Vučićeve garancije pokrenule „srpski tok”

No, sasvim je jasno da su za Beograd i Moskvu od toga ipak bile važnije dve poruke koje su razmenjene u Kremlju. Najpre, Putinova poruka da je Rusija spremna da se uključi u dijalog Boegrada i Prištine, ukoliko se format razgovora proširi van Evropske unije, kao i da će se ruska strana držati u rešavanju kosovskog čvora Rezolucije 1244 SB UN. Istovremeno, za Moskvu, iako više puta ponavljano Vučićevo obećanje da Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji, dobilo je još više na formalnosti nakon što je izrečeno direktno, za istim stolom s Putinom, pred brojnim novinarskim kamerama. Da Srbija neće ništa učiniti na štetu Rusije, potvrđeno je još tokom posete naše delegacije, kada su predstavnici Beograda u UN glasali protiv ukrajinske Rezolucije, kojom su ruskoj strani ispostavljeni zahtevi vezani za Krim. 

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je takođe bio član delegacije, objasnio je juče da to što je Moskva spremna da se uključi u dijalog Beograda s Prištinom ukoliko bude promene formata, menja sve, i da to zapravo znači povratak Ujedinih nacija u pregovore. Vulin je rekao da Srbija trpi veliki pritisak Albanaca koji pokušavaju da nametnu SAD kao učesnika dijaloga.

I Erdogan „za”

Turski predsednik Reyep Tajip Erdogan prilikom nedavne posete Beogradu nije isključio mogućnost da se Srbija „prikači” na „Turski tok”.

„„Turski tok” prolazi kroz našu teritoriju i dalje ka Evropi“, kazao je Erdogan.

„Ministri energetike razgovaraju i mi takođe razgovaramo s Putinom, tako da našim prijateljima, poput Srbije, omogućimo što pre dopremanje gasa. On je primetio da „Putin sigurno neće negativno gledati na to”.“

„Mogućnošću da Rusija uđe u te razgovore situacija se značajno, dramatično menja jer bismo imali s druge strane zemlju koja nije priznala KiM, koja će se shodno tome i ponašati“, predočio je Vulin. „To govori o promenjenoj Srbiji, ličnom odnosu poverenja koje Vladimir Putin ima prema Aleksandru Vučiću.“

Podsetio je na to da je u vreme Borisa Tadića i Vuka Jeremića Srbija ušli u Savet bezbednosti s rezolucijom koju je sponzorisala Rusija, a izašla, kako kaže, s rezolucijom koju je podržala EU.

„Mi smo izbacili UN iz dijaloga, a uveli Euleks. Ukoliko se Moskva uključi u dijalog, to će biti povratak UN, odnosno onih zemalja koje nisu priznale Kosovo“, naglasio je ministar odbrane.

Pozivnice

Predsednik Vučić je pozvao ruskog predsednika da dođe u Beograd na zvanično obeležavanje kraja radova na Hramu Svetog Save, koje je planirano 2019. godine.

Povodom te vesti, potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin napisao je na svom „Tviter” nalogu: „A mi smo pozvali Srbe u Volgograd, na obeležavanje 75. godišnjice Staljingradske bitke.”

Vulin je dodao da su „u skladu s našim potrebama i finansijskim mogućnostima, započeti razgovori s ruskom stranom o kupovini višenamenskih helikoptera „Mi-17“, do šest aparata, a time bismo značajno obnovili svoju flotu”. Na pitanje da li se razgovaralo o nabavci sistema S-300, ministar odbrane je odgovorio da je rano govoriti o tome i da ozbiljne države o tako važnim potezima izveštavaju javnost „kada dođe vreme da se to desi”.

„Sve što smo do sada dogovorili sprovodi se u dan i sat. Ruska strana isporučuje sve što smo dogovorili, rade se remonti i modernizacije, a mi poštujemo svoje obaveze.“

Osim helikoptera, kako kaže, u Srbiju po dogovoru stižu i modernizovani tenkovi, modernizovana borbena oklopna vozila za pešadiju.

Na pitanje da li će Zapad srdačan susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina čitati kao približavanje Srbije Rusiji, on je rekao da sve ozbiljne zemlje proučavaju svaki susret i medijsko istupanje, da se proučava i govor tela.

Poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Moskvi rezultirala je nizom sporazuma, a ključni su ugovor o većoj isporuci gasa Srbiji, Deklaracija u oblasti modernizacije privrede, kao i Memorandum i Sporazum u oblastima turizma i trgovinskoj saradnji dveju zemalja.

Tokom dvočasovnog srpsko-ruskog samita, predsednici Srbije i Ruske Federacije, razgovarali su, osim daljem nastavku vojnotehničke saradnje, o brojnim ekonomskim temama, a konstatovano je još jednom da je energetika prioritetna sfera saradnje dveju zemalja.

„Osim što Srbija, u perspektivi, može postati veliko tržište za ruski gas, može postati i važna karika u njegovom tranzitu. Razvija se pitanje uključivanja srpskih partnera u projekat izgradnje nove rute za snabdevanje energenata, „Turski tok”“, rekao je Putin nakon razgovora s predsednikom Srbije, navodeći da bi obim ruskih isporuka gasa Srbiji do 2022. godine mogao porasti na 3,5 milijarde kubnih metara.        

S. Stanković