Zorčič: Proširenje EU na Z. Balkan prioritet za Sloveniju, Dačić: Srbima u Sloveniji dati dvojno državljanstvo

Predsednik Državnog zbora Republike Slovenije, koji sa delegacijom boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, rekao da Slovenija snažno podržava širenje EU na Zapadni Balkan uz ocenu da je to u ovom trenutku ključno, posebno u vreme pandemije.

''Naša želja je da ohrabrimo Srbiju i druge kandidate, kao i zemlje članice za pristup EU i da im osiguramo mir, stabilnost i blagostanje,.Slovenija predsedava šest meseci, ne smemo imati prevelika očekivanja, ali se nadamo važnim pomacima'', rekao je Zorčič na zajedničkoj pres konferenciji u Domu Narodne skupštine.

Dačić je zahvalio Sloveniji na podrsci koju pruža Srbiji u procesu evrointregracija uz ocenu da su bilateralni odnosi Srbije i Slovenije na veoma visokom nivou, možda i na najvišem od osamostaljivanja Slovenije pre 30 godina.

Zorčič je konstatovao da su odnosi dve države na odličnom nivou, ne samo na političkom nego i u drugim oblastima i izrazio očekivanje da će biti ostvareni dobri koraci i u budućoj interparlamentranoj saradnji.

''Nadamo se da će biti pronađen zajednčiki pogled na otvorena pitanja, kao što se i ranije dešavalo, i da će državljani obe zemlje osetiti ta poboljšsanja'', rekao je predsednik slovenačkog paramenta.

Zorčič je novinarima preneo da se na sastanku razgovaralo o pitanjima sukcesije imovine nekadašnje države i o kulturnom nasleđu i saglasili se da postoji želja da se to pitanje ubrza, posebno u slučajevima kada je vlasništvo ''nejasno'', a nekretnine godinama propadaju.

Naveo je da su se u razgovoru dotakli i inicijative Otvoreni Balkan, situacijie u Avganistanu i da je konstatovan zajednčki pogled na ta dešavanja.

Dačić je naglasio da Srbija i Slovenija nemaju direktnih otvorenih pitanja u odnosima, kao i da žele da pitanja o kojima imaju ražličito mišljene, kao što je pitanje kulturnog nasleđa ili sprovođenja sukcesije dovedu do nivoa da ti procesi što pre budu završeni.

Ocenio je da su poslednjih godina postignuti značajni rezultati u ekonomskoj saradnji dve zemlje navodeći da je 2009.godine spoljnotrgovinska razmena Srbije i Slovenije iznosila oko pola milijarde evra dok je, kako kaže, prošle godine iznosila 1,6 milijarde evra.

Dačić je naveo da je Slovenija na 10. mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije i da je jedan od najvećih investitora u našoj zemlji sa uloženih više od milijardu evra, kao i da u Srbiji uspešno posluje više od 1.200 slovenačkih kompanija koje zapošljavaju oko 25.000 radnika.

Kako je rekao, visina direktnih investicija Slovenije u Srbiji prošle godine je iznosila 466 miliona evra, a uočen je i trend povećanja srpskih investcija u Sloveniji čija je vrednost više od 300 miliona evra.

''Zainteresovani smo za dalji razvoj ekonomskih odnosa i očekujemo da naše privredne komore i dve vlade nastave sa tadcionalnim sednicama na kojima bi se analizirala aktuelna situacija i dali predlozi za dalje unapređenje ekonomskih odnosa'', rekao je Dačić.

On je preneo da je slovenačkog kolegu upoznao sa aktuelnom političkom situacijom u Srbiji, reformama koje sprovodi, predlozima za ustavne promene, međustranačkim dijalogom, kao i sa regionalnim pianjima i željom Srbije da se, kako kaže, na prvo mesto stavi pozitivna agenda kao što je pitanje otvorenog Balkana.

''To su temeljne vrednosti EU i predložimo za naše partnere iz regiona koji nisu članovi EU i tu nema nikakeve politike koja bi bila u interesu jednog ili drugog naroda ili države, ima samo ono što je u interesu građana'', naglasio je Dačić.

Najavio je da će na poziv Zorčiča učestvovati u radu sednice predsednika parlamenata Jugoistočne Evrope krajem septembra u Sloveniji.

Inače, Dačić je prilikom dočeka delegaciju slovenačkog parlamenta upoznao sa tim da se na samom ulazu u zgradu parlamenta nalaze skulpture slovenačkog kneza Kocelja i hrvatskog kralja Tomislava, kao i skulpture cara Dušana i Karađorđa.

''Ovo je bio parlament Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Te skultupre su i danas ovde, možda bi ih u nekoj drugoj zemlji u regionu sklonili, ali mi smo ponosni na istoriju i treba da znate da ste ovde uvek dobroslošli, nadam se da je tako i u Sloveniji'', poručio je Dačić gostima iz Slovenije i predložio da sastanci parlamentarnih delegacija dve zemlje budu redovni.

Srbija je zainteresovana za ustavno-pravno definisanje položaja Srba u Sloveniji gde prema procenama živi između 70.000 i 100.000 građana srpskog porekla, izjavio je danas predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i predložio Sloveniji da razmotri uvođenje dvojnog državljanstva Srbima koji žive u toj zemlji.

Dačić je posle sastanka sa slovenačkim kolegom, predsednikom Državnog zbora Republike Slovenije Igorom Zorčičem, rekao da je status Srba u Sloveniji bio jedna od tema njihovog razgovora i podsetio da slovenačkom Ustavu i zakonima građani srpskog porekla u toj zemlji nemaju status manjine već etničke zajednice.

''Ne postoji stalni odnos prema potrebama Srba u Sloveniji. Ovde je reč o problemima finansiranja kulturnih programa, nezastupljenosti u odgovarajućim programima medija, ne postoji stalno finansiranje'', rekao je Dačić na zajedničkoj pres konferenciji u Domu Narodne skupštine.

Dodao je da s druge strane Slovenci u Srbiji imaju status nacionalne manjine, iako ih po zvaničnom popisu, kako je rekao, ima manje od jedan odsto.

''To nije pitanje samo broja, već i statusa i određenih prava. Želimo da rešenje tog pitanja bude znak jačanja naših odnosa, međusobnog poverenja, a ne komplikovanja međusobne situacije, apsolutno je suprotno'', rekao je Dačić.

Dodao je da je pitanje reciprociteta važno i da Srbija dozvoljava dvojno državljanstvo, te da Slovenci koji žive u Srbiji mogu da imaju slovenačko državljanstvo bez gubljenja srpskog državljanstva.

''Možda biste mogli da razmislite da i vi to dozvolite. Mnogi ugledni Srbi koji žive u Sloveniji, umetnici kultUrni radnici voleli bi da imaju srpsko državljanstvo, ali se plaše da ne izgube slovenačko. To predlažemo kao prijatelji, jer smo tako sa Mađarskom, Turskom i drugima rešili mnoge probleme, povećavajući stepen međusonog razumevanja i tumačeći te poteze kao prijateljske", kazao je Dačić.

Zorčič je rekao da Slovenija ima specifično uređenje statusa nacionalnih manjina koje je, kako kaže, zasnovano na istorijskim prilikama navodeći da takav status i posebna prava u Sloveniji imaju mađarska i italijanska nacionalna manjina.

''Primetili smo da i ostale nacionalne zajednice u Sloveniji žele da dobiju sličan status koji je primer za mnoge evropske države. Slovenija u svom Ustavu ostavlja mesta za zaštitu prava svih nacionalnih grupa'', naveo je Zorčič.

Kaže i da je Ministarstvo kulture Slovenije formiralo Savet za nacionalne manjine koji se, kako je rekao, stara da se ispoštuju sve međunarodne konvencije u vezi sa tim pitanjem.

"Smatramo da je to dobar način da se priđe interesima svih nacionalnih zajednica'', rekao je Zorčič.

Evropska unija ima obavezu i odgovornost da se stara o izbeglicama iz Avganistana, izjavio je danas predsednik Državnog zbora Republike Slovenije Igor Zorčič i naveo da i Slovenija, takođe, ima obavezu da u tome aktivno učestvuje.

Zorčič je rekao da se posle preuzimanja vlasti u Avganistanu od strane Talibana očekuje novi talas migracija i da je stav Slovenije da je ''civilizacijska odgovornost EU'' da se postara o migrantima iz te zemlje.

''U slovenačkim medijima se vode debate o tzv.humanitarnom kordonu, koji smo već videli 2015.godine, ali bih rekao da je to više ličilo na humanitarnu katastrofu. EU ima obavezu da se postara za migrante i da pronađe zajednički jezik povodom tog pitanja, a obavza Slovenije je da u tome, takođe, aktivno učestvuje'', rekao je Zorčič na zajedničkoj pres konferenciji u parlamentu Srbije, posle sastanka sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem.

Dačić je kazao da Srbija i Slovenije imaju jedinstven odnos prema dešavanjima u Avganistanu primetivši da u Evropi i svetu postoji strah od novog talasa izbeglica, iako je i do sada, kako kaže, najviše migranata dolazilo iz Avganistana.

Prema njegovim rečima, problem nije u migracijama, već u opasnosti od jačanja islamskih ekstremista u pojedinim zemljama I toleranciji koju, kako kaže, zapadne demokratije imaju za takve pojave u zemljama i režimima koji su im bliski.

''Ne treba da se gleda u Kabul, mnogo bliže imamo centre islamskih ekstremista'', rekao je Dačić.