Vulin: Ojačati i granice i zakone

u tranzitnim zemljama se produžio. Brisel je odlučio da Bugarskoj odobri 108 miliona evra hitne pomoći kako bi zaštitila granice protiv rastućeg priliva ilegalnih migranata u tu zemlju, a nekoliko dana ranije, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Bugarskoj sa svojim bugarskim i mađarskim kolegama Bojkom Borisovim i Viktorom Orbanom, a jedna od tema susreta bila je upravo migrantska kriza.

Bugarska je zbog zaštite svojih granica zatražila 160 miliona evra, a predsednik komisije EU Žan Klod Junker rekao je da bi finansijska podrška EU mogla da poraste do tražene sume. A što se Srbije tiče, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je juče prilikom posete prihvatnom centru za migrante u Šidu da je potrebno ojačati granice i doći do odgovarajućih zakonskih rešenja kojima bi se moglo odgovoriti na migrantsku krizu.

Vulin je rekao novinarima da su tokom boravka u Parizu on i potpredsednik vlade Nebojša Stefanović razgovarali sa premijerom Aleksandrom Vučićem i da su izložili konkretne ideje, ali i zabrinutost zbog povećanog broja migranata na našem prostoru.

– Ministarstvo unutrašnjih poslova i vojska rade sjajan posao. Zaustavili su više od 7.500 ljudi koji su ilegalno pokušali da pređu u ovu zemlju, ali im je svakako potrebno pomoći – istakao je Vulin – Ministar Stefanović i ja smo izložili premijeru naš stav da je potrebno ojačati naše granice ali isto tako i doći do odgovarajućih zakonskih rešenja kojima bi se moglo odgovoriti na migrantsku krizu.

On je naveo da se vreme promenilo, naši zakoni su donošeni u vreme kada je u našu zemlju ulazilo pet ili 10 ljudi dnevno, a sada ulazi daleko veći broj.

– Dakle, potrebno je ojačati granice, ali je potrebno i odgovarajućim zakonskim rešenjima rešiti azilnu proceduru, ubrzati neke procese, omogućiti da vrlo jasno odredimo ko ima, a ko nema pravo na azil, ko i koliko može da se zadrži na našoj teritoriji – kazao je Vulin, napominjući da su to sve delovi jednog šireg plana i šireg pregleda situacije kako izaći na kraj sa migrantskom krizom. – Predsednik vlade ne deli sve naše stavove, ali sa velikom ozbiljnošću posmatra situaciju i čitavu migrantsku krizu, i ja sam siguran da ćemo u najskorijem vremenu imati odgovarajući zajednički plan.

On je istakao da i Srbija mora da zauzme identičnu poziciju kao i neke druge zemlje:

– Ako ekonomskim migrantima nije dozvoljeno da odlaze na prostor Evropske unije ni mi nećemo biti u prilici da ih primimo ovde – poručio je Vulin.

On je istakao da se ministrom Nebojšom Stefanovićem složio da MUP, ali i Komeserijat za izbeglice ulože dodatne napore kako bi se situacija držala pod kontrolom i kako bi se smanjio broj ljudi koji se nalazi van prihvatnih centara.

– Naš prioritet je da svi migranti, koji se nalaze na prostoru Srbije, dok se ne završe odgovarajuće zakonske procedure, moraju i treba da budu smešteni u odgovarajuće prihvatne centre – rekao je Vulin.

On je istrakao i da u centru u Šidu postoje odgovarajući kapaciteti i da se tu zadovoljavaju sve potrebe migranata.

Po njegovim rečima, „nema nikakvog smisla ni potrebe da oni u većem broju izlaze na ulicu ili provode vreme neorganizovano tamo gde nema nikakvih uslova ni za njih ni za njihove porodice”.

– Ovo je bolje i za migrante, ali i za stanovnike Srbije – rekao je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić izjavio je za „Dnevnik“ da će Srbija u slučaju migranstke krize i zaštite granice „primeniti čitav niz fleksibilnih mera u skladu situacijom“.

– Kakva će biti situacija, takve će mere biti primenjivane. Teško je reći koja su to idealna rešenja. Njih nema. Moramo da reagujemo na situaciju kakva ona bila, rešavati probleme kako se pojavljuju. Srbija je stekla mnogo iskustva iz prethodnih godina, odnosno iz prethodnih talasa migranata, naše službe su se uvežbale, ali sigurno je da se dva puta iste situacije ne ponavljaju, tako da ćemo morati da reagujemo na nove vrste izbeglica koje će nam dolaziti. S druge strane, moramo prilagoditi svoju politiku onome što će raditi naši susedi, druge zemlje. Tako da u ovom trenutku niko ne može da kaže šta će to Srbija konkretno uraditi – ističe Dragišin.

On je dodao da je Vlada Srbije pokazala da ume da se snađe u

takvoj situaciji, i da su državni organi pokazali visok profesionalizam i sposobnost snalaženja u novim i nepoznatim situacijama. Dragišić je takođe izrazio i nadu da ipak neće biti novog velikog izbegličkog talasa, ali da je uveren u to da će se, ako se i dogodi takva situacija, „naša vlada snaći“.

– Ja mislim da je nagore rešenje blokiranje granice, jer to može dovesti do sukoba i tenzija. Međutim, ako to rešenje bude nama nametnuto, dakle, ako ne budemo mogli na drugi način da se štitimo, moraće i tom rešenju da se pribegne. Ali, ja se iskreno nadam da do toga neće doći – naglasio je Dragišić.

On navodi da od državnih mera zavisi i struktura izbeglica.

– Mi smo prošle godine imali porodice sa decom koje su bežale od ratnih sukoba. Sada nam se mogu pojaviti muškarci koji uopšte ne dolaze sa ratnih područja. Onda se postavlja pitanje: ko su ti ljudi i zašto idu ka Evropi? Ima mnogo faktora od kojih zavisi kako ćemo rešenje postaviti. A treba imati u vidu da se i model organizacije i mere koje će biti preduzimane menjati iz dana u dan, u zavisnosti od toga kakva bude situacija – zaključio je Zoran Dragišić.

Aleksandar Savanović

Vojska i policija spremne za veći pritisak migranata

Ministar odbrane Zoran Đorđević obišao je preksinoć pripadnike Zajedničkih snaga vojske i policije u Sektoru A, koji obezbeđuju deo granice Republike Srbije prema Republici Makedoniji. O angažovanju snaga i trenutnoj situaciji u zoni odgovornosti ministra odbrane je informisao pukovnik Vladeta Baltić koji je rekao da su svojim aktivnostima, snage Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova uspele da otkriju više od 7.500 ilegalnih migranata i uhvate gotovo 50 krijumčara, saopštilo je Ministarstvo odbrane. U nastavku posete Sektoru A, ministar odbrane obišao je položaje vojske i policije u Cakanovcu kod Preševa i raspoređene snage u Miratovačkom polju, gde se uverio da pripadnici vojske i policije efikasno izvršavaju zadatke osmatranja i otkrivanja pokušaja ilegalnih prelazaka državne granice. „Impresivno je videti da su vojnici i policajci i ovde ka Makedoniji, a i prema Bugarskoj, svojim aktivnostima praktično zatvorili granicu i onemogućili prolazak ilegalnim migrantima”, rekao je Đorđević i dodao da su vojska i policija spremni za eventualni veći pritisak migranata iz Bugarske i Makedonije i da rezultati koje ova dva sistema postižu primoravaju ilegalne migrante da pronalaze nove rute do svojih krajnjih odredišta.

Bečki skup o balkanskoj ruti

Austrijski kancelar Kristijan Kern i ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc tokom boravka u Njujorku, u okviru Generalne skupštine UN, posvetiće se posebno pitanju izbegličke krize, najavljeno je u Beču. U ponedeljak uveče biće održan skup šefova diplomatija Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova pod temom „Balkanski samit“ u predstavništvu Austrije pri UN koji je inicirao Kurc. To je, kako je objašnjeno, nastavak „balkanske konferencije“ održane u februaru u Beču. Taj skup je ujedno i doprinos Austrije Generalnoj skupštini UN koja se održava pod nazivom „Samit za izbeglice i migrante“, u čijoj debati će u utorak učestvovati kancelar Kern. Inače na poziv austrijskog kancelara Kerna u iduću subotu, 24. septembra, u Beču se održava Samit o „balkanskoj ruti“. Na taj skup su pozvani premijeri zapadnog Balkana, među kojima i premijer Aleksandar Vučić, a očekuje se i dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel, kao i njenog grčkog kolege Aleksisa Ciprasa, te premijera Bugarske i Rumunije i predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera.