Za godinu i po obnovljeno 129 kilometara pruge u Vojvodini

Kako kažu u „Infrastrukturi železnice Srbije”, vrednost projekata koji su u pomenutom periodu završeni ili je njihova realizacija u toku, iznosi oko 700 miliona evra, dok je vrednost onih za čiji početak su pripreme u toku, blizu milijardu evra.

Po rečima portparola u „Infrastrukturi železnice Srbije” Nenada Stanisavljevića, u Vojvodini je u minulu godinu i po rekonstruisano 129 kilometara regionalnih pruga, u toku je rekonstrukcija još 67 kilometara, a do kraja godine očekuje se remont dodatnih 15,5 km. Vrednost tih radova je oko 92 miliona evra.

– „Infrastruktura železnica Srbije” je 31. januara ove godine završila rekonstrukciju pruge od Pančeva preko Orlovata do Rimskih šančeva, duge 105 kilometara, čime je omogućeno da se već sutradan kompletan teretni železnički saobraćaj s pruge Stara Pazova – Novi Sad, zbog izgradnje pruge za velike brzine, preusmeri na taj pomoćni prevozni pravac – kaže Nenad Stanisavljević. – Nakon rekonstrukcije pruge Pančevo – Orlovat – Novi Sad, brzina teretnih vozova na toj deonici od 30 km/sat povećana je na 60, a pruga je osposobljena za brzine od 80 km/sat. Osim toga, povećano je i osovinsko opterećenje s 18 tona po osovini na 22,5.     

Deonica od Orlovata do Zrenjanina od 24 kilometra, kako kaže Stanistavljević, bila je u izuzetno lošem stanju, a prosečna brzina vozova na njoj bila je između 20 i 30 km/sat. Ponegde su se kretali svega deset km/sat. Tokom njene rekonstrukcije, koja je okončana pre godinu, ta pruga je osposobljena za brzine od 80 kilometara na sat, a nosivost povećana s 18 tona po osovini na 22,5.   

– U toku je obnova regionalnih pruga Subotica–Senta (38,5 km) i Kumane – Banatsko Miloševo (28,5 km) – kaže Stanisavljević, i dodaje da se završetak tog posla, vrednog oko 26,7 miliona evra, očekuje do kraja godine. – Radovi na neelektrificiranoj, jednokolosečnoj regionalnoj pruzi Subotica–Senta počeli su 1. aprila. Ta pruga izgrađena je 1889. godine, a poslednji put remontovana dvadesetih godina prošlog veka, što znači da bezmalo stotinu godina nije obnavljana. Zbog toga  je bila u lošem stanju, a izuzetno je značajna jer će predstavljati jedan od alternativnih pravaca dok se bude gradila pruga za velike brzine od Novog Sada do Subotice.

Na obe deonice, čija rekonstrukcija je počela u julu, brzina vozova biće povećana s dvadesetak kilometara na sat na 80 km/sat u putničkom i na 60 km/sat u teretnom železničkom saobraćaju, a nosivost pruge na 22,5 tone po osovini.

Gradnja pruge velikih brzina između Stare Pazove i Novog Sada, započeta 2017. godine podizanjem vijadukta i kopanjem tunela u Čortanovcima, teče u skladu s planiranom dinamikom. Na otvorenoj pruzi između Stare Pazove i Novog Sada položeno je već 23 kilometra koloseka za velike brzine, dok je do sada na izgradnji tunela i vijadukta završeno dve trećine radova. Ta deonica treba da bude završena do kraja 2021, a za mart naredne godine planira se početak radova na pruzi od Novog Sada do Subotice. Za tu deonicu u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije.

Stanisavljević kaže da se do kraja ove godine planira i rekonstrukcija regionalnih pruga Kikinda – MSK Kikinda (šest kilometara) i staničnih koloseka u Futogu, Karavukovu, Odžacima i Gajdobri (9,5 km) te na pruzi Novi Sad – Bogojevo, a ukupna vrednost posla je nešto više od devet miliona evra. Sanacija staničnih koloseka u Gajdobri je ovih dana i počela. Brzina vozova i osovinsko opterećenje na svim pomenutim deonicama biće povećani pošto radovi budu završeni. U 2020. godini planirana je rekonstrukcija dve pruge u Vojvodini, ukupne vrednosti 34,2 miliona evra. Radiće se na pruzi Vrbas–Kula–Sombor (52 km), što će koštati 20,4 miliona evra i Vršac – Bela Crkva (32 km), za šta će biti izdvojeno 13,8 miliona evra. Modernizacija i elektrifikacija pruge Pančevo–Vršac deo su novog investicionog plana. Vrednost tog projekta je 270 miliona evra i u toku je obezbeđivanje para za realizaciju.

Zorica Milosavljević

Predmet rekonstrukcije minulu godinu i po bile su i stanične zgrade u Vojvodini. Obnovljene su 23 stanične zgrade, a vrednost radova iznosila je oko 60 miliona dinara. Uređene su stanične zgrade u Novom Sadu, Čoki, Bogojevu, Šidu, Perlezu, Somboru, Sremskoj Mitrovici (Železnička stanica u Sremskoj Mitrovici je prvi železnički objekat izgrađen u Srbiji nakon završetka Drugog svetskog rata), Karavukovu, Oyacima i Farkaždinu i za to je izdvojeno blizu 54 miliona dinara. Osim toga, „Infrastruktura železnice Srbije” uredila je i 13 železničkih stanica i stajališta na pruzi između Beograda i Vršca, za šta je potrošeno oko šest miliona dinara. U istom periodu automatizovano je šest putnih prelaza na teritoriji Vojvodine, i za to izdvojeno oko milion evra. Završeni su i pušteni u rad putni prelazi u Perlezu, Uzdinu, Tomaševcu i Crepaji. Uskoro se očekuje puštanje u rad i putnih prelaza „Kasarna” u Pančevu i „Stražara 104” u Subotici. U aprilu prošle godine završen je „Žeželjev” most u Novom Sadu i uspostavljen redovan železnički saobraćaj preko njega.