Vučić: Korona pravi sve veće probleme, bolnice sve punije
BEOGRAD: Korona nam pravi sve veće probleme i bolnice su sve punije, rekao je predsednik Aleksandar Vučić novinarima, sumirajući ono što je bila tema posebne sednice vlade na kojoj je i on učestvovao.
Ukazao je da je konstatovano da je Beograd sve izraženije žarište, gde ima sve više problema sa širenjem korona virusa, zbog čega, kaže, žurimo da završimo novu bolnicu u Batajnici.
Dogovoreno je da se radi u tri smene kako bi ona bila otvorena 1. decembra.
Ukazao je da, prema aktuelnim podacima, danas ima sedam preminulih, a zbog manjeg broja testiranja imamo manje zaraženih, uz veći procenat pozitivnih.
Gotovo 2. 000 kovid pacijenata je u bolnicama.
Predsednik je uputio apel građanima da se pridržavaju mera kako bi čuvali naše starije sugrađane.
Ukazao je da su mnogi završili u bolnici gde se nalaze više od 30 dana, te rekao da ne želi da priča koliko to košta višestruko više od onoga koliko je svako izdvajao za zdravstveno osiguranje.
Kazao je da lekarima treba reći hvala, i da mu je žao što je zbog politike izbrisan divan aplauz tim ljudima.
Da ne kažem da niko nije rekao hvala državi iako je platila mnogo više na lečenje naših građana. Moja je molba da poštujemo sve mere u sve težoj situaciji, naglasio je on.
Vučić je izrazio uverenje da će i bolnica u Kruševcu moći biti završena do Svetog Nikole.
Mi smo time onda dratisčno uvećali bolničke kapacitete, zaključio je on.
Molba za Štab da se ne zatvaraju ugostiteljski objekti
Predsednik Srbije zamolio je premijerku Anu Brnabić i sve članove Kriznog štaba da, ukoliko je moguće, ne donose odluku o zatvaranju ugostiteljskih objekata, kako ne bi ostali bez prihoda.
Na konferenciji posle sednice vlade, Vučić je rekao da je Srbiji potrebno da ne zatvara svoju ekonomiju.
Molio sam danas i prethodnih dana, i predsednicu vlade i Kona, Pelemiša, Stevanovića, Kisić i sve ostale iz Štaba... samo ako je moguće da ne zatvaramo sve u ugostiteljstvu i svuda, ako je moguće, ali, naravno, ako nije, mi ćemo da zatvorimo, rekao je Vučić.
Pad BDP u 3. kvartalu samo 1,3 odsto,najbolji u Evropi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je novinarima da je Srbija, prema najnovijoj fleš prognozi, imala pad BDP-a u trećem kvartalu od 1,3 odsto, što je trenutno najbolji rezutlat u Evropi.
Kaže da se čekaju podaci za još neke zemlje, ali da ćemo svakako biti prvi ili drugi po rastu od minus 1,3 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.
Sa druge strane, imali smo u trećem kvartalu rast BDP-a u odnosu na drugi kvartal ove godine od 11 odsto, dodao je Vučić.
Predsednik napominje da se mnoge zemlje u Evropi hvale rastom u odnosu na drugi kvartal, ali da je tako zato što su imale veliki rast zato što im je drugi kvartal bio veoma loš.
Podaci za treći kvartal su pozitivne vesti, dodao je Vučić i istakao da sada svakako možemo da tvrdimo da će Srbija imati najveći rast BDP-a za celu 2020. u Evropi.
Ističe da je u ovim trenucima "svaki dinar" potreban ljudima koji rade u ugostiteljsvu, s obzirom da su u ranijim talasima pandemije najmanje radili.
Poslednji razgovor s Amfilohijem bio drugačiji
Predsednik Srbije rekao je da su njegov poslednji i pretposlednji razgovor s mitropolitom Amfilohijem bili mnogo drugačiji od ranijih, jer mu je tada, kaže, mitropolit rekao da mnogo bolje razume njegovu poziciju i poziciju Srbije.
Vučić je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije, kojoj je prisustovao, upitan o razumevanju ljudi za probleme sa kojima se suočava Beograd, napomenuo da je njegov poslednji i pretposlednji razgovor sa vladikom Amfilohijem bio mnogo drugačiji nego razgovor pre dve godine.
Mitropolit Amfilohije mi je rekao da mnogo bolje razume moju poziciju i poziciju Srbije nego sto je razumeo ranije. Nisam bio sam, imam i svedoke, rekao je Vučić.
Vučić je izjavio da je njegova odluka bila da prisustvuje sahrani mitropolita Amfilohija i oda poštovanje čoveku sa kojim se, kaže, nije često slagao, ali koga je cenio kao velikog narodnog tribuna, koji se retko rađa.
To je bila moja želja i obaveza, da odem i da se poklonim i ništa više, rekao je Vučić i demantovao pisanje pojedinih medija da je tražio da govori na sahrani mitropolita.
Ističe da "kada se Srbi oko groba ne bi potukli, neko bi se čudo dogodilo" i dodao da još ne pamti u našoj istoriji da smo to uspeli da izbegnemo.
Kaže da kao narod još nismo uspeli da odamo poštovanje na čestit način čoveku koji misli drugačije, a za koga morate da priznate da je veliki.
Ja sam to pokušao, a postao sam meta, istakao je predsednik.
Vučić je upitao koga je pozvao i tražio da govori, a ako nije on, pitao je ko je u njegovo ime i od koga traženo da on govori.
Naravno da nisam tražio da govorim, jer nije bilo ni mesto, ni vreme da ja govorim, imao je mnogo bližih ljudi, rekao je Vučić.
Uveren je, kaže, da je njegov odlazak u Podgoricu mnoge iznenadio i da zbog toga nisu bili "naročito srećni i zadvoljni", ali su svi, kaže, bili ljubazni.
Vučić je istakao da je bez obzira na reakcije, njegovo mesto, kao srpskog predsednika, bilo na toj sahrani.
Ponovio je da ni od koga nije tražio da govori, niti ga je to, kaže, zanimalo, već je želeo da pokaže značaj jedinstva našeg naroda.
Poručio je političarima u Crnoj Gori da forimraju vladu kakvu god žele, a da će u Beogradu i Srbiji uvek imati dobrog partnera.
Upitan da li ljudi razumeju probleme sa kojima se suočava Beograd, Vučić je rekao da veruje da su ljudi sve obrazovaniji i sve bolji edukovani po pitanju problema sa kojima se suočava Beograd i onoga što se zbiva.
Upitan u kojoj meri se problem Kosova i Metohije može odraziti na razvoj ekonomije Srbije, Vučić je rekao da odnos ekonomije i Kosova značajnim delom međuuslovljen.
To smo znali i do sada. Uspevali smo da nekako da štitimo naše državne i nacionalne interese i da nam ekonomija napreduje najbrže u Evropi, rekao je Vučić.
Za Srbiju bi bilo nešto lakše da pobedi Tramp...
Predsednik Srbije izjavio je da nema sumnje da bi za Srbiju bilo "nešto lakše" kada bi na sutrašnjim izborima u SAD pobedio kandidat republikanaca i aktuelni predsednik SAD Donald Tramp.
Vučić je na konferenciji za novinare, govoreći o kosovskom problemu, rekao da za Beograd ostaju važni američki izbori na kojima je, bez sumnje, favorit demokratski kandidat Dzo Bajden, sa kojim, kako kaže, lično ima korektne odnose, ali čija politika nije bila naklonjena Srbiji.
Ta politika i neće biti naklonjena Srbiji i to nema veze s dobrim ličnim odnosima, to moramo da znamo, rekao je Vučić.
On je naveo da ne misli da je "sasvim realna" pobeda Donalda Trampa, ali da nije nemoguća i da bi za Srbiju to bilo "nešto lakše".
Pobeda Trampa bi bez sumnje bila nešto lakša i to nije pitanje odnosa. Zato se čudim pojedinim ljudima koji kažu ''šta ćemo ako pobedi Bajden''... Pa nećemo ništa, ali nismo slepi, gluvi i glupi da ne vidimo šta bi bilo nešto lakše i bolje za nas, rekao je Vučić.
On je naveo da svi moramo da vidimo i razumemo koliko je teška situacija za nas i da nisu idealne stvari za nas u Evropi i svetu, navodeći kao primer i ključne političke faktore u Nemačkoj.
Kako kaže, CDU ima makar malo razumevanja za teškoće kojima se suočava Beograd, ali drugi ne.
ZSO bezuslovna obaveza Prištine
Predsednik Vučić izjavio je da je članove Vlade Srbije na današnjoj sednici upoznao sa tokom dijaloga s Prištinom i da im je ukazao da Srbija ne može da prihvati stav Prištine da će Zajednicu srpskih opština formirati posle priznanja nezavisnosti, jer je ZSO bezuslovna obaveza predviđena Briselskim sporazumom.
Vučić je na konferenciji za novinare posle sednice vlade kojoj je prisustvovao rekao da je članovima vlade ukazao na činjenicu da Srbija ne može da prihvati da predstavnici privremenih prištinskih institucija ne ispuni svoje obaveze iz prethodno potpisanih sporazuma, već da govore da je važno da Beograd prizna nezavisnost Kosova, a da će oni onda formirati Zajednicu srpskih opština.
Oni su se obavezali na stvaranje ZSO ne pod uslovom bilo kakvog priznanja, već pod uslovom da se ispune stvari oko regionalne policije, participacije na izborima, sve što je pisalo u Briselskom sporazumu, i ne mogu da izmišljaju nove sporazume koji ne postoje, rekao je Vučić.
Kaže da to Beograd dovodi u ne laku situaciju, jer to govori da Albanci suštinski ne žele kompromisno rešenje i da jedino o čemu pričaju jeste takozvano međusobno priznaje, odnosno da Srbija prizna nezavisno Kosovo.
Nama nije u najvećem nacioanlnom interesu da budemo priznati od strane Prištine pošto smo mi zemlja članica UN tako da priča o međusobnom priznanju jeste prilično besmislena, a oni je ponavljaju kao papagaji, rekao je Vučić.
On je naveo da je na sednici bilo reči i o projektima kojima Beograd može da pomogne Srbima na KiM, navodeći da je otvorena laboratorija za uzimanje PCR testova u Kosovskoj Mitrovici.
Kako kaže, govorilo se o projektima proširenja kapaciteta i izgradnji novih projekta u zdravstvenom sektoru u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.
Verujem da ćemo za to imati snage u narednih godinu, godinu i po dana, bez ozbira na ekonomske probleme izazvane kovidom19, rekao je Vučić.
O rastu privrede: Možemo da budemo optimisti
Vučić je izjavio da u Srbiji raste industrijska proizvodnja i da po tom pitanju možemo da budemo optimisti.
On je naveo i da bi bilo značajno i dobro za zemlju kada bi IT sektor, čiji izvoz ove godine učestvuje u BDP-u sa 5,6 odsto, porastao na šest odsto, pogotovo zato što je teško za očekivati da poljoprivreda, posle tri, i četvrtu godinu za redom ostvari rekordne rezultate.
Industrijska proizvodnja raste, a to je krvotok, suština, rekao je Vučić.
On je izneo podatak da je prerađivačka industrija zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2019. godine, ukupna industrija rast od 3,1 odsto, a poljoprivreda je "porasla"za 4,5 procenata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će ukupan privredni rast Srbije u naredne tri godine, ova plus naredne dve, biti 10,2 odsto.
Vučić je istakao da će to biti najbolji rast u Evropi.
Upoređujući s prognozom MMF-a za ostale zemlje, Vučić je naveo da će Severna Makedonija imati privredni rast 4,3 odsto, Albanija 3,8 odsto, Rumunija 2,5 odsto, BiH 2,1 odsto, Bugarska 3,6, cela istočna Evropa 2,2 odsto, tzv. Kosovo 1,7 odsto, Slovenija 1,5 odsto, Mađarska 1,5 odsto, Hrvatska 0,7, Crna Gora -3,3 odsto.
Ističe da će do kraja 2022. godine Srbija "pobeći" sa tri i po milijarde evra Hrvatskoj, a Crnoj Gori za još pet milijardi evra.
Da bi taj rezultat ostvarila, Vučić ističe da će u zemlji morati više da se radi i gradi u svim sferama društvenog života.
Kada imate takve podatke, onda možete da budete optimisti, rekao je Vučić.
On je ukazao da je problema bilo u niskogradnji, zbog nedovoljno plaćanja i manje ulaganja u održavanje i izgradnju lokalnih i regionalnih puteva, što će se, kaže, ispraviti s 14,7 milijardi ulaganja i mnogo radova koje tek slede.
Da dižemo ekonomiju, da ne ulazimo u svađe
Predsednik Srbije pozvao je članove vlade, skupštine i druge državne zvaničnike na drugačiji odnos prema zemljama u regionu i teritorijama, da, kako je rekao, mi u Srbiji "trpimo više, a odgovaramo manje".
Tu molbu preneo je na današnjoj posebnoj sednici Vlade Srbije i apelovao da treba raditi kako je najpametnije da naša ekonomija prestiže sve i da ne ulazimo u političke svađe sa drugim zemljama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će do 10. novembra biti doneta odluka o ulasku građana Srbije na teritoriju Severne Makedonije i Albanije bez PCR testova, kao i za njihove građane u Srbiju.
Takođe, od tada će biti moguć ulazak srpskih građana na teritoriju Albanije bez pasoša, samo sa ličnom kartom, dok je ulazak za ličnom kartom na teritoriju Severne Makedonije već omogućen.
Vučić je na konferenciji za novinare, posle posebne sednice vlade, kojoj je prisustvovao, rekao da je danas razgovarao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i severnomakedonskim Zoranom Zaevom, rekao da zemlje gledaju da olakšaju građanima i naprave bolju ekonomiju.
Srbija tu ima velike koristi, ali imaju i svi drugi, rekao je Vučić.
On je podsetio da je procena međunarodnih finansijskih institucija da će Srbija rasti najbrže u ovom regionu Evrope, a da će iza nas biti Severna Makedonija i Albanija.
Velika je razlika među nama, ali iza nas će biti te dve zemlje, rekao je Vučić.
On je rekao da je inicijativa "Mini Šengen" spas za region, navodeći da će ceo region biti snažniji kao politički i ekonomski subjekat ako bude zajednički radio.
Vučić je, posle vanredne sednice vlade, rekao da je dogovoreno, razumevajući težinu pozicije Srbije, jer nikome ne odgovara značajno uvećana ekonomska snaga naše zemlje, da ćutimo, radimo i pustimo one koji ne moraju da žele najbolje o Srbiji, da pričaju najgore o nama.
On je istakao da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će ne samo minimalac, već i plate u javnom sektoru i penzije uvećavati bez značajnijih negativnih efekata po budžet, to jest uz držanje zrave privrede bee zaduživanja naše zemlje.
Naveo je da su gotovo sve evropske zemlje iznad nas po javnom dugu, rekavši da je javni dug naše zemlje ispod Mastrihta sa 57,8, a Nemačka, na primer, iznad 70 procenata.
Izrazio je zadovoljstvo što je današnjoj sednici prisutvovao i predsednik parlamenta Ivica Dačić, rekavši da je značajna i parlamentarna diplomatija kako bi imali ujednačen, racionalan i odmeren pristup rešavanju svih spoljnopoltičkh problema.
Treba da budemo trpeljivi, strpljivi i guramo našu ekonomiju napred. To ne zanči da se bilo koga plašimo, da neko suštinski neće razumeti našu poziciju, već da želimo dobre odnose sa svima, i jedina stvar u kojoj želimo da se takmičimo jeste ekonomija, stopa rasta BDP-a. Tim takmičenjem želimo da se ponosimo, u drugim oblastima ne želimo da se takmičimo, zaključio je on.