igraču iz sela, što je još jedan dokaz da se prevashodno misli na meštane ovog malog mesta sa oko 3.000 stanovnika. Mnogi se pitaju gde je tajna ovakvog uspeha, pogotovo što se zna da su Prigrevčani zagovrnici regularnosti prvanstva i da su svaki bod osvojili maksimalnim zalaganjem na terenu.

- Klub je kao i preduzeće, gde je osnovno da se obavezama pristupi krajnje korektno. Imamo razumevanja za svaki problem pojedinaca, ali klub je uvek u prvom planu. Selektiramo igrača prema kvalitetu, međutim to nije primarno, već su u prvom planu ljudske osobine. Nama nisu potrebni sumnjivi bodovi, jer oni ne donose bolju sutrašnjicu. Naprotiv, stvaraju nezdravu atmosferu i očekivanja da će se tako moći u nedogled. Kod nas se samo cene uspesi kojima predhode znojem natopljeni dresovi - kategortičan je Saša Korać.

Jovan Banjac

Bačić nastavio gde je Panjević stao

Pored Koraća, ključna ličnost u stvaranju ekipe koja je krupnim koracima gazila ka Srpskoj ligi bio je Goran Panjević koji je godinama obavljao funkciju trenera. On je selektirao igrače sa kojima je rušio sve rekorde predhodnih liga.

- Panjević je živa legenda prigrevačkog fudbala. Svoje bogato znanje i iskustvo prenosio je na mlade i samo je nedostatak trenerske diplome razlog što više ne sedi na klupi Bratstva 1946. On je započeo ovo što je Slobodan Bačić odlično nastavio - objasnio je Korać.

Čvrsto na zemlji

Hoće li Prigrevčani moći da nastave u ovakvom ritmu i da li će doći do određenih kadrovskih promena, pitanje je koje većima ljubitelja fudbala želi da uputi sadašnjem rukovodstvu.

- Hajde da se proslavi ovaj uspeh, odmori dva tri dana, pa ćemo nakon toga sve analizirati. Istina je da smo zasluženo osvojili titulu, da imamo u svim segmentima najbolji učinak, ali je sezona trajala dugo i neophodno je sve sagledati i biti krajnje objektivan. Ne zanosimo se previše onim što je iza nas-  kao pravi uspešan poslovni čovek Korać je i u ovakvim trenucima čvrsto sa obe noge na zemlji.