BISER VOJVODINE SRĐAN BOROVINA: Moje je da pružim maksimum i tako se izborim za šansu

Iako Srđan Borovina još nije napunio 18 godina, spreman je da u seniorskom fudbalu krene da rešeta mreže. Samopouzdanje koje ima potkovano je paklenim radom i zalaganjem u svakoj sekundi treninga u Antaliji u dresu Vojvodine. 

– Moje je da odradim maksimalno svaki trening i da se na taj način izborim za šansu. Da ne verujem da ću dobiti priliku da igram, ne bih ni bio ovde. Verujem u sebe, zalaganje, rad i konstantno učenje – počinje priču sa priprema Srđan Borovina (17), biser Vojvodine i srpskog fudbala.

Zastali smo malo kod „učenja“. Pomoć dolazi sa svih strana i saveti saigrača i trenera su dragoceni.

– Svi stariji igrači pokušavaju da mi pomognu jer su mi ovo prve pripreme sa prvim timom. Vukanović, Poletanović, Medojević, pa i Veličković iako je mlađi, već nekoliko godina je u seniorskom fudbalu, pa zna kako mu je bilo i želi da pomogne. Naravno i trener i kompletan stručni štab. Sve to mi mnogo znači, jer je potrebno da se priviknem na ovaj ritam fudbala, za sada sve ide jako dobro i zadovoljan sam učinjenim.

Prvi seniorske pripreme donele su Borovini jak utisak o snazi tima sa kojim radi.

– Vidim veliki potencijal i kvalitet da budemo drugi na tabeli, a ne treći, bez obzira na trenutnu bodovnu razliku. Drugi deo polusezone izgledaće daleko bolje, kvalitetno se radi i to mora da se odrazi i kroz rezultate.

Čim se pomene reč atmosfera, Srđan kao iz topa ispaljuje:

– Sjajna! Odlično funkcionišemo kao grupa, kada je šala, tu smo svi zajedno da se šalimo, kada se naporno radi, međusobno se podržavamo. Zaista je zadovoljstvo biti deo ovakog tima.

U slobodno vreme dve su opcije, a obe imaju veze sa sportom.

– Spa centar, gde idemo na bazen u saunu i ledenu kadu ili stoni tenis. Ne bih da otkrivam ko je najbolji u stonom tenisu (smeh).

Trener Nenad Lalatović slovi za majstora u stonom tenisu.

– Jeste, jeste, ali još nisam imao prilike da igram protiv njega.

Na utakmici sa Kizilžarom Borovina je igrao u drugom poluvremenu.

– Dao sam sve od sebe i uradio šta je bilo do mene. Uklopio sam se u tim najbolje što sam mogao. To je najvažnije, da postanem deo ekipe, da budem neko ko će kao individua da radi za tim na terenu. Mislim da sve to ide u pravom smeru.

Prelaz iz omladinskog u seniorski fudbal smatra se izuzetno teškim za svakog mladog igrača. Ogromna promena…

– Najveća razlika je u brzini donošenja odluka. U tom segmentu nam je potrebno malo vremena da se prilagodimo. U nekim situacijama vidim sebe kako donosim najbolje moguće rešenje, a u nekim kako mi je potrebno malo vremena za to – zaključuje Srđan Borovina.