Допинг скандали у спорту тресу планету

 налазила у леку који је узимала. Због падова имунитета и честих прехлада њој је лекар пуних десет година преписивао лек “мелдонијум”, одосно на српском “милдронат”. Светска анти-допинг агенција 1. јануара 2016. забранила је спортистима употребу тог лека и сврстала га међу недозвољене супстанце. Иначе, лек се производи у Летонији, нашироко се користи у Русији и земљама бившег Совјетског савеза, али није одобрен у Америци.

Фирма која производи спорни лек зарадила је у 2013. години 65 милиона евра на његовој продаји. Шарапова је суспендована, а тиме је покренута лавина, па је ускоро кажњено још 40 руских спортиста који су користили тај лек. Суспендована је и светска првакиња у пливању Јулија Јефимова и мада није речено шта је користила, медији су спекулисали да је, опет, у питању “милдронат”.



Светска анти-допинг агенција није успела да докаже, а ни установи, колико дуго се “мелдонијум” задржава у крви и да ли су га спортисти уносили пре или после 1. јануара 2016, када је ова супстанца уврштена међу забрањене. По тој логици испада да Шарапова - није крива. Ипак, “мелдонијум” није склоњен са листе забрањених супстанци, само су пали сви налази узети пре 1. марта ове године. Тако су заправо остали спорни они спортисти који су “пали” после 1. марта. Иначе, поред 40 руских, укупно 120 спортиста широм планете је кажњено због коришћења “мелдонијума”, лека који побољшава крвоток у периферним деловима тела, а самим тим помаже и спортистима да се брже опораве од тешких напора током тренинга и мечева. Многи су ово схватили и као политички обрачун са Русијом у олимпијској години.



У читав случај се укључио и Интерпол, истакавши да ће координисати глобалну истрагу о наводној корупцији и допингу међу атлетичарима и атлетским званичницима. Иначе, руски атлетичари нису због суспензије учествовали ни на Олимпијским играма у Рију. Тако је једна од најбољих атлетичарки свих времена и светска рекордерка у скоку с мотком Јелена Ишинбајева била онемогућена да се бори за одличје, иако није била допингована. Још већа казна за руску репрезентацију била је суспензија свих њених такмичара са Параолимпијских игара у Рију.



Страсти се нису ни стишале, а уследили су нови скандали. Наиме, руска хакерска група “Фанцу Беар гроуп” која се бори за фер-плеј у спорту, објавила је почетком овог месеца документа која је преузела од Светске анти-допинг агенције (ВАДА) у којој се наводи да је појединим спортистима било дозвољено да користе недозвољене супстанце. Међу њима су, наводно,  и америчке тенисерке сестре Серена и Венус Вилијамс, америчка гимнастичарка Симон Бајл, освајачица четири златне медаље са Олимпијских игара у Рију.



Доскорашњој првој тенисерки света Серени, како су навели хакери, било је дозвољено да користи, између осталог, супстанце “оксикодом” и “хидроморфон” 2010, 2014. и 2015, док је њеној сестри Венус било дозвољено да користи “пренизон” и “преднизолон” 2010, 2011, 2012. и 2013. У документима се не наводи дијагноза спортиста која је навела ВАДА да им дозволи да користе забрањене супстанце. Такође, су навели и да је Симон Бајлс пала на допинг тесту у августу, али да због тога није суспендована са Олимпијских игара. И њој је било дозвољено да 2013. и 2014. користи одређене недозвољене супстанце.



Хакери су ускоро у новим документима објавили имена десеторо Американаца, по петоро Британаца и Немаца, те по један спортиста из Данске, Русије, Пољске, Чешке Републике у Румуније. Међу њима се истичу имена најтрофејнијег британског бициклисте олимпијца Бредлија Вигинса, троструког шампиона Тур д'Франса Криса Фрума, те Петре Квитове и Бетани Матек-Сендс. Међу објављеним именима је 11 освајача медаља са Игара у Рију, те шампион из Лондона у бацању диска Роберт Хартинг. На списку су се нашли и шпански тенисер Рафаел Надал и британски атлетичар Мо Фарах. Надалу је 2009. дозвољена употреба “бета-метазона”, а 2012. кортикотрофин у дозама од 1мг на свака три дана.



Свој коментар на све ово имао је и руски председник Владимир Путин.  Он је рекао да не одобрава "хаковање" медицинских података олимпијских спортиста, иако то "помаже да се открију спортисти који су учествовали на Олимпијским играма и изгледали здраво, али су могли да користе забрањене лекове, што им је одмах дало предност". Оценио је да је суспензија руских спортиста с Параолимпијских игара била "непоштен, лицемеран и кукавички" потез.

Иако су многи стали у одбрану спортиста којима је било дозвољено да користе забрањене супстанце, ипак се поставља питање да ли су и у овом случају постојали двоструки аршини, јер су многи руски спортисти ни криви ни дужни суспендовани са такмичења, док су други, и поред доказаних допинг афера, добили прилику да наступају.



Гордана Маленовић

Ленсова превара



А шта тек рећи о допинг афери Ленса Армстронга, који је од америчког јунака који је победио рак и седам пута освојио Тур’д Франс, постао трагичар када је откривено да је успехе постигао уз помоћ недозвољених средстава и зарадио доживотну суспензију. И омиљена америчка атлетичарка Мерион Yонс је после признања да се допинговала и чувене афере са лабораторијом БАЛКО вратила пет олимпијских медаља. Ту су и допинг афера канадског спринтера Бена Џонсона, па оне Американаца Тима Монтгомерија, Си Џеј Хантера, Џастин Гетлина, Јамајчанина Стива Малингса, Асафе Паула...

Случај Троицки



Марија Шарапова није изоловани пример "случајног" допинга у свету тениса. У сличним ситуацијама нашли су се Марин Чилић, Грег Руседски и Ришар Гаске. Вејн Одесник је познатији по допинг афери, него по тениској игри. У марту 2010. утврђено је да је Американац користио хормон раста и због тога је био суспенодван на две године. Играчку судбину запечатио је прошле године када је добио 15-годишњу забрану, пошто је утврђено да је позитиван на више недозвољених супстанци, укључујући и стероиде. Виктор Троицки је имао велики неспоразум са допинг комисијом, Андре Агаси је успео да се помоћу лажи извуче, док је Мартина Хигинс тврдила да јој је “смештено” и да је невина.