Doping skandali u sportu tresu planetu

 nalazila u leku koji je uzimala. Zbog padova imuniteta i čestih prehlada njoj je lekar punih deset godina prepisivao lek “meldonijum”, odosno na srpskom “mildronat”. Svetska anti-doping agencija 1. januara 2016. zabranila je sportistima upotrebu tog leka i svrstala ga među nedozvoljene supstance. Inače, lek se proizvodi u Letoniji, naširoko se koristi u Rusiji i zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, ali nije odobren u Americi.

Firma koja proizvodi sporni lek zaradila je u 2013. godini 65 miliona evra na njegovoj prodaji. Šarapova je suspendovana, a time je pokrenuta lavina, pa je uskoro kažnjeno još 40 ruskih sportista koji su koristili taj lek. Suspendovana je i svetska prvakinja u plivanju Julija Jefimova i mada nije rečeno šta je koristila, mediji su spekulisali da je, opet, u pitanju “mildronat”.



Svetska anti-doping agencija nije uspela da dokaže, a ni ustanovi, koliko dugo se “meldonijum” zadržava u krvi i da li su ga sportisti unosili pre ili posle 1. januara 2016, kada je ova supstanca uvrštena među zabranjene. Po toj logici ispada da Šarapova - nije kriva. Ipak, “meldonijum” nije sklonjen sa liste zabranjenih supstanci, samo su pali svi nalazi uzeti pre 1. marta ove godine. Tako su zapravo ostali sporni oni sportisti koji su “pali” posle 1. marta. Inače, pored 40 ruskih, ukupno 120 sportista širom planete je kažnjeno zbog korišćenja “meldonijuma”, leka koji poboljšava krvotok u perifernim delovima tela, a samim tim pomaže i sportistima da se brže oporave od teških napora tokom treninga i mečeva. Mnogi su ovo shvatili i kao politički obračun sa Rusijom u olimpijskoj godini.



U čitav slučaj se uključio i Interpol, istakavši da će koordinisati globalnu istragu o navodnoj korupciji i dopingu među atletičarima i atletskim zvaničnicima. Inače, ruski atletičari nisu zbog suspenzije učestvovali ni na Olimpijskim igrama u Riju. Tako je jedna od najboljih atletičarki svih vremena i svetska rekorderka u skoku s motkom Jelena Išinbajeva bila onemogućena da se bori za odličje, iako nije bila dopingovana. Još veća kazna za rusku reprezentaciju bila je suspenzija svih njenih takmičara sa Paraolimpijskih igara u Riju.



Strasti se nisu ni stišale, a usledili su novi skandali. Naime, ruska hakerska grupa “Fancu Bear group” koja se bori za fer-plej u sportu, objavila je početkom ovog meseca dokumenta koja je preuzela od Svetske anti-doping agencije (VADA) u kojoj se navodi da je pojedinim sportistima bilo dozvoljeno da koriste nedozvoljene supstance. Među njima su, navodno,  i američke teniserke sestre Serena i Venus Vilijams, američka gimnastičarka Simon Bajl, osvajačica četiri zlatne medalje sa Olimpijskih igara u Riju.



Doskorašnjoj prvoj teniserki sveta Sereni, kako su naveli hakeri, bilo je dozvoljeno da koristi, između ostalog, supstance “oksikodom” i “hidromorfon” 2010, 2014. i 2015, dok je njenoj sestri Venus bilo dozvoljeno da koristi “prenizon” i “prednizolon” 2010, 2011, 2012. i 2013. U dokumentima se ne navodi dijagnoza sportista koja je navela VADA da im dozvoli da koriste zabranjene supstance. Takođe, su naveli i da je Simon Bajls pala na doping testu u avgustu, ali da zbog toga nije suspendovana sa Olimpijskih igara. I njoj je bilo dozvoljeno da 2013. i 2014. koristi određene nedozvoljene supstance.



Hakeri su uskoro u novim dokumentima objavili imena desetoro Amerikanaca, po petoro Britanaca i Nemaca, te po jedan sportista iz Danske, Rusije, Poljske, Češke Republike u Rumunije. Među njima se ističu imena najtrofejnijeg britanskog bicikliste olimpijca Bredlija Viginsa, trostrukog šampiona Tur d'Fransa Krisa Fruma, te Petre Kvitove i Betani Matek-Sends. Među objavljenim imenima je 11 osvajača medalja sa Igara u Riju, te šampion iz Londona u bacanju diska Robert Harting. Na spisku su se našli i španski teniser Rafael Nadal i britanski atletičar Mo Farah. Nadalu je 2009. dozvoljena upotreba “beta-metazona”, a 2012. kortikotrofin u dozama od 1mg na svaka tri dana.



Svoj komentar na sve ovo imao je i ruski predsednik Vladimir Putin.  On je rekao da ne odobrava "hakovanje" medicinskih podataka olimpijskih sportista, iako to "pomaže da se otkriju sportisti koji su učestvovali na Olimpijskim igrama i izgledali zdravo, ali su mogli da koriste zabranjene lekove, što im je odmah dalo prednost". Ocenio je da je suspenzija ruskih sportista s Paraolimpijskih igara bila "nepošten, licemeran i kukavički" potez.

Iako su mnogi stali u odbranu sportista kojima je bilo dozvoljeno da koriste zabranjene supstance, ipak se postavlja pitanje da li su i u ovom slučaju postojali dvostruki aršini, jer su mnogi ruski sportisti ni krivi ni dužni suspendovani sa takmičenja, dok su drugi, i pored dokazanih doping afera, dobili priliku da nastupaju.



Gordana Malenović

Lensova prevara



A šta tek reći o doping aferi Lensa Armstronga, koji je od američkog junaka koji je pobedio rak i sedam puta osvojio Tur’d Frans, postao tragičar kada je otkriveno da je uspehe postigao uz pomoć nedozvoljenih sredstava i zaradio doživotnu suspenziju. I omiljena američka atletičarka Merion Yons je posle priznanja da se dopingovala i čuvene afere sa laboratorijom BALKO vratila pet olimpijskih medalja. Tu su i doping afera kanadskog sprintera Bena Džonsona, pa one Amerikanaca Tima Montgomerija, Si Džej Hantera, Džastin Getlina, Jamajčanina Stiva Malingsa, Asafe Paula...

Slučaj Troicki



Marija Šarapova nije izolovani primer "slučajnog" dopinga u svetu tenisa. U sličnim situacijama našli su se Marin Čilić, Greg Rusedski i Rišar Gaske. Vejn Odesnik je poznatiji po doping aferi, nego po teniskoj igri. U martu 2010. utvrđeno je da je Amerikanac koristio hormon rasta i zbog toga je bio suspenodvan na dve godine. Igračku sudbinu zapečatio je prošle godine kada je dobio 15-godišnju zabranu, pošto je utvrđeno da je pozitivan na više nedozvoljenih supstanci, uključujući i steroide. Viktor Troicki je imao veliki nesporazum sa doping komisijom, Andre Agasi je uspeo da se pomoću laži izvuče, dok je Martina Higins tvrdila da joj je “smešteno” i da je nevina.