Bez jakih klubova nema jake reprezentacije

kasnije i Mađarske (45 nastupa), te,između ostalog, i vlasnik bronzane medalje sa SP 2001. u Francuskoj i najbolji golman Bundeslige 2011. ovih dana bogato iskustvo prenosi polaznicima kampa u Crvenki. Popularni Puljez je igračko iskustvo oplemenio i nadogradio školujući se za trenera, a od nedavno je i dobio licencu - master kouča, što dovoljno govori o njegovoj nameri da se bavi ovim poslom.

Imajući u vidu da u Srbiji ima mnogo kampova, kako ste se odlučili za baš ovaj u najslađem selu, koji je na osnovu broja dece u prvoj smeni bio najbrojniji?

- Izabrao sam da moj postigrački posao bude trenerski poziv, što je u neku ruku i očekivano, pošto sam ceo život posvetio rukometu. Završio sam Fakultet fizičke kulture i sporta, a nedavno sam dobio diplomu master kouča. Kao trener početnik maksimalno se posvećujem radu, sa svim uzrastima. Radeći sa decom spoznaš i nađeš se u situaciji da rešavaš nove situacije, a kao trener moraš da brineš i da vodiš računa i o mnogo drugih stvari. U kamp Crvenka došao sam na poziv direktora Igora Desnice i ostaću obe smene - pojasnio je legendarni golman.

Mladi golmani su oduševljeni s onim što im pružate, a da li ste i vi s njima?

- Manje ili više, generalno se odnosi za sve a ne samo na Srbiju, golmanima se najmanje posvećuje pažnja, u njihovom razvojnom putu je preskočeno mnogo stvari, a najčešće zbog toga što klubovi (treneri) nemaju dovoljno vremena. Jako je važno to da tokom tih prvih koraka dobiju prave i valjane informacije, a nadogradnja je mnogo lakša. Jedan od razloga je i taj što naše mlađe selekcije imaju slabe rezultate, što je odraz rada u našim klubovima. Nema razloga da se bilo ko na ove moje reči ljuti, nekada je trebalo da prođeš sito i rešeto pa da zaigraš u reprezentaciji, a danas malte ne igra ko god hoće.

Neimaština je okovala ruke i noge klubovima?

- Nisam neko ko treba da osuđuje ili rešava uočene probleme, ali je evidentno da se u većini klubova radi površno, pronalaze se ad hok rešenja, nema sistematičnog rada, a da ne govorim o posvećenosti individualnim treninzima. Bez jakih klubova nema ni jake reprezentacije i niko ne može da kaže da nemamo talentovane dece. I to mnogo, ali ih upropaštavamo nepravilnim i neodgovarajućim radom i sistemom takmičenja, pogotovo mlađih selekcija.

Da li su ovakvi kampovi, kao u Crvenki, jedan od načina da se popravi stanje u mlađim kategorijama?

- Ponavljanje je majka znanja, tako i u sportu što više puta ponoviš određene stvari uvek je bolje. Retko koji klub ima golmanskog trenera. Tačno se vidi koliko ovde golmani na kampu napreduju. Svesni smo da im za ovako kratko vreme ne možemo pokazati sve, ali im možemo dati smernice i uputstva šta treba dalje da rade. U kampu deca, za razliku od kluba gde rade s jednim trenerom, ovde treniraju sa više njih koji imaju različite stilove i poglede na rukomet. Naprimer, ovde su imali prilike da vide srpski i skandinavski način treniranja, pošto su s njima radili treneri iz Finske i Norveške.

Rukomet ima još jedan problem, a to je što deca odlaze u druge sportove?

- Najviše ih ide na košarku i odbojku,a i u fudbalu je sve više visokih igrača, što je nekada bilo nezamislivo. Loši rezultati, reprezentativni i klupski, nemarnost i nedovoljna angažovanost ljudi iz rukometnih klubova da animiraju decu učinili su da ih je sve manje u našem sportu. Rukomet spada u sportove za koje nisu potrebna velika ulaganja da bi se igrala Liga šampiona u Srbiju. Nijedan igrač ne može da napreduje ako se takmiči protiv slabijih od sebe. Naravno, niko i ne govori da sada srpski šampion treba da se nadmeću sa Vespremom ili Barselonom, ali mogu da se dovedu kvalitetni igrači, da se prave dobre ekipe i da se priče sa kvalitetnim domaćim rukometašima koji igraju za sitne pare širom Evrope.

Opet se vraćamo na nemanje novca?

- Ne bih se složio s tim da nema novaca. Kako košarka ima, dva-četiri miliona, isto je i u fudbalu! Magnet za sve su uspesi i rezultati reprezentacije. Samim tim pojaviće se i sponzori, veći broj dece pokazaće interesovanje za rukomet. Danas rukometni klubovi Zvezda i Partizan nisu više magnet nikome, ali istoimeni klubovi u fudbalu i košaci jesu. Potrebno je o svemu dobro razmisliti i krenuti u bolje sutra – kaže 43-godišnji Nenad Puljezević.  

Jovo Galić