Emil Rockov: Pobeda je najbolji odgovor na nepravdu

Ivanović je u međuvremenu otišao, baš kao i njegov naslednik Aleksandar Veselinović, a Rockov je ostao poslednja brana gola crveno-belih, pa je to i danas kada tim predvodi trener Radoslav Batak. Uz sve to, jedan je od najstandardnijih prvotimaca i zasluženo izrasta u ljubimca navijača.

Odličnu formu je potvrdio i u utakmici s Radničkim iz Niša, susretu koji je izazvao puno polemike u javnosti, nažalost ne zbog igre nekog od igrača, već zbog načina na koji je (ne)pravdu delio arbitar Piper iz Čačka.

- Utakmica je bila takva kakva je bila, veoma tvrda i jako teška - rekao je Rockov. - Uspeli smo da, i s igračem manje, ostanemo neporaženi i takav ishod doživeli smo kao pobedu, jer smo gotovo sigurno obezbedili igranje u Evropi. Fudbalski gledano, susret je bio izrazito napet i bilo je važno da održimo koncentraciju tokom svih 90 minuta. U tome smo uspeli i odradili ono što je bilo do nas.

Zvezdi i Partizanu – ne!

Interesantan je bio odgovor Emila Rockova na naše pitanje da li bi, u slučaju da dobije ponudu Crvene zvezde ili Partizana, prešao u redove tih klubova.

"Ne! Navijač sam i dete Vojvodine i, kada bih i imao ponude iz beogradskih klubova to ne vidim kao nešto što bi bilo sportski od mene da učinim. Nikada nisam ni maštao o tim ekipama i kada bih napravio takav korak bila bi to neka vrsta izdaje. Ne želim u Srbiji da napuštam mesto gde sam dobrodošao i gde osećam da sam voljen, a baš tako mi je u Voši".

O suđenju se najviše pričalo posle utakmice i još uvek se priča. Kako ste ga vi doživeli?

- Iskreno, još od vremena kada sam igrao za omladince gledam takve stvari. Nastojim da se iz njih isključim i da ih ne komentarišem, jer se ne dotiču samog terena. Vidim jedino 22 igrača na travnjaku i jednu loptu i na to sam apsolutno fokusiran, a rasprava s arbitrom za mene je bespotrebno trošenje energije. Na nepravde najbolje je odgovoriti pobedama, a gledam da me ostale stvari ne ometu u mom poslu - ni sudije, ni protivnički navijači. Mislim da je to jedan vid ispoljavanja snage pojedinca i na taj način se borim s takvim vidom problema.

Jedan ste od najstandardnijih igrača Vojvodine ovog proleća. Vaša forma ne varira i utisak je da vam i saigrači potpuno veruju. Postoji li to neka vaša tajna za golmanski uspeh?

- Nema tu nikakve tajne. Puno sam radio tokom godina, ne samo zimus na pripremama u Budvi. Osećam da sam izašao na pravi put, posle nizbrdica i uzbrdica s kojima sam se neminovno suočavao u dosadašnjoj karijeri. Uz to, kod kuće sam, jer tako doživljavam Vojvodinu, gladan sam novih utakmica i ostvarivanja ciljeva koje svakodnevno pred sebe postavljam i to mi, uz naporan svakodnevni rad, najviše pomaže u održavanju forme. Bilo je i turbulencija, oličenih u povredama, možda i u kratkotrajnim sumnjama, ali sam uspeo da ih prebrodim. U tome velike zasluge imaju treneri, stručni štab, saigrači, kao i navijači Voše. Realtivno sam zadovoljan svojim učinkom, jer uvek mogu da budem bolji i da primam mnogo manje golova.

Kada je o primljenim golovima reč, sledi vam sutra susret s ekipom Voždovca, timom koji vam je nedavno čak četiri puta zatresao mrežu u prvenstvenom duelu?

- Utakmice s ovom ekipom su uvek specifične, posebno kada se igraju na njihovom terenu. Tu mislim na veštačku podlogu na kojoj ovaj tim igra i na

koju ni jedan od naših superligaša nije adaptiran. Možda to i nije potpuno u skladu sa fer-plejom, ali to nam ješto nam je. Prošli susret, kada sam četiri puta vadio loptu iz mreže, ne sme da bude tipičan za Vojvodinu, zbog kvaliteta koji posedujemo, još manje zbog tradicije koju ima naš klub. Pripremamo se da pokušamo u sredu da se iskupimo, nikako da se revanširamo, odnosno da dokažemo da rival nije bolji tim od

nas.

Vaše dobre odbrane su neminovno zagolicale maštu mnogih klubova, pa se mogu čuti glasine da na tržištu postoji sve veće interesovanje za vas?

- O tome mi je teško i da razmišljam. Cilj mi je bio da branim za prvi tim Vojvodine, a sada želim da u klubu ostavim značajniji trag. Svestan sam da je jedna polusezona nedovoljna da bih u tome uspeo. S glasinama nisam upoznat i moj klub je zato najpametniji u razmišljanjima na tu temu. Naravno da bih voleo da jednog dana odem u inostranstvo, jer u fudbalu u Srbiji postoji plafon, granica iznad koje ne može da se ide. Odlazak u inostranstvo predstavlja probijanje tog plafona i to je nešto čemu stremim, kao i svaki mlad igrač. Još uvek ne znam kada će doći pravo vreme da povučem taj korak, za sada razmišljam jedino o Vojvodini i želim da sa saigračima na najbolji način završim ovu sezonu - jasan je Emil Rockov.

Aleksandar Predojević